Pain

September
4
2010
And I feel, so much depends on the weather...So is it raining in your bedroom?And I see, that these are the eyes of disarray,would you even care?

Big Empty

June
20
2010
Pada kisa. Mracno je. Ne nalazim utehu gledajuci kroz prozor. Nikada je nisam ni nalazila. Daljina je jako ruzna I nejasna rec. Narocito za one koji ne vide dobro. Ja ne vidim dobro. Nikada nisam.




Mirise na budj, na podrum pun vlage, na pokisle novine. Ne volim taj miris. Vraca me tamo gde ne volim da se vracam. Svako od nas ima neki trenutak u koji ne voli da se vraca. Neko ima vise takvih trenutaka, neko manje. Samo oni koji nauce kako da ne misle na te trenutke mogu da idu dalje , hladne glave , u zivot , u vreme , u daljinu …




Ja nisam naucila. Zato svaki put kada mirise na mokre novine ja mislim. Vracam se. Predajem se trenutcima kojima se nikako ne treba predavati. Igram se. Igram se sa svojom glavom. A samo jednu glavu imam.




Ja sam osoba koju privlace tragicne price. Volim da se druzim sa tragicnim ljudima koji nemaju blistavi pogled na buducnost. To sam ja , ne mogu da menjam. Dopada mi se. Najlepsa stvar je kada vidis osmeh na licima tragicnih ljudi. A jos lepse od najlepseg je kada si ti razlog zbog koga se smeju. Sebicno !




Nikada zapravo nisam planirala da budem toliko sebicna . Valjda se to samo od sebe desi. Ne planiras. Samo te pukne u glavu kao grom. A kada shvatis, ne mozes nista jer ti se vec dopada.




Ja sam dakle mlada, sebicna osoba koja zaista voli ljude sa tragicnim pogledom na svet I voli osecaj I trenutak kada su njihova lica srecna zbog nje ! Povraca vam se kada vidite sebe u tom stanju. Meni se ne povraca , ja se sebi svidjam. Ali miris pokislih novina nikako ne volim . Od njega se I meni povraca.




Volim osecaj blage depresije koja tinja u meni I preti mi. Govori kako ce postati vatra, kako ce mi speci srce I pretvoriti ga u pljeskavicu . Ni jedan covek ne voli da mu srce postane pljeskavica. Meni nije bitno. Danas odbijam da budem pozitivna. Odbijam da se smejem , zato sto je napolju mracno I pada kisa.




Samim tim nije ni cudo sto sve smrdi na proklete mokre novine zar ne ?




Uvek je lepo znati da je sve proslo. Ali je bas zato mnogo tesko znati da to isto sve tek pocinje.




Procice ovaj dan, pa ce sutra mozda sunce opet odluciti da me nasmeje ...




Molim Vas procitajte , razmislite , zapitajmo se sta radimo ?

