Sve je tako sivo

Danas sam nekako bas nasekirana.sve je pocelo jednim uobicajnim jutrom, sa svadjama i galamom, tata je bio na komp. citavu noc, ja sam se naljutila i rekla da ce prekoraciti i da ce doci dosta novca, on je poceo galamiti, ja sam onda snazno lupila vratima i otisla.Mama me je kasnije pljuvala i govorila da sam kurva svasta!!Svakakvih sam ogrdnih rijeci dobila!Citav dan sam plakala!Rekla je kako je ne zanimam,ama svasta!Svi su se onda poceli derati na mene.Prije kada su seke jos bile uz mene one bi me uvijek branile, ali sada kada su se odselile iz ovog ludila, nemam nikoga. Da li mi neko moze reci sta da radim?Osijecam se kao neko dijete koje je zlostavljeno emocijanalno od roditelja..

Ajme, Medena, tebi je sve crno... to mi je prvo palo na pamet kada sam videla (jos jednu) crnu temu.
Sad, zaista se stavljam u glupu poziciju, ne volim da moram da predjem na neciju stranu. Vidim dosta nas je pogledalo temu, i svi ostali bez texta... verovatno zbog toga sto bi dosli u situaciju da drzimo neciju stranu.
Svakako osudjujem pogrdne reci upucene bilo kome... mnogo je ruzno kada iz necijih usta izadju ovakvi izrazi.
Ali, hajde da te ovog puta ne tapsem po ramenu. Prvo, ja svom ocu, nikad, ali NIKAD (ma kakav bio) ne bih filozofirala zasto je celu noc na netu, koliko ce para stici (btw, jel' iz tvog dzepa vadi lovu?) Bez obzira sto smo imali uvertiru u tvoj zivot o ocu koji je napravio gomilu dugova, a majka izvlaci takoreci deblji kraj u svemu ovom (i koja je ovaj put stala na tvog oca stranu Ponavljam, osudjujem nacin izrazavanja tvojih, ma koliko bili van sebe. Da sa svojih 16 godina ovakvo nesto kazem svom ocu, mislim da bi me zalepio za zid...
Imas 16 godina, dobro znam da je to najzesci period u zivotu, kada smo skloni od muve praviti magarca, uvelicavati mnoge situacije, buntovnicki smo nastrojeni, i cesto se kacimo sa svojima. Nasi roditelji, opet, nekada zaista nemocni da kontrolisu situaciju, dolaze do tacke kljucanja, i onda, eto, dodje do cega dodje.
Bez obzira na reci "ne interesujes me vise" i sl. mislim da gresis sto to uzimas k srcu... da ti je majka to ozbiljno mislila, mislim da bi istog momenta izletela na ulicu, ili, u najboljem slucaju ne bi ovde kuckala (za pocetak blaza kazna, pa u zavisnosti od vladanja, ili bi se kazna povecala ili smanjila). Prodjoh sve moguce situacije u svom pubertetu, u medjuvremenu postah roditelj, pa mogu sagledati obe strane.
Ne mogu a da ne povezem tvoje dve teme... u prvoj majku u zvezde kujes, na ovoj su sestre potrebne da staju na tvoju stranu.
'Ajd' sad probaj (vezujem tvoje dve teme) da se stavis u situaciju svoje majke- muz takav kakav je, puno sr**** verovatno proguta zbog dugova, ne bi li tebe izvela na put... mislim, zamisli kako je toj zeni... I onda uletis sa ocem u konflikt, i ocekujes da ti drzi stranu? U ovoj situaciji? Tesko...

Mislim da sam se sada kao i januar,nasla u cudu citajuci tvoj post...Znamo sve tvoju situaciju u kojoj se nalazis i naravno da cemo uporediti predhodnu i ovu temu i pokusati pronaci prave reci kojima bismo ti mogle pomoci pa makar i da razumes svoju majku...kakva je takva je ona je tebe rodila,zivot ti dala.
Koliko god nas bolele reci koje dolaze od strane nasih roditelja one verovatno imaju osnovu pomocu koje su se stvorile.Svi smo mi bili u tvojim godinama i jako dobro znamo sta ti se mota po glavi i koliko ti je malo potrebno da planes jer zelis da dokazes da si ti u pravu i da vise nisi mala devojcica....i to je u redu.Medjutim pokusaj da se postavis u situaciju svoje majke.I sama si rekla da radi dva posla da bi zaradila dovoljno da vas iscupa iz dugova pa jos i da vas prehrani.Zbog svega toga pa jos tu je i briga kako za vas tri cerke tako i za vaseg oca jer ipak je on njen muz,ona ga je birala,verovatno je na kraju sa nervima i samokontrolom i veruj mi da joj nije uopste potrebno jos i da slusa vas dvoje kako se svadjate.
Nemoj misliti da je branim zbog svih tih reci koje ti je izgovorila vec hocu samo da ti kazem da u takvim trenucima covek nebira reci niti kome ce ih izgovoriti.Ali znaj jedno svakoj majci koja kaze tako nesto svome detetu njoj je sto puta gore i teze...jer pokusavajuci da se iskobelja iz krize svako od nas pukne.
Probaj da joj pridjes nezno,polako da joj pokazes da si ti tu za nju jer ona verovatno nema na koga da se osloni,a svi jako dobro znamo da nam i te kako treba oslonac u zivotu.
Zelim ti puno srece i saljem ti veliki

