Majke koje kombinuju ulogu one koja zarađuje za hleb i one koja ga pravi, zdravije su i mršavije nego majke koje su kod kuće s decom. Ovo nije samo pretpostavka, nego i službeno objavljeni rezultat opsežnog naučnog  istraživanja. Zato nudimo nekoliko korisnih saveta, uz čiju pomoć je moguće od kuće napraviti zdravo mesto, a ne mesto za gojenje i tugovanje.
Spomenuto istraživanje sprovedeno je nad 1.500 Britanki koje su periodično intervjuisane u od 26. do 54. godine života, a korišćeni su i podaci iz službenih nacionalnih baza podataka. Istraživanje je bez sumnje pokazalo da su najzdravije one žene koje imaju partnera, decu i posao. Najgoreg  zdravstvenog stanja su domaćice s decom, a zatim žene bez dece i samohrane majke.
Među domaćicama koje nikada nisu radile 38 odsto njih je gojazno, dok ih je među udatim i zaposlenim majkama tek 23 odsto.
Ipak, treba biti pažljiv u tumačenju rezultata istraživanja – kuća ne čini žene debljim, nego je reč o brojnim posrednim faktorima koji nisu na strani domaćica, a većinu tih faktora je moguće promeniti. I sami naučnici koji su sproveli istraživanje ističu da podaci koje su imali nisu bili dovoljni da bi se do kraja dokučili razlozi zbog kojih je zdravlje domaćica lošije.
Međutim, neki uzorci ovakvog stanja mogu se pretpostaviti i bez naučnih  istraživanja. Žene koje ne odlaze na posao uglavnom su izolovane, njihov rad nije cenjen i mogu da budu sklone utapanju tuge u hrani. Jedan od glavnih uzroka, koji je i naučno zasnovan, je gubitak motivacije. Ranija istraživanja su pokazala da, iako zaposlenim majkama nije lako, one su po pravilu znatno zadovoljnije i motivisanije od majki – domaćica.  
Nije lako postići entuzijazam kad menjate pelene i kuvate ručak, kad čitave dane provodite dočekujući i ispraćajući ukućane, ili čisteći u osami. Zato je prvi savet za nezaposlene majke – okružite se podrškom i na svaki način se izborite za vreme za sebe. Na prvi pogled izgleda kao da suočavanje sa spoljnim svetom donosi probleme, ali izolacija ih donosi još više.
Zaposlena žena uvek dobije priliku i za nešto zabave i opuštanja. Čak i kada joj je naporno na poslu, za organizam posao znači odmak od večito sličnih porodičnih problema i situacija, satisfakciju zbog rada van kuće, koji je u društvu uvek više cenjen nego poslovi po kući.
Ako ste kod kuće, bilo svojim izborom, bilo zbog nezaposlenosti, neka u porodični raspored bude upisano vreme koje ćete provesti kako god vam je drago: odlaskom u bioskom, na fitnes, na kafu s prijateljicama...
Takođe, članovi porodice moraju da znaju da svi poslovi u kući zahtevaju više od radnog vremena, pa vi ne biste smeli sve to da preuzmete na sebe. Raspodela poslova u porodicama u kojima majke rade ne bi smela mnogo da se razlikuje od raspodele poslova u kojima su majke kod kuće – dovoljno je što domaćica rasterećuje porodicu onim što obavi dok su ukućani u školi i na poslu.
Vreme dok ukućana nema iskoristite da obavite sve nužne poslove, kako bi ste drugi deo dana mogli zabavnije da provedete. Neka deo tog vremena bude i vreme samo za vas – odmorite se u kadi, pročitajte knjigu...
Da bi ljudi osećali da su vidljivi, potrebni, važni, pa i voljeni, moraju redovno da komuniciraju s drugim ljudima, a deca i uža porodica nisu za to dovoljni.
Previše vremena provedenog s decom i premalo razgovora s odraslima može zaista da škodi zdravlju, koliko god se govorilo o svetoj ulozi majke. Kada je dete sasvim malo, zaista ima puno posla oko njega, a i detetu je majka gotovo stalno potrebna. Kako deca rastu, te se potrebe smanjuju, pa ni za decu ni za roditelje nije dobro da su stalno zajedno – deci je potreno društvo druge dece, odraslima društvo drugih odraslih.
Ne treba zaboraviti da je potreba za društvom jedna od pet osnovnih ljudskih potreba. Zato nije neobično da izolacija pogoduje pušenju, alkoholizmu i drugim značajnim rizičnim zdravstvenim faktorima.
I konačno, društveno nepriznavanje rada kod kuće i izolacija za posledicu imaju da muškarci manje cene svoje partnerke kada one nisu zaposlene, pa  im one vremenom postaju manje interesantne – one jednostavno nemaju nikakvu priču da ispričaju, svaki njihov dan je isti. Ali, tako ne mora da bude: ako imate priliku da se zaposlite, a to želite, učinite sve da želju ostvarite. Sledeći put kada budete razmišljali o opciji da decu svakodnevno ostavljate u vrtiću, možda će vam slika delovati pozitivnije i zdravije, ne samo za vas nego i za decu i partnera.
Ukoliko želite da ostanete kod kuće, a niste zadovoljni tretmanom i načinom na koji provodite vreme, ne očekujte da će to neko drugi promeniti – razmislite šta vam najviše nedostaje, šta želite i odmah počnite da radite na tome da vaš dan počne drugačije da izgleda.  
Ukoliko ste domaćica silom prilika, odnosno ukoliko ste nezaposleni, učinite sve da pronađete barem povremeni posao, a ako ni to niste u mogućnosti, nemojte da vam izgovori budu nedostatak novca, gomila posla ili žrtvovanje za porodicu – načina da izađete iz kuće i družite se s ljudima ima milion, a mnogi ne koštaju gotovo ništa u finansijskom smislu. Vreme je da prihvatite činjenicu da ono što kratkoročno izgleda kao dobrobit za porodicu, dugoročno ne donosi dobrobit nikome.