May
26
2010
Cedomorstvo ili "bela kuga" je jedan od najstrasnijih drustvenih i moralnih problema sa kojima se susrece nasa nacija danas. Zasto je to tako ? Zasto se sve cesce pribegava pobacaju ? Koji su argumenti majki cedomorki, koji mogu da budu opravdanje za tako strasan greh i znaju li one uopste da je to greh ? Kao razlozi za namerni pobacaj cesto se navode: zenino pravo na privatnost i kontrolu onoga sto se desava u njenom telu, pravo roditelja da "planiraju" porodicu. Misljenje da u prvim mesecima trudnoce embrion nije ljudska licnost, materijalni momenat i mnogi drugi razlozi. No zapitajmo se sada da li su to zaista pravi argumenti ili je u pitanju: samoljublje, samozivnost, zelja za uzivanjem i boljim standardom ili mozda zbunjenost i uplasenost vremenom u kome zive svi ucesnici u cedomorstvu, a sve opet kao posledica kao posledica neverja i maloverja ? Uopste, svi argumenti za abortus mogu da budu opravdani jedino za ljude za koje Bog ne postoji i za koje je covek samo telo, a ne i besmrtna dusa. Sta oni mogu traziti od zivota sem uzivanja u jelu i picu i svemu drugom kao sto kaze Sv. Ap. Pavle: "Ako mrtvi ne ustaju da jedemo i pijemo, jer cemo sutra umreti !" (1 Kor. 15,32). Takvi ljudi prosto nemaju ni osecanje duznosti, a kamoli osecanje sluzenja bliznjima koja izvire upravo iz osecanja ljubavi prema Bogu i bliznjima. "Od ove ljubavi niko nema vece, da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje." (Jov. 15,13). Oni jednostavno imaju osecanje ljubavi prema sebi, koja i nije ljubav vec samoljublje. S druge strane za one ljude za koje Bog postoji i za koje je covek sem tela i besmrtna dusa, a evandjelske Hristove reci jesu: "rijeci zivota vjecnog" (Jov. 6,68), zivot predstavlja najdragoceniji dar od Boga. Zbog toga se i ubistvo jos nerodjenog zivota smatra za veliki greh pred Bogom, koji daje apsolutnu zapovest: "Ne ubij !" (2 Moj. 20,13). Hristova Crkva je od prvih dana svog postojanja abortus smatrala za ubistvo, jer je po ucenju Crkve: "Plod", ljudsko bice, individua - ljudska licnost sa svim elementima coveka od momenta zaceca. Sa ovakvim ucenjem Crkve potpuno su istovetni i savremeni naucni rezultati iz oblasti antropologije, biohemije i biologije, koji danas vode zakljucku da je pobacaj ubistvo, jer se njime prekida zivot koji postoji u punom smislu. No, na zalost i pored ovakvog oglasavanja savremene nauke i stalnog apela Crkve, koja je jedini nosilac istine koju je propovedio Gospod Isus Hristos, mnoge majke, ocevi i lekari smatraju da je pobacaj socijalno prihvatljiv i normalan i da se uopste i ne radi o ubistvu. Razlog za mnoge je, kao sto je vec navedeno, zenino pravo na privatnost, odnosno njena tzv. "sloboda". Kakve li zablude, kakvog li slepila ! Ocigledno je da je demonologija koja se sve vise propagira u celom svetu pomracila um cak i zene-majke, kojoj je materinski dar od Boga dat da ona svoja prava i svoju slobodu ostvaruje nasiljem i nad svojim i nad detinjim zivotom, koji su Boziji a ne njeni. Takva "sloboda" zene je lazna i pre svega bi se mogla nazvati neslobodom, jer se sastoji samo u samoljubivom zadovoljenju strasti i robovanja grehovnom zivotu. Prava sloboda koju svaki covek ima kao dar Boziji jeste mogucnost da bezi od svega sto je greh i da ga uvek prepoznaje. Ne ciniti greh je potpuna prava sloboda. Osim toga, sloboda koju je covek dobio od Boga i koja je jedna od osobina koje ga cine licnoscu, bicem visim od svega zivog na zemlji, neminovno ukljucuje i odgovornost. Sloboda bez odgovornosti bila bi nedostojna coveka a odgovornost bez slobode nedostojna Boga. To znaci da je pravi covek onaj koji upotrebljava na dobro ono sto mu je Bog na dobro darovao, a necovek