Prva ljubav

Secate li se svoje prve ljubavi?Da li sa osmehom,ili tugom?

Prva ljubav?
Da, svaki dan se podsjetim na prvu ljubav jer je to i danas ljubav mog života...baš divno što si to pitala.

Naravno...pa ne kaže se džabe -Prva ljubav zaborava nema...
to nešto lijepo što treba nositi u srcu kao uspomenu na jedno lepo razdoblje našeg života

Da prva ljubav zaborava nema , bilo je to pre 13-14god ali se nezaboravlja, samo sam ga jednom srela, ja se udala otisla u bgd, otisao je i on tamo da radi i srela ga na terazijama.........................

Svoju prvu ljubav nisam godinama srela.Zabavljali smo se godinama,to je bilo kao u bajci,najlepsi momak i najbolji u gradu/bas maco tip/.Bio je stariji od mene 6 godina,on dosao iz vojske,ja klinka-mnogo smo se voleli,ali vremenom zbog njegove posesivnosti i ljubomore,prestala sam da volim....dugo je patio...ja sada sve vise razmisljam o njemu...tako bih volela da popijemo kafu,evociramo malo uspomene...pa svako svome zivotu....

Prva ljubav je sada moj suprug

Moju pravu prvu ljubav jako dobro pamtim, pouzdano znam da i on pamti mene. Bio je 9 godina stariji, lepotan, fudbaler, srca je lomio svuda oko sebe...Od mojih 16 leta pocinje da mi se iz cista mira javlja na ulici(zivimo u istom mestu), on je u komsiluku moje najbolje drugarice (kojoj se ne javlja). I tako postepeno nadjemo se u par puta u istom drustvu, osete se vibracije i razmene pogledi. Iz dana u dan susrece me na najneobicnijim mestima, kao slucajno i pocinje pricu...normalno bez nabacivanja. Dopalo mi se to taj nenametljiv, ali nekako zastitnicki stav. Mislim da je celo selo mislilo da smo mi u semi samo zato sto smo zajedno provodili sate razgovarajuci na ulici, na reci, kod kosa gde smo se okupljali mi mladi svojevremeno. Uvek mi je govorio kako sam ja mlada, kako treba jos tek da osetim zivot... i nerviralo me je to njegovo povlacenje uvek kada bi neki drugi momak pokusao da mi skrene paznju. Zatim se desava svadba mog strica (ja punim 17) (u cijem komsiluku on zivi) i naravno pozvani smo oboje...pozove me u svoje drustvo do sebe. Malo mi je bilo neprijatno, jer je tu pored njegovog drustva bila i njegova familija. Svi su samo u mene gledali ko u 8-o svetsko cudo. Dopustio mi je to vece da se osecam kao carica, ali i dalje niceg nije bilo medju nama, samo eto to 'ajd nazovi drugarstvo... Osecala sam prema njemu poliku povezanost, da je ne mogu opisati prostim recima. Nedugo posle desava se jos jedno veselje, kod mog drugog strica i tamo se pojavljuju fudbaleri jednog naseg tadasnjeg fk prve lige (za koji je igrao moj stric). Ma bili su kao bogovi, ne znas kog pre da gledas. I ko bi bio tu u centru paznje opet nego ja, momci mi narucuju pesme ono tipa neznanka, zovu me u drustvo...medju njima se istakne jedan extra tip koji se celo vece ne odvaja od mene...E sad nasi lokalni momci medju kojima ovaj 'moj' sede kao pokisli. Boze samo kad se setim toga... ovi fudbaleri su stvarno bili face, ali i drugari, bilo je to druzenje za nezaborav (imam slike koje cuvam u svom albumu). Verovatno zaneta u veselju (veseljak sam do daske) nisam primetila lose vibracije izmadju fudbalera i lokalnih. Sedimo ja i taj na klupi i pricamo(stvarno smo se nasli, oduvek sam volela komunikaciju sa muskarcima kojima svak rec uma mesto) kad oko nas pocnu da lete flase, on mene brzo sklanja u stranu i ukljucuje se u bitku. Sad eto kakav je zivot ja njega uhvatim oko struka da ga povucem nazad, sto donekle i uspem, ali se igrom slucaja nadjem izmedju njega i ovog 'prvog' koga je on vec uspeo da pogodi flasom u glavu. Ovaj kaze sa krvavim rukama, 'jer vidis covece sta si mi uradio' pa su kao dva petla na popristu. A ja stegla ovog drugog ne pustam, ako ga pustim gotovo povadice oci, on ne moze preko mene. Tresem se i drzim ga toliko cvrsto da ce mi cini mi se ruke otpasti( a vislji od mene najmanje za celu glavu) i molim ga da se smiri. On meni govori da se ja smirim i da nije prvi poceo i obecava da nece nastaviti. Ovaj drugi 'lokalni' i dalje stoji i izaziva pitajuci zasto(njega ne mene), preklinjem ih obojicu da se smire i da prestanu da se provociraju...i svo vreme drzim ovog. Muzika je prestala, veselje se zavrsilo do 4 sata ujutru sedeli smo u kuci mojih rodjaka razgovarajuci. Sutradan su im nasi izbusili gume na autima kojima su dosli, a mene su napravili krivcem za sve, iako sam se izmedju njih nasla igrom slucaja (svi su verovali da mi je prvi momak, zbog onih nasih razgovora). Sa ovim drugim sam imala kontakt jos nekoliko meseci kasnije, koji se posle netragom izgubio, kada se on ozenio. Zabolelo me to tada, imali smo priliku jos jednom da se sretnemo na jednom veselju godinu dana posle. Znala sam da je ozenjen i da mu je zena trudna, nisam htela cak ni da se javim. Ulazila sam gordo podignutog nosa i odmah ga primetila. Pravila sam se da ga ne vidim iako sam morala proci pored njega. Njega nista nije sprecilo, ni ljudi ni zena uhvatio me za ruku jako i privukao sebi i rekao 'zasto mi se ne javis, kazi mi bar zdravo', drsko sam otrgnula ruku i unela mu se u facu i rekla 'zdravo, jesi sad zadovoljan' i otisla. Celo vece je imao oci samo za mene i ubacio se do mene da igra u drustvu, zagrlivsi me. Svo vreme mi je objasnjivao da je morao da se ozeni, zato sto je cura ostala trudna. Preklinjao me da mu oprostim to, naravno ja rekoh da razumem, ali da nema sta da trazi vise od mene ,sem toga da ostanemo prijatelji. Bilo mi je iskreno zao te zene, koja je svo vreme bila neprimetna. Rekoh mu na kraju da se mozda vidimo u nekom sledecem zivotu i odoh. Sasvim slucajno smo se posle toliko godina opet sreli na netu i tako razmenimo par misljenja ponekad sasvim drugarski.
Posto je ovo tema o prvoj ljubavi a ja opisah vise drugu nastavak price tek sledi...

