Ja ih gledam kako spavaju...

May
11
2015
Najnezniji tihi trenutak na kraju dana - decija soba i njih troje kako spavaju. Prilazim najstarijem i pokrivam ga. Uvek je jorgan na podu, uvek mu je prevruce. Gledam ga, moju snagu, moj ponos, moju prvu radost. On je poseban i uvek ce biti poseban jer je bio prekretnica u nasim zivotima. Kada je on rodjen nije se vise radilo o meni, prestala sam da budem vazna ja, postao je vazan on. Sve se podredilo njemu, nasem prvencu, i zeljno iscekivanom prvom unucetu. On je beskrajno dobar i pametan. Ne prestaje da me iznenadjuje svojim pametnim i dubokim pitanjima. Kad bih znala odgovore na bas sve...




Moja princeza takodje spava. Ona je moja inspiracija, ona je sve ono sto sam zelela. Moja mala replika, sitna kao Palcica, umiljata i bistra. Znala sam satima da je gledam kako spava kao bebicu. Nisam mogla da verujem da mi se ostvarila zelja da imam tu malenu devojcicu kojoj cu pokloniti citav svet. Toliko je zelje u njenim ocima, toliko nekog slatkog prkosa i inata da sve sto zapocne zavrsi onako kako zeli... Lepoto moja, nadam se da ce ti sve u zivotu biti kako zelis...




Najmladji moj, najsladji moj, maza moja takodje spava. On je nasa strepnja, nase nemirno i potpuno drugacije dete. Sa njim prezivljavamo sve na drugaciji nacin, sa njim imamo posebno vezu. Smeska se u snu nas veseljak... Budi nam uvek tako zivahan i veseo.




Mogla bih da ostanem satima i posmatram ih kako mirno spavaju i razmisljam kako je svako posebno na svoj nacin... Ali i ovi trenuci tisine su neprocenjivi. Svaka mama zna koliko je lepo gledati decicu dok spavaju i koliko je lepo otici u dnevnu sobu i popiti soljicu kafe ili caja uz neku dobru knjigu ili seriju, dobar sajt uz pregledavanje najnovijih vesti, saveta i recepata :)

Uzbudjena

March
27
2015
Konacno novi izgled sajta. Bilo nam je potrebno da se modernizujemo malo, da idemo ukorak s vremenom. Posle toliko promena, posle toliko godina, konacno nesto sasvim novo i nadamo se sasvim bolje. Jedva cekam da cujem kritike :)

A day like today

September
12
2009
I danas pada kisa. Isto kao pre dve i po godine kada smo se vozili u njegovim kolima odvozeci moju drugaricu kuci. Cim je ona izasla iz kola, videla sam da je uzbudjen i da hoce nesto da mi kaze.









Dugo pre toga prizeljkivali smo da konacno pocnemo nas zajednicki zivot i da osnujemo porodicu, ali nismo znali, nismo se usudjivali da pricamo konkretno o tome. Ko je znao sta ce biti, da li ce se moci, da li cemo uspeti...









Ja...zelim da se uzmemo sto pre! Vec sam se raspitivao za svadbu...









Bila sam presrecna. Nikad nisam osetila toliki nalet iznenadne srece...sama ideja da cu se buditi pored njega i da cu biti sa njim nosila me je do neba...Kisa koja je padala nikad mi nije bila draza.









Sledeci dani su bili u totalnoj euforiji. Zajedno smo birali verenicki prsten, zajedno smo uredjivali nas buduci stan, kupovali stvari, bezbroj puta se vracali u salone namestaja, tehnike, stotinu puta merili i pomerali sve... Svakog dana smo od jutra do mraka radili, organizovali, uredjivali...to je bilo prelepo vreme. Iscekivanje i radovanje.









Cini mi se da nikad pre nismo bili toliko zaljubljeni. Kupovao mi je poklone, cvece, gledao me je tako slatko...









I konacno, 24. jula bila je svadba...Najtopliji dan u godini :) bila sam toliko srecna da nisam znala sta mi se ustvari desava.









Cini mi se da nije proslo puno od tad. Sad sam srecnija nego ikad. Volim ga, ma sve bih uradila za njega. On je sve sto sam ikad zelela i mnogo, mnogo vise od toga...

Ko je online

Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 103

Anketa

Koliko clanova ima idealna porodica?