onaj koji to sto mu je Bog na dobro darovao upotrebljava na svoje i opste zlo. Zato su sve one zene i muzevi koji zive u braku samo radi telesne naslade i izbegavaju porod bilo abortusom bilo kontracepcijom, a time pretvaraju brak od svetinje u bludiliste, osudjeni po recima Sv. Ap. Pavla "Govoreci da su mudri, poludjese: Zato ih predade Bog u zeljama njihovih srca da se bescaste i tjelesa njihova medju njima samima;" (Rim. 22,24). Sto se pak same zene tice, njena istinska sloboda da raspolaze svojim telom, zapravo i nije ugrozena zabranom abortusa. Slobodu svoga bica ona bi najbolje ostvarila upravo zastitom detinjeg zivota. Tako bi ona stitila ono Bozansko odredjenje zenskogv tela od Boga dato zeni, da radja i samo time isla evandjelskim putem spasenja. "Ali ce se spasiti radjanjem djece, ako ostanu u vjeri i ljubavi i u svetinji sa cestitoscu" (1 Tim. 2,15). Jos se jedna demonska zamka nasiroko propagira preko mas-medija i uzima vrlo veliki danak u celom svetu pa i kod nas. To je planiranje porodice, odnosno unutar porodicno regulisanje radjanja u pogledu broja dece i vremena njihovog rodjenja. Ovde moze odmah da se primeti: obzirom da su deca dar Boziji, takvo ljudsko planiranje je opasno, jer Bog regulise i brine o svakoj travci a kamoli o coveku. Kod zena postoji period radjanja - plodnost zena je dar Boziji. Uopste kad bi ljudi bili gospodari zivota i smrti mogli bi da budu sigurni u ostvarenje svojih planova. Ovako smrt uvek moze da dodje iznenada i pokvari sve planove pa i onih koji odlazu zacece. Tako su zapusteli mnogi domovi roditelja u Srbiji i u najskorijoj proslosti kada je ratni vihor ono sto je ostalio iza "bele kuge", kada su izginula planirana deca. Osim toga, roditelji ma koliko bili samouvereni nikako ne mogu da znaju kada je momenat da rode bolje, zdravije, otpornije i inteligentnije dete. No pored nepobitnih cinjenica uvek ce se mozda naci neko ko ce i dalje tvrditi da niko nema prava da odredjuje broj dece u jednoj porodici sem supruznika, ali onda tu najbolje pristaju reci Sv. Ap.Pavla: "Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi, sve mi je slobodno ali sve ne izgradjuje." (1 Kor. 10,23). Nacini popularnog planiranja porodice su kao sto je poznato abortus i kontracepcija. U slucaju abortusa vrsi se jednostavno ubistvo i sve one roditelje koji na to pristanu mora neminovno kad tad da muci savest zbog ucinjenog nedela. Zato oni da bi lazno umirili svoju savest, ili ako im do toga nije stalo izbegli razne neugodnosti pri abortusu, pribegavaju kontracepciji ili koriscenju raznih sredstava protiv zaceca. Takva sredstva se obicno sire kao sredstva protiv zaceca, ali to u stvari nisu jer prilikom njihove upotrebe vrlo cesto se desava da do zaceca ipak dolazi tako da je razlika samo u nacinu ubijanja i uzrastu ubijenog deteta. Sto se tice druge grupe kontraceptiva, koji zaista onemogucavaju zacece, opet se pada u Bogohulnistvo, jer se tim posrednim ubistvom izopacava Bozija zamisao o coveku i braku. Sa eticke strane posmatrana, metoda kontracepcije je nemoralna jer sprecavanjem radjanja dece ljudima se garantuju prava bez duznosti. Daje se na volju njihovim telesnim strastima bez obaveze da radjaju i cuvaju decu. Posledica toga ce biti da u buducnosti devojke i mladici nece ni imati potrebe da stupaju u brak. Postace samozivi, bez ljubavi koja da bi postojala mora da bude plodna. Vrlo cesto na zalost mozemo da cujemo i zavaravanje tipa: ako se abortus izvrsi u prva tri meseca ne ubija se ljuska licnost, jer embrion navodno tada nema dusu, nju tek dobija kasnije ! Mogli bismo ovde sa pravom da zapitamo kada to kasnije plod prima dusu i koji je to "maticni trenutak" u razvicu