Moja prva ljubav je sada moj suprug, više puta smo se gibili i tražili po snovima i na sreću smo se konačno našli

Deo 2 Moja prica
I tako sleglo se sve malo, onaj prvi kako pomenuh malo pre lokalni i dalje nije odustajao od mene. Malo se bio primirio posle one 'bitke', vidjali smo se i dalje mada vise u prolazu...Opet se desava neko veselje kod mene u komsiluku, nisam imala predstavu da ce tamo biti i on, pa sam bila iznenadjena videvsi ga. Sela sam u drugi red, ali preko puta. Celo vreme nije skidao oci sa mene i smesio se vragolasto...Bio je sa drustvom. Kada je pocelo igranje povuce me na stranu i pozove da sednem kod njih. Prihvatim i sednem izmedju njega i njegovog najboljeg druga. Boze kako smo se smejali, ugadjaju mi posluzuju ko da sam dosla kod njih na slavlje. Ja okom oni skom. Jednog trenutka ja primetim kako samo ja jedem, oni svi gledaju u mene i kazem 'hajde pa zasto samo ja'? Oni meni samo ti lepo ruckaj. I sad da je neko mogao da vidi tu provalu, pricamo o muzici i pominju onu od Indexa 'zute dunje', ja nemam pojma koja je to pesma, kad njih dvojica pocinju da pevaju, a ovamo muzika tresti, ta me pesma uvek podseti na to...To vece 'oprostio' mi je onog i pevao, narucivao sve neke lude pesme koje nedvosmisleno govore o ljubavi(medju njima i ona 16 ti leta bese), ma zalepio se za mene (sva sreca pa me tata nije video, bili smo okruzeni gomilom njegovih drugara). Potom me je izveo vani i pricao, pricao, pricao o svemu, ali nikako da mi kaze sta hoce od mene. To me je najvise nerviralo kod njega. Posle toga sretali smo se jos vise, uvek kada bih prosla pored njegove kuce (put me cesto vodio tuda) i da ga ne vidim stizao me je polako autom. To je bilo tako predvidljivo. I onaj njegov drug me proganjao kaze odluci se izmedju nas dvojice, a ja hej sta ja da odlucujem covece. Verovali ili ne ta prica se vukla tako do mojih 19 leta. Vidjali smo se cesto i uvek bili u on/off vezi kao ono niti zajedno niti jedno bez drugog, valjda sto smo oboje tvrde glave. Koliko puta samo dodje do neke raspravke i dva dana se ne vidimo, pa poletimo jedno drugom ko da je proslo 100 godina... Mislim da se bojao da pokaze osecanja onakvim kakva su zato sto je i sam bio povredjen hiljadu puta. Secam se bombardovanja, poslednje leto koje smo proveli zajedno bilo je i najlepse. Okupljali smo se kod jednog kosa i svako vece me ispracao kuci, koja je bila od njegove udaljena otpilike 400 m,a tu distancu nama je trebalo jedno 2 sata da predjemo. Secam se kad me podigao visoko u vazduh pri mesecini i pricao svakakve slatke stvari, a nikada mi nije rekao da me voli. Rastali smo se definitivno tu jesen, kada je njemu neka cura rekla, da sam ja pricala nesto za njega, sto nije imalo blage veze sa mozgom, a nije mi verovao, mislio je da se igram. Stigao me je jednog oktobarskog dana i rekao mi je da je duboko povredjen i da vise nece kretati za mnom. Progutala sam knedlu, zabolelo me je bas. Ostala sam nema, otisao je...Posle toga zaticali smo se na istim mestima, ali me je samo nemo iz daljine posmatrao iako je bio sa curama. Nikada mu vise nisam prisla iz prostog ponosa. Nekoliko meseci kasnije osetila sam da ponovo pokusava da nadje put do mene, onako nekako tiho stidljivo gotovo, ali ovaj put mu nisam dala signal da moze. Bila sam previse ponosna i ubrzo sam srela svog muza i udala se. Secam se prica moje mladje sestre(sa kojom imam dosta slicnosti) koja ga je vidjala, cesto bi se trgnuo videvsi je, jednom je kaze ona videvsi nas(ja nisam videla) u autu, skocio sa stolice u kaficu (sto mm nije bilo bas pravo)pored koga smo prolazili. Jednom kada sam dosla tamo(vec udata) i izasla sa svojim drustvom, zadesio se u istom lokalu kao i ja i svi za njegovim stolom su me nemo posmatrali pa cak i njegova cura moja skolska koja mi se cak nije ni javila, ja naravno nisam htela prva. Necete verovati,ali otisao je ubrzo i ja sam krenula da trazim auto, mm je dosao po mene, stajao je ispred lokala sam. Posmatrao me je samo prodorno jako dugo, morala sam da prodjem pored njega i cujem kako mi kaze zdravo, trgnem se promrmrljam zdravo i produzim trazeci mm. Za to vreme seda u svoja auto, prolazi polako pored mene posmatra me tuzno mi se osmehne i odjezdi. Bas sam bila kivna, kasno Marko na Kosovo stize, ali nije mi zao nismo se mi uklapali pored svega. Njegova majka me je dosta volela, jednom me je ugledala vodeci njegovu kcerku za ruku i zaustavila da me pita kako sam, kako mi se zovu deca. Tako i ja saznam ime njegove cerke slucajno, a niko iz mog drustva nije umeo tacno da mi kaze. Moja sestra je imala priliku da se druzi sa jednim njegovim dobrim drugarom, ona je tu pricu pratila kao klinka i plakala na moj red, kada smo raskidali. Pitala ga je sta on(taj drug) zna iz te cele price, rekao joj je da je njemu(ovom mom) bilo stalo jako do mene, ali se bojao da sam isuvise mlada za nesto ozbiljnije

Ahhh...

