Kako znati da je bas ON pravi..?

Ja jos se uvek dvoumim volim ga i voli me nije neka slepa ljubav.... nego dvoje ljudi koji su se sreli i zavoleli......... resili da zapocnu zajednicki zivot zajedno.......e sad njegove osobine volim.....i odgovaraju mi.....nemamo isto misljenje.....nemamo iste ukuse.....ali se dopunjavamo uspesno........ali dvoumim se zato sto pre njega nisam nikog volela i sto u stvari nisam dozivela onu ludu ljubav kad si u stanju radi te osobe da se ubijes (bukvalno receno) ja ga volim nekad vise nekad manje sve zavisi od situacije(ako se svadjamo odmah ga volim manje) ili jednostavno nisam ni svesna koliko ga volim.........,..mozda samo ne znam da je to ono sto se zove ljubav cesto mislim da je on onaj pravi ali jos uvek nisam sigurna............

madame svaka cast na iskrenosti!
ja mislim da svaka zena koja prije nije imala ljubavnog iskustva
ima isto misljenje,i da svaka zena ponekad razmislja o necemu drugome...
ja sam se zaljubila u svog muza sa 17,5 godina,zbog njega nisam otisla
na fakultet,udala sam se sa nepunih 20 godina,i selim se iz drzave u
drzavu,zbog njega!super mi je,sretna sam,mislim da je i on,ali me isto
nekad uhvati malodusnost,i pitam se da li je moglo biti drugacije...

Nema nikakvog pravila niti sigurnosti da je on onaj pravi.Svaki se kasnije moze promeniti iz nekog razloga ili zbog neke druge zene.Nikada se nezna,ali mnogi se dugo trude da budu neko drugi,t.j. da budu onakvi kako bi njihova devojka ili zena zelela.Kada im to dosadi pokazu svoje pravo lice,pa se sa razlogom pitamo,pa sa kim ja to zivim?Pravi se sretne mozda samo jednom u zivotu,srecna je ona koja ga prepozna,ako ga uopste sretne.

Pa i neznam...tolike godine smo zajedno valda to nesto treba da znaci i pokaze i dokaze...godine...

Kako znati da je ON pravi,?
Dok ne pocnes ziveti snjim i deliti sve nikako nemozes da znas kakav je,
a to se najbolje zna kad deca dodju.

Sve smo mi pomalo u pravu.Nekad mislimo da smo pronašle onog pravog a nekad mislimo da nam se sav svijet ruši.Tako je i kod mene.Voljela sam ga i još uvijek ga volim ali mislim iskreno da on ne zaslužuje moju ljubav.Tako se nekad razočaram u njegove izjave da pomislim da se nisam udala za onoga čovjeka sa kojim sam se zabavljala.

Nismo u svijetu bajki. Niko pa ni mi sami nemamo sve osobine koje bi zeljeli. Da je neko "idealan" zivot bi bio monoton. Po meni je pravi onaj s kojim se ugodno osjecamo,koji nas razumije, za koga znamo da ce biti tu kada nam bude trebao, koji jednostavno zasluzuje da bude voljen i koji nesebicno pruza ljubav...

Ne treba traziti PRAVOG vec od onoga sto imate stvoriti sebi ono PRAVO

Slazem se sa JAOJ u potpunosti !

Bas tako JAOJ,od onoga sto imamo treba praviti
pravog!!!Tacno tako!!!

I ja slazem sa JAOJ. Treba tu mnogo truda i muke, ali je jedini nacin da pokusamo da budemo srecni.
Sto se mene licno tice, ne znam moze li se uopste vise voleti nego sto sam ja volela svog supruga kada sam se udala za njega. Cinilo mi se da je vredan svake zrtve, svakog odricanja...., a nisam bila mlada i imala sam poveliko iskustvo u tri dugacke veze koje sam imala pre njega. Cinilo mi se da je Boziji dar udati se za takvog muskarca. Napustila sam dobar i siguran posao, zakljucala vrata SVOG stana u velikom, lepom gradu i otisla da, sa njim, zivim kao PODSTANAR u mestu malo vecem od sela, kao domacica (od njegove plate). Mnogi su me tada pitali jesam li normalna i zasto taj brak ne realizujemo uz malo manje zrtava sa moje strane, ALI jedino sto je meni tada bilo vazno bila je PORODICA koju sam zelela dobiti uz njega i LJUBAV koju smo osecali. Odgovarala sam uvek sa : "Nije vazno gde i kako, vec je vazno s' kim!"
- Eto koliko sam verovala da je ON PRAVI.

Sada, nakon dve godine braka, najstrasnijih mogucih problema sa njegovim roditeljima, nemastine u koju polako ulazimo (jer je meni u ovako malom mestu tesko naci posao, a jednom platom je nemoguce placati stan i ziveti), minimalnim vremenom koje provodimo zajedno, jer on radi po citav dan... , svadjama koje iz toga proizilaze, uvreda izrecenih u silnim afektima,pitam se jesam li pogresila?

I dalje ga mnogo volim, ALI kada bih vratila vreme, NE bih ponovo uradila isto.
Jeste bio PRAVI, ali ja nisam umela na pravi nacin da to i sacuvam. Skoro da sam sopstvenom krivicom (i prevelikim verovanjem u bajke), od PRAVOG napravila PROMASAJ, jer sam mu previse dala i previse ocekivala.

Dakle, to da li volimo ili ne, je bitno, ali ne i dovoljno da mislimo da je on PRAVI.
Verujem da je sam susret samo slatka lutrija, a sve ono ostalo posledica proracunatosti, strpljivosti, inteligencije, korisne glume, lepog vaspitanja i prihvatanja realnosti da nista nije idealno.

Citat:
Meni je trebalo nekoliko godina da to shvatim i da prebolim realnost ali kad uspes onda pocinje zivot

Ne mozes znati u potpunosti nikada jer vrlo cesto nas osecanja i prevare......to se vremenom sazna i oseti ali treba puno truda i rada na sebi prvo i svojim osobinama.......ne treba ni puno ocekivati vec od onog postojeceg napraviti da bude super.......

Uvek puno ocekujem, zato se i razocaram. Jer ljudi nisu onakvi kakvim ih mi vidimo.
Srce najlakse prevari. A, najcesce ne gledam ocima, nego srcem.

"Srce najlakse prevari. A, najcesce ne gledam ocima, nego srcem."

E, u ovoj recenici leze svi uzroci mojih gresaka u zivotu

I mojih Diadema

Mislila sam da jeste.Definitivno,auto-gol.