embriona kada od telesne "kase" nastaje ozivotvoreno ljudsko bice ? Postoje cak i neki koji smatraju da embrion dobija dusu tek u trenutku rodjenja ! Ovakve stavove ako nista drugo porice i savremena nauka, a Hriscanska Pravoslavna Crkva uci da embrion (plod) ima dusu od momenta njegovog zaceca, pa je zato njegovo pobacivanje covekoubistvo o cemu svedoci i jedno pravilo Sv. Vasilija Velikog po kome je plod samopostojeci zivot od trenutka zaceca, jer covek nastaje zacecem a ne radjanjem. I sam Gospod Isus Hristos, kao sto je poznato postavsi covek sa izuzetkom besemenog zaceca i bezgresnosti prosao je sve strane ljudske prirode tako da sve ono sto vazi za ljudsku prirodu Isusa Hrista vazi i za sve ljude. U jednoj sinodskoj poslanici jerusalimski Patrijarh Sofronije kada govori o ovlapocenju Boga Logosa: kaze da je telo i dusa nastala samim zacecem radi ipostasnog sjedinjenja sa Logosom. U evandjelju po Luki, Jelisaveta, rodjaka Marijina prinosi slavoslovlje plodu od nekoliko dana: "blagosloven je plod utrobe tvoje !" (Lk. 1,42) i naziva Mariju "mati Gospoda mojega" (Lk. 1,43). Naime, Vecnodjeva Marija je odmah posle Blagovesti tj. malo dana posle zaceca posetila svoju rodjaku Jelisavetu koja ispunjena Duhom Svetim slavi Gospoda koji je samo plod od nekoliko dana. To neosporno dokazuje da u njenoj utrobi nije bila bezdusna celijska masa, vec ljudska priroda sa razumnom dusom Boga Logosa. Medjutim, zloba demona-covekomrsca ne bi bila tako velika kada on ne bi i na druge nacine zavodio ljude. Tako se mnogi roditelji pravdaju toboznjim nedostatkom materijalnih sredstava za gajenje dece kao da je siromastvo opravdanje za ubijanje. Ovakav argument uopste prihvatljiv je samo za one roditelje koji ne veruju u Boga koji je ljudima davao uvek onoliko koliko je potrebno da bi opstali na zemlji, vec djavolu koji kaze: "Sto vise dece, to manji standard". Takvi u stvari vise vole standard i uzivanja nego decu. Koliko samo i nasih Srba, narocito po vecim gradovima vise vole pse od dece. To je zaista krajnji nemoral da se zbog licnog komoditeta, uzivanja i obesti izbegava obaveza prema porodici, drzavi i drustvu radjanjem, cuvanjem i vaspitavanjem dece. Egoizam je toliko uhvatio korena u ljudskim dusama da roditelji ni sa svojom rodjenom decom ne zele da podele zdravlje i ugodnost. Ne treba ni govoriti koliko je sve to nehriscanski. Hriscanska Crkva se od samog pocetka svog postojanja borila protiv cedomorstva kojeg je uvek bilo ali sa daleko manjom zastupljenoscu. Osim toga bilo je nedozvoljeno i neizostavno je smatrano covekoubistvo. Jos Sveti Oci i ucitelji nase Crkve bavili su se problemom cedomorstva: - "Ona koja namerno unistava (plod) podpada pod krivicu ubistva". (2 kanon Sv. Vasilija Velikog). - "One koje daju trave za pobacaj ubice su kao i one koje primaju cedomorne otrove." (8 kanon Sv. Vasilija velikog). O velikom znacaju ovog problema svedoci i to da su se cak i na Vaseljenskim saborima donosile odluke o cedomorstvu: "Zena koja pribavlja napitke da bi ih iskoristila za abortus i one koje koje upotrebljavaju otrov za ubijanje ploda podlezu zakonu i kaznjavaju se za ubistvo." (VI Vaseljenski sabor 91. pravilo). "Zene koje su se bludnistvu odale pa ubijaju zametak u utrobi ili se bave pravljanjem lekova koje ga mogu unistiti naredjujemo da takve izdrze deset godina kajanja." (21 kanon - pomesni Ankirski sabor 315. god.). Iz ovih odluka jasno se vidi da Crkva osudjuje i abortus i kontracepciju smatrajuci ih za ubistvo i sprovodi vrlo rigorozne mere prema akterima cedomorstva. U pocetke su hriscani zbog cedomorstva bili odlucivani od Crkve i zabranjivano im je Sveto pricesce do kraja zivota. Kasnije je zbog sve vece ljudske