Jaoooo Andemona....kakva prica!!!!

Moja prva ljubav....uh...prva godina srednje skole,prvi dan u skoli.Odmah smo se "spazili" i od prvog dana poceli da fasciniramo jedno drugo.Sedeo je iza mene u klupi....krenulo neko bezveze dopisivanje,ja bila ubedjena da mu se svidja moja drugarica pa ga napadnem da mi kaze ko mu se svidja....he he!!!On dohvati svesku i napise mi: "Ti,ali necu da ti kazem...".I tako krenemo sa nekim dopisivanjem po klupama,sveskama....bili smo cetiri godine zajedno...prosli sve i svasta.Svi su nas u skoli znali...od djaka do profesora.Cak nas je jedna profesorka pokrivala kad smo bezali sa casova....krenemo na praksu u hotel Palas ujutru u 5(dorucak u hotelu....fuj) pa pobegnemo i kao dva manijaka setamo u pola 6 ujutru po Kalemegdanu.Imali smo nasu klupicu gde smo stalno sedeli.....eh,lepi skolski dani.Kada je krenuo u vojsku zvao me da dodjem da me vidi pre nego sto ode,isla sam i u posetu,pisao mi pisma....i svaki put me rasplakao.I dan danas cuvam silne sveske sto smo se dopisivali u skoli...otkada se ozenio culi smo se par puta.Nisam htela nikada da ga zovem posto ima uzasno ljubomornu zenu koja na samu pomen mog imena dobija nervni slom.Rekla sam mu da me ne zove vise jer nije u redu prema njegovoj zeni.Poslednji put smo se culi prosle godine...ima dvoje preslatke decice.Bas ga se cesto setim.Ima ga i na Facebook-u ali nismo prijatelji....opet zbog zene.
Sve u svemu to mi je bio stvarno najlepsi deo zivota....do sada!

Prelepa pricica Sanjice

Bas stvarno!

