Sta bi bilo kad bi bilo

Sta biste i kome rekli najradije a nikada se niste usudili da kazete

ja, nazalost, uvek kazem ono sto mislim, odnosno, uvek se usudim,

Mislim da svojoj majci nikada u zivotu necu biti u stanju reci sve ono sto mi je na srcu...na zalost tako me je ona naucila.Zbog njenog hladnog i zapovednickog ponasanja (jer je ona takva osoba) nikada nisam smela izneti svoje misljenje i sve sam uvek radila u tajnosti...a kada bi ona to saznala bilo je kasno za reakciju.

Rekla bi kumi da se spusti na zemlju jer se svet ne vrti oko nje.
Drugarici bi rekla da ne treba da pati za deckom koji je idiot i seljacina.
Sogoru bi rekla da je dosadan smarac i da nije svestan koliko zalosno izgleda kad pokusa da bude duhovit.

uf,ja obicno kazem sta mislim,ali to nije uvek pametno

Ja bi mom svekru rekla sve sto mislim o njemu i o njegovom mesanju u nas brak ali mislim da se tako otvoreno to nikada necu usuditi

ma ja sam brza na jeziku pa kazem uglavnom sve sta mi je na srcu,mada nekad i ne treba reci bas sve ali radim na tome da "skratim jezik"

Uh,mnogo toga,mnogima.Na prvom mestu mom muzu.Ali posto nisam brza na jeziku,nikada se necu usuditi ,a smatram da je tako i bolje,bar se ne dovodim u situaciju da se moram izvinjavati.

Ja kazem ono sto zaista mislim ali pre toga razmislim.A umem da budem i brza na jeziku ali retko.Najradije bih rekla jednoj nastavnici da se leci znate gde jer stvarno nije normalna....

Rekla bih A da mi nedostaje.
Ali, sreca da se necu usuditi, jer to ne bi bilo dobro za mene.

Rekla bih nekim ljudima koji su me povredili ili se bez ikakvog prava mesali u moj zivot kako sam se osecala zbog toga. Ali, sumnjam da bi oni, takvi kakvi su, uopste i razumeli kako mi je bilo. Verujem da bi to pre protumacili kao svoju "pobedu"

Mnogo toga nekim osobama,ali prosto sumnjam da bi to doslo na pravi nacin do njihovog mozga...sigurno bi dosta toga bilo promenjeno,ali to je sto je i nema druge....takva sam miroljubiva osoba da dosta precutim,zbog dobrobiti svih,iako budem povredjena necijim gestom ili recima,a volela bih da nije tako..ali boze moj,takav je zivot !!!

"Sve u svoje vrijeme". Da ćutim?- davno prošlo vrijeme....

Rijetko kome prećutim. "Ne diraj lava dok spava" jer ako ga probudiš čećeš i ono što nikad nisi...onako - FINO, ELEGANTNO, SUPTILNO... ( bez uzrujavanja, nerviranja, tek toliko da stavim do znanja) da ti više ne padne na pamet da čačkaš.

Prošla su ta vremena kad sam Ć U T A L A !

I znate šta - divno se osjećam

Kod mene ti je sto na umu, to na drumu kad nesto imam da kazem ,kazem to odmah ...........ja se bolje osecam ,a drugi znaju sta mi je i zbog cega tako reagujem

ovih dana sam tako svasta izgovorila, a trebalo je i vise da se usudim, pa da vec kojekakve glupave situacije na poslu razresim....vazno je da sam sve pozavrsavala,

Citat:

Zasto neki put nesto i ne precutati,ako znamo da ce to doneti mnogo bolji ishod,nego reci nesto zbog cega cemo se kanije mozda i kajati....neki put umemo reagovati i brzopleto,bez razmisljanja

Da li ćemo odgovoriti na provokaciju zavisi uglavnom od sile akcije, vaspitanja, karaktera, godina, položaja,momenta, iskustva,raspoloženja...

Vremenom se to sve iskristališe.

Da li treba nešto reći - ne reći?

To je stvar odluke.

Odlučuješ sama, svojom voljom.

Izgovorene - neizgovorene misli imaju svoju "težinu" ( energiju ) .

Sve je to na vagi draga i sve ima svoju tezinu i rezultat pri sabiranju ili oduzimanju recenog - nedorecenog.

Ima stvari koje bih puno puta rekla nekim osobama oko sebe. Neke njihove izjave me iznenade i nekad povrede ali vecinom ne kazem to sto mislim jer kad stavim na vagu to sto cu reci i to sto cu precutati bolji je rezultat ako kazem. A nisam sigurna da bi se nesto promenilo ni kad bih rekla. Nisam cak sigurna ni da bih se ja bolje osecala. Tako da idem dalje dok mi negde ne pukne film

Slažem se daje na vagi ali

da riječi ipak imaju manju "težinu", lakše se kanališu , kontrolišu;
MISLI imaju veću "težinu", lako pobjegnu , teže se kontrolišu i mogu biti negativno kanalisane.

Zato ja između ove dvije opcije skoro uvijek biram riječi. To mi je lakše, sigurnije, bezbolnije. Ne potiskujem , ne sabiram u sebi.... ja lično se osjećam bolje.

A opet , izbor je na meni , ja odlučujem , procjenjujem, biram.