slabosti Crkva propisivala odredjen broj godina kajanja za koje cedomornici se nisu mogli pricestiti. I danas u trebniku u cinu ispovedanja stoji: "Ako jede bilje ili nesto drugo i zatruje utrobu svoju i zato decu ne radja da joj se zabrani pricescivanje !" Zato sve majke - cedomorke, ocevi - cedomorci, lekari - deceubice i svi oni koji nagovaraju i navode nesretne majke na cedomorstvo pre svoje pricesti neka se iskreno pokaju za to svoje nedelo da se ne bi nasli pred ognjenim i strasnim Hristovim Tajnama koje ociscuju i prosvetljavaju pokajnike, a spaljuju i obaraju gresnike. Crkva jedino u slucaju kada plod sam ugine u utrobi majke zbog nepredvidjenih okolnosti dozvoljava pobacaj, bolje receno ciscenje. Danas je u vecini zemalja u svetu, pa i kod nas, abortus dozvoljen do treceg meseca trudnoce. Medjutim, ni jedan taj zakon ne naredjuje lekarima da ga vrse jer ne moze da postoji takav gradjanski zakon koji naredjuje cedomorstvo. U lekarima cedomornicima zavladao je duh pilatovski. Oni poput Pilata cine hladnokrvna ubistva zaklanjajuci svoju odgovornost i savest iza gradjanskog zakona. Pitamo se samo da li i kada vade dete iz utrobe kazu: Krv ovog pravednika na nas i na decu nasu. Da li se secaju Hipokrata koji u lekarskoj zakletvi, etickom nacelu lekarskog poziva, zastupa energican stav protiv abortusa. Originalna Hipokratova zakletva izmedju ostalog kaze: "Isto tako, necu dati zeni sredstvo za pometnuce poroda." (Prof. dr. sci. med. Jovan Maric, Medicinska etika, Beograd 1995. god. str. 92). Cinjenica je, medjutim, da u Hipokratovoj zakletvi koja je danas u upotrebi nema ove stavke. Poseban apel zelimo da uputimo lekarima hriscanima da se sete prvih hriscana ciji zivot svih ovih dvadeset vekova predstavlja uzor hriscanskog zivota. Oni su se zarad cistote i uklanjanja od greha odricali od mnogih zanimanja i po cenu zivota a kamoli po cenu zarade. U Srbiji ima danas prema zvanicnim podacima sto pedeset hiljada abortusa godisnje. Ne to nije sav danak "bele kuge" jer svojevoljni pobacaj vrlo bitno i cesto utice na zdravlje zene. Prvo, smrtnost zena je tri puta veca kod pobacaja nego kod porodjaja, tako da je svojevoljni pristanak na abortus prosto pokusaj samoubistva. Osim toga kao posledica abortusa javljaju se vrlo cesto razne bolesti genitalnih organa, povecava se broj spontanih pobacaja i neplodnost u vrlo znacajnom procentu. Dakle, ukupan danak koji uzima demon sladostrasca sa Zemlje je vrlo veliki. Zato se za sve one koji se olako povode za tim covekomrscem zelimo da iznesemo viziju Strasnog Suda Sv. Jefrema Sirina: "Onoj gresnici koja je izbacila u sebi zaceti plod da ne vidi ovoga sveta, taj plod nece dati da vidi novi vek... Kao sto se ona resila da izvrgne prevremeno svoj plod iz utrobe i da ga sakrije u mrak podzemni, isto ce tako ona kao mrtvi plod utrobe biti izbacena u tamu najkranju." Nas najrecitiji i najmocniji ispovednik Pravoslavlja od Sv. Save do danas Vladika Nikolaj o ovom velikom zlu - cedomorstvu govori: "Znas li dete moje, zasto njive ponesu teski plod u prolece, a u leto daju jalovu zetvu ? Zato sto i kceri ljudske omrzose na plod utrobe svoje i ubijaju ga u cvetu. Ne placi, dete moje, skoro ce Gospod doci i urediti sve". (Vladika Nikolaj, Molitve na jezeru, Vrnjacka Banja 1996. god. str. 54). Dakle, na nama je da odlucimo da li cemo da idemo putem spasenja kroz ispunjavanje Bozijih zapovesti ljudima da se radjaju i mnoze na Zemlji ili cemo nahuskani od djavola da se predajemo samounistavanju i na ovom i na onom - vecnom svetu.









Sestrinstvo Manastira Sv. Stefan Lipovac
Ko je online
Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 64
Koliko clanova ima idealna porodica?