Kod mene postoji i treci deo price koji mogu i da nazovem treca ljubav
Naime kako su stvari sa ovim prvim tekle kako su tekle u medjuvremenu tesko razocarana opet jednim OFF resim da izadjem u diskoteku sa drustvom, da udarim brigu na veselje. I tamo (ispod diskoteke je kafana) ugledaju me neki momci, da ne kazem obozavaoci(svi do jednog extra tipovi samo nijedan u mom fazonu) kojima sam na vreme stavila do znanja drugarstvo ili nista. Cesto smo se inace sretali u banji (nije mi bilo moguce da prodjem kroz banju, a da me ne sretne neko od njih i pozove na pice, pa cak gresna i kada se zakamufliram da stignem do biblioteke). Navale oni tako na mene da im se pridruzim za stolom makar samo na kratko i ja 'ajd' da im ucinim. I tako pricamo mi pricamo, oni extra sve prema meni kao da sam carica. Naravno godila mi je ta paznja i sama sam se postavila pre svega kao dobar drugar, da bih se ogradila od mogucih nabacivanja. I tako ja primetim nekoga koga ne poznajem u tom drustvu, a bilo nas je negde desetak. Taj decko je sedeo nedaleko od mene i prisao da se upozna. I ostane da sedi tako celo vece pricajuci sa mnom. Zaboravim ja i svoje drustvo i diskoteku i sve (kako se ja brzo utesim)... Kad je doslo vreme da se ide kuci ponudi on (treci) da odbaci mene i moje drustvo kuci, posto mu je usput. Naravno nismo ni stigli kuci, vec zavrsismo svi u jednom drugom kaficu do jutra skoro. Tako je pocela moja treca prica. Obozavala sam muskarce koji su se prema mom drustvu ophodili kao prema svom. Posle te veceri izadjemo jos par puta zajedno u drustvu i skapiramo se bas. Neko krace vreme zove me on moramo da se vidimo. Izadjemo i on mi strpljivo isprica pricu kako se zabavljao godinama sa curom koja studira negde i da je to bilo ozbiljno dok se nesto nisu zestoko posvadjali i raskinuli. Ono vece je zato i izasao malo da razbistri glavu. Posle nekog vremena dosli su njeni kod njegovih i svi ga pritisli da se pomire. Zato me je i zvao da izadjemo jos to vece i da znam o cemu se radi, vratice se njoj...vidjacemo se bar drugarski...na radiju je bila pesma 'dobro vece izgubljena nado' udario je rukom u volan...Izasla sam i otisla u noc. A imala sam snazan utisak da ovde nije kraj. Tako je i bilo, ne znam tacno koliko je meseci proslo, ali eto njega opet. Citavih 6 meseci se pojavljivao svuda gde i ja, gotovo me proganjao..nisam htela ni da cujem ovog puta opekla sam se dobro prosli put. Bila je zima, jako hladna, ja razocarana u sve oko sebe i popustim. Drzao me je kao malo vode na dlanu, bila sam kuci kod njega za N.G. predstavio me kumovima, svojima, svaki dan me cekao posle posla. Moja mama ga je obozavala, jer je bio pre svega dzentlmen. Trajalo je to tako lepo do proleca kada do mene pocinju da dolaze price da je opet sa onom starom. On se udaljava od mene, ne znam o cemu se zapravo radi. Dogovorimo se da se nadjemo u centu, pa u bioskop davao se neki dobar film. Ja sam dosla sa kolegama i posto je film bio hit, bilo je nemoguce doci do karata. Jedan moj drugar iz drustva je preko dana vec obezbedio karte za nas. Nadjemo se u centru i on meni kaze da ne moze da se dodje do karata i tu ja izgovorim svoju fatalnu recenicu 'MENI JE DECKO VEC NABAVIO KARTU' on se namrsti, kaze 'e pa dobro kad ti je decko kupio kartu' ,ne dozvolivsi mi da dodjem do reci i da objasnim da nisam mislila moj decko. Ljutit tako ode on...Posle par dana svrati me jedan drugar na pice u centru banje, pricamo mi tako i ja ugledam njega. Izvinem se ovome i krenem za ovim u pokusaju da se objasnimo. Pokusam da mu kazem o cemu se zapravo radi i covek mi uopste ne dozvoli komentarom 'znam ja dobro sve'. Taman da izustim koliko ga volim, koliko mi je stalo, pruzim ruke, one me uhvati za ruke i hladno mi ih vrati recima 'za