nemam reci ,osim da se slazem potpuno sa januar i Tatjanom potpuno

posle procitanih predhodnih komentara ( januar, Tatjana) ja nemam sta da dodam, u potpunosti se slazem sa njima.
Saljem ti puno pozdrava i jedan veliki

Slazem se sa vama,uzasno mi je to.

bila sam mozda u goroj situaciji od tebe,pa te mogu i razumeti.ne volim da pricam o svom detinjstvu,jer me mnogo potrese.ali nikada se nisam suprostavila roditeljima.svi mi imamo neku svoju viziju tog problema.mislim da ce ti od sadasnjeg zivota ostati posledice za buducnost.svakog muskarca ces gledati kao coveka poput tvog oca(a i nemora da znaci,ipak nismo svi isti).svom tadasnjem decku(sada muzu) nikad nisam pricala sta se stvarno desava u mojoj kuci.a tebi je mozda ipak lakse da svom voljenom kazes sve.ne znam koliko je to dobro za vasu buducnost.ma kakvi da su ti roditelji,oni su ti stvorili zivot i trebace ti kasnije,kao i ti njima.a muz ce ti onda prebacivati da si mu o njima pricala sve najgore a sad ides kod njih.muskarci to ne razumeju.bar ja tako mislim.treba uvek mudro sagledati na sve u zivotu i gledati dosta unapred.moj savet ti je da se sad ne osvrces na probleme u kuci,kad vec tebe niko ne dira.sve sto su pogresili neka sami ispravljaju,ti i onako tu nemozes da pomognes.tvoj jedini cilj je da zavrsis skolu i da se dokazes koliko si jaka,da se mozes izboriti sa trenutnim problemima.da stvoris od sebe coveka.znam da si prepustena sama sebi,e bas zato se treba izboriti.bices kasnije ponosna na sebe a i tvoji roditelji sigurno.svuda dolazi do neslaganja roditelja i dece,pogotovu u pubertetu.a kad je situacija jos ovakva,onda je jos gore....................slazem se i sa komentarima koje su ti napisale tatjana i januar..........zelim ti sve najbolje,glavu gore i tezi ka svom cilju u zivotu.mislim da ce ti trenutna situacija u kuci biti dobra skola u zivotu.da neces dozvolilti da buduci otac tvoje dece bude covek kao sto je tvoj otac

Ni ja nisam imala srecno detinjstvo,zato sto mi je otac bio alkoholicar pa te mogu donekle razumeti medena ...bilo je dana kad sam htela da se ubijem.Ali evo,prosla sam i sad je sve drugacije hvala Bogu, i mnogo sam srecnija

meni je isto bilo uzasno, tata je imao obicaj da vice bez razloga, samo odjednom buka i vika u kuci, uzas. Nema izlazaka, nema druzenja, cesto nema ni dzeparca... Tacno sam bila u tvojim godinama, prva godina srednje.
Uspela sam ja da se izborim sa njim do cetvrte i posle sam se odselila, otisla sam od kuce a jos nisam maturirala, imala sam podrsku razredne i skolskog psihologa. Mama je bas patila, ali sta sad, mama je, mame sve mogu, mame su heroji, ja ti kazem.
Dok se nisam odselila, smisljala sam planove kako da sto manje budem kuci, da ne srecem oca. Imala sam svoju muziku koju sam tada obozavala, napravili smo bend, pisali tekstove, snimali... Stvorili smo i ekipu za crtanje grafita, crtala sam svaki bogoveti dan, samo sam stedela za flomastere i kasete. I sada kad treba da se setim svojih 16ih godina ne secam se oca i stresova, nego se secam vremena u kome sam imala bend, crtala grafite i visila u pozoristu. E da, i skolske novine smo imali i tu sam se ja razletela, samo da sebi napravim sto vise obaveza da ne sedim kuci.
Razumem te zaista, ali razmisli malo o svojim hobijima i baci se na njih, sve ce biti OK, pusti ti oca, zivi svoj zivot i ne dozvoli mu da te sputava