Datum unosa: Petak 29.07.2011, 05:42, Naslov:
Lazar Subotički - UdruženjE "Desanka Maksimović"
Slikari i pesnici na kapiji ljubavi
Pesnici i slikari ne samo da se uzajamno dopunjuju i jedni druge obogaćuju i usrećuju, već su i za publiku vrlo zahvalna i omiljena umetnička kombinacija. U našoj sredini nije sasvim retka pojava simbioze poezije i slikarstva u jednoj ličnosti.
Veoma omiljen i poznat u srpskoj zajednici, slikar i pesnik Lazar Subotički, svojim projektom "Kapije ljubavi", u okviru aktivnosti Udruženja "Desanka Maksimović", već nekoliko godina obogaćuje kulturni život naše zajednice. Na konkurs poezije o ljubavi odazivaju se i mladi i stari. Pobednici dobijaju na poklon Lazarevu sliku, što ovaj projekat čini veoma popularnim.
Ovogodišnji konkurs "Kapije ljubavi" zaslužuje posebnu pažnju, ne samo zbog dobre izložbe slika, kao dela ovog projekta, već i zbog samog mesta održavanja ove lepe kulturne manifestacije. To je nova parohija Svetog Arhanđela Gavrila, namenjena žiteljima severno od Toronta. Dalje na severu nema ni jedne pravoslavne crkve. Otac Vasilije koji vodi novu parohiju, u šali kaže da mu je prvi pravoslavni komšija ruski sveštenik u nekoj crkvi u Sibiru. Citiraćemo i njegovu poruku: "Želja nove parohije je da njen prostor služi za kulturna susretanja. Već su održani koncerti mladih talenata. A večeras proglašavamo stalnu prodajnu izložbu u prostorijama nove parohije." Prostor je zaista privlačan za kulturna zbivanja.
Program večeri bio je bogat, sastavljen iz dva dela, ali dobro organizovan zahvaljujući velikom scenskom iskustvu pesnikinje Dragane Živić Ilić. Pošto je najavila otvaranje prodajne izložbe tri srpska slikara, pozvala je oca Vasilija da održi pozdravni govor.
"Kreativni rad je u milosti Božijoj. Ako to nije, onda je na onoj drugoj strani, koja nije Božija. Pravi umetnik produžava delo Božije, bilo rečju, bilo kičicom, bilo zvukom...", rekao je, između ostalog otac Vasilije.
Dragana Živić Ilić je zatim predstavila slikare čija dela su prisutni razgledali pre početka programa: Dragicu Gađanski Didi, jednu od najpoznatijih srpskih i kanadskih slikara akvarelista; Elenu Sergejevnu, rusku slikarku, kojoj je ovo prva izložba u Kanadi i Lazara Subotičkog, centralnu figuru večeri. O svima njima je pročitala kratke izvode iz recenzija, eseja ili izjava (o Dragici Gađanski iz recenzije Adrijane Jerkić i izjave Željka Rodića; o Eleni Sergejevnoj dala je podatke o njenoj umetničkoj karijeri u Rusiji, Ukrajini i Indiji, pre dolaska u Kanadu; o Lazaru Subotičkom pročitala je izvod iz eseja pesnikinje Mirjane Pavlović, iz Floride).
Zatim je voditeljka programa pozvala oca Vasilija da preseče vrpcu i time proglasi izložbu otvorenom.
Promocija knjige pesama "Tragovi"
U drugom delu programa Lazar Subotički - Zemunac imao je svoj trenutak kao pesnik. Iako je godinama prisutan i omiljen među nama svojim specifičnim, dramatičnim, sa primesom patetike, govorenjem mnogobrojnih stihova, tek sada je objavio svoju prvu zbirku pesama. On se prvo ogledao u žanru romana.
Pre nego što smo se prepustili slušanju stihova, recenzent zbirke pesama "Tragovi", pesnikinja Snežana Ivković, pročitala je svoj tekst objavljen u knjizi, iz koga prenosimo odlomak:
Otvorivši prvu stranicu, bivamo pozvani da zauzmemo mesto u njegovom čamcu i ploveći uzvodno, posmatramo kako se on blagonaklono smeši licima, kućama, osećanjima, koja pored njega pronosi dunavski povetarac. Na momenat se pesnik rastuži kada ugleda mraz na zemunskim ulicama, kada prepozna jednu davnu tugu u zamagljenim prozorima. A onda se razvedri ugledavši neki dragi lik devojke, ili laki prelet ptice u vedrom nebu. Duh pesnikov klizi obalom sećanja dok se svetlosti i tame smenjuju nad njegovim veslima. I naviru slike i nestaju, kao taj dah na zamrznutom prozoru sećanja...
Pesnik i slikar, Lazar Subotički, u ovim stihovima nam ogoljuje svoju dušu, on ne krije svoje ponore, već se predaje tom talasu koji ga razbija, ali i uzdiže. Izuzetan je stih u kome pesnik iskazuje strah da nakon patnje i utapanja u nju, ono što život neminovno donosi, jeste zaborav, a za njega to je isto što i smrt duše:
Zar je ravnodušnost
plata...
ili tacna od zlata...
životu mome?
Dragana Živić Ilić i Lazar Zemunac smenjivali su se u govorenju stihova iz ove knjige u kojoj je nezaobilazna pesma Zemune moj:
Zemune grade, na dve reke
Ti ulico, detinjstva moga...
Gde su se razišli
ti sretni dani?
Zašto se sve to
polako promeni?
I nestade
grada dečaka jednog...
Dodela nagrada
sa konkursa
"Kapije ljubavi"
Na kraju, Dragana Živić Ilić je objavila poslednji deo programa rečima: "Kapije ljubavi" završavaju svoj put, na ovom svetom mestu... sa ljubavlju i poklonima... Zahvaljujem se svim učesnicima ovog konkursa. Moram da kažem da ih je ove godine bio veoma mali broj u odnosu na prethodne. Želim im mnogo uspeha i drugih nagrada."
Dobitnici nagrada ovogodišnjeg konkursa "Kapije ljubavi": Stojanka Radenović Petković, Ljiljana Marković, Daliborka Pešut Mandić i Sreto Petrić pročitali su po jednu svoju pesmu i nasmejani pozirali pred fotoaparatima sa dragocenim poklonima u rukama: uljima na platnu Lazara Subotičkog Zemunca.
Posebno dragocen poklon od slavljenika Lazara Subotičkog Zemunca, ove večeri, dobila je nova srpska parohija:u mestu Ričmond Hil - ulje na platnu ikone Svetog Arhanđela Gavrila.
Katarina Kostić
http://www.novine.ca/arhiva/2011/1293/zajednica_Lazar_Suboticki.asp