mene je gotovo'. Ostanem tako skamenjena u samom centru Banje, suze su mi same krenule niz lice (inace retko placem), otrcim kod najbolje drugarice koja je blizu radila u jednom lokalu. Zenska mi daje cigaretu ne zna kako da me smiri(nisam pusac)...Tog dana sam se zarekla doci ce maca opet na vratanca, ali ovog puta ce da vidi...Nije trebalo mnogo 20-ak dana eto njega opet, ali ja mrtva ladna izignorisem ga totalno. Presrece me svuda da pocinje da me gusi(igrom slucaja ukrstalai su nam se putevi ka radnim mestima). Pita me kada cemo da izadjemo opet, a ja 'mi nemamo bas nista vise zajednicko' i necu da pokleknem NIKAD VISE, tvrda je ovo glava... Molim mamu da ide sa mnom(ona ide busom, a ja ne mogu jer je uzasna guzva i ko sardine smo u busu) i jedna koleginica mi cini uslugu da ide sa mnom, samo treba stici do nje. Idem precicom gde ga ne mogu sresti, posto on ide autom. Ukapirao je to, posle par dana sretne me na precici i pita zasto bezim od njega. Alo decko nemam nista s'tobom vise od onoga, ne registrujem te zdravo zdravo i to je to. I Tako besna krenem da odmarsiram posed njega kada me on zgrabi i podigne u narucje i kaze mi 'kako, kako KAD SI TI SAMO MOJA. Ja pokusavam da se iskobeljam iz njegovog narucja svim silama i on me pusti. Onako sva besna krenem da vicem 'po cemu sam tvoja, po cemu kretenu jedan, nikad vise zapamti, niko ne moze da se igra sa mnom'. On meni zacudjeno kao da se i sam pita 'pa kako kad cemo ti i ja da budemo opet zajedno na kraju', krenem da vicem (joj Boze da je neko video tu scenu) ' na kom kraju, pa nisam ja lutka znas koja ce da ceka i trpi dok se gospodin ne spusti na zemlju' i tako besna odem. Zakasnila sam taj dan na posao, niko nista nije smeo da me pita. I tako posle toga konacno se primirio, vidjala sam samo u prolazu ili iz daljine ali retko. Posle izvesnog vremena zatisja uverim se da se slegla situacija...U medjuvremenu dodje dan upoznam mm (koji na spram svih ovih delovao mirnije i obecavajuce kazem sebi konacno neko normalan). Krenem u Banju da nesto obavim u posti i pobegne mi autobus, pa krenem pesice. I ovaj se zadesi u istom pravcu i stane da me poveze. Dvoumim se malo ali posto zurim prihvatim. Pricamo nesto neobavezno, kad njegova ruka krene ka meni, tacnije mojoj nozi. Pomerim u ruku i kazem sta ovo treba da znaci. On meni 'pa ti si moje luce'. Ja mu kazem hajde covece jer treba da ti crtam vise, imam decka udajem se skoro(to sam slagala al' ispalo da nisam), ti i ja smo zavrsili odavno svaku pricu...i kovem ja tako i kovem i on namrsteno meni ' pa zar ti stvarno mene nikad nisi volela'? Tu dodje kraj naseg putovanja on stane ja sa spustenim pogledaom(ne smejuci da ga pogledam u oci), slazem ga 'nisam' i izadjem...One je zgazio gas do daske, da se digla takva prasina za njim...To je bio nas poslednji susret i ja sam se udala. Kada je cuo (moja najbolja drugarica mu rekla u facu) izleteo je iz lokala kao metak. Posle ne znam koliko vremena ozenio se i danas ima dvoje dece, zena mu je sasvim neka leva cura(nije iz okruzenja). Verovali ili ne dan danas on pita sve redom (moju sestru, drugaricu, komsinicu) kako sam, sta radim, kad dolazim opet u kraj. Uvek iznova mi pricaju 'e opet pitao za tebe'. Ispostavilo se tu kasnije jos mnogo stvari dvoje zajednickih nazovi prijatelja je namerno plasiralo lazi...njemu za mene, meni za njega...zato je ona moja recenica na centru Banje bila fatalna. To smo dosta kasno ukapirali oboje, samo cini mi se on pre od mene...samo volim da kazem ko zna zasto je to dobro i nije mi zao sto je tako ispalo na kraju. Sve ove price meni znace mnogo jer su deo mene, onda sam vodila dnevnik, tako da znam gotovo sve u detalje i uverena sam da se voli vise puta jednako jako, tako je bar kod mene...

...

Cudni su putevi zivota...

Dodala bih jos i to samo da je prelep osecaj da nekom budes sve na svetu... Prelep je osecaj da te neko do koga ti je stalo posmatra kao nesto najvrednije do te mere da bi ti zvezde skinuo sa neba. Ove moje tri price uvek ce da ostanu da zive u meni do poslednjeg dana mog zivota, kao i ti dragi ljudi. Ipak moj muz je vise od njih uspeo da pronadje sa mnom zajednicki jezik i da koracamo zajedno ovim zivotnim putom oslonjeni jedno na drugo...zato ga beskrajno volim...

osjećam se kao da sam upravo odgledala film....divan ljubavni film...

Naravno da se secam,trajala je 3 godine...A zavrshila se jer smo bili suvishe mladi,bar je to bilo njegovo obrazlozenje..

Moja prva prava ljubav je moj sadasnji decko, ja sam od onih koji vole samo jednom u zivotu, bila sam ja i zaljubljena prije njega ali ovo je prava ljubav. Zajednicki poznanik mu je dao moj mail i tako smo se dopisivali preko msn messengera, izlazenje na slijepo nepodnosim, protiv toga sam ali eto, tako sam upoznala svoju ljubav. Sve ono sto sam ikad htjela je spojeno u jednom muskarcu i dan danas ne mogu da vjerujem sta imam, pa se trudim da nadjem problem gdje ga nema Hvala Bogu na srodnoj dushy...