Religija

Šta za Vas znači ova reč?

Koja je Vaša religija i šta smatrate njenim najvećim doprinosom čovečanstvu?

Da li ste i koliko religiozni?

U šta/u koga verujete?

Koliko često idete u crkvu?

Možete odabrati sami na koja ćete pitanja odgovoriti. Uživajmo u religijskim razlikama i budimo tolerantni

Ko probija led? Bez brige, ja ću Vam se malo kasnije pridružiti

Zvanicno pripadam pravoslavnoj konfesiji.

Verujem u energiju, u ono "nesto", ne priznajem sve crkvene postulate.

@ Zlatokosa
Citat:

Sastavni deo kulture svakog naroda. Zanimljive su mi kompatibilnosti i suprotnosti u religijama. Postujem svaku ali u okviru zdravog razuma i vlastite procjene. Verovanje u nesto iznad je ljudima potrebno, daje snagu i volju do istrazivanja, a to je pokretac svega. Pokretac se krije u ne vernom Tomu
Ako budete jednog dana otvorile podforum Filozofija mogli bi popricati malo vise o tome

Ja vjerujem u nešto...ali ne bih značaj pridavala niti jednoj religiji... opasno naginjem ka ateizmu... po meni je religija,nešto što neko nosi u sebi i u sebi treba i da je zadrži...
Protekle godine su napravile ruglo od religija... i oskrvnule razne njene aspekte...

Ali slažem se sa Baladi... vjerujem u energiju,u "ono nešto"

Kao malu su me vodili po crkvama,džamijama...ali ja sam stvorila neki strah od svega toga,nažalost...

Ja i verujem i ne verujem, ali uvek sumnjam u sve što postoji. Sumnja je osnov svake nauke. Nekad uživam u sumnji, jer tada mogu razotkriti ono što nije dostupno onima koji veruju, tj. onima koji ne sumnjaju.

Mislim da nije bitno ko je koje vere, već kakav je ko ČOVEK, u pravom, a ne površnom smislu te reči.

Ali nešto u šta ne mogu sumnjati, jeste dolazak svetaca u moje snove. Previše su uzvišeni da im ne pridam važnost . Često razmišljam o tome.

Da li se i Vama dešavaju slične stvari? Kakav stav imate o tome?

Apsolutno verujem u Boga,po rodjenju sam pravoslavka i molim se Isusu i svecima pravoslavlja,ali najvise zato sto su mi "najblizi" od detinjstva.Ali-kako verujem u njih,tako verujem i u sve svecesvih religija-hinduizma,katolicizma,u proroke islama itd.citam Bibliju,Kuran i Bhavadgitu sa podjednakim interesovanjem i verom u Bozansku objavu u svima njima.
Najblize mi je objasnjenje spiritualnosti Dipaka Copre ciji sam veliki poklonik icitalac.
Inace,u opstini u kojoj zivim ima 237 nacija(i ko zna koliko religija i subreligija) tako da je tolerancija(pa i verska) sastavni deo sredine u kojoj zivim,pa i moj.

O-da-sveci mi dolaze u snove-i to tumacim kao najnormalniju pojavu u zivotu.volim ih i-oni dolaze.

Sebe deklarisem kao ateistu.Imam apsolutno postovanje prema svim religijama i vernicima, ali sa jedne strane, jednostavno ne verujem.I siguran sam da sa svojih aspekata ne bih trenutno mogao da budem i dobar vernik.Jer se ne drzim ni jednog kanona konfesije kojoj bih trebalo da generalno pripradam.

Da se pridruzim Nervoznom.
Mozda upravo zbog toga mozemo nepristrano razmisljati o tim stvarima. Zasto ne bi bili sami sebi pop? - razmislja pesnik i pevac Zoran Predin. Ma da je fino i onima koji ustolice Boga za svog sefa. To im dodje bash super kada pogrese i treba preuzeti odgovornost. Iz bilo kojeg Boga jednostavno naprave dezurnog krivca, jer cudni su njegovi putevi i sve je njegova volja, pa u njemu pronadju opravdanje za sve ono sto su sami napravili, skrivili i zakomplicirali.
Zanimljiv je i svidja mi se njegov stav.

Religija za mene predstavlja nacin na koji odredjeni ljudi zive,razmisljaju i ponasaju se.Nacin koji je bas njima blizak da po njemu zive svoj zivot .Razliciti ljudi imaju razlicite senzibilitete,pa tako je nekome prosto lakse da kroz zivot ide sledeci odredjene obicaje, praktikujuci odredjena pravila i sl.Jednostavno neko se tako bolje snalazi u zivotu,bas to mu je potrebno,bolje funkcionise i oseca se sigurnije znajuci da je deo neke religije.
Moje misljenje je da je Bog u nama samima.Ja ga osecam u sebi i ne zamisljam ga kao nekog koga cu pronaci u crkvi ili u nacinu na koji slavim Bozic.Svako od nas uvek oseti pravu istinu i ljubav u sebi.E to je za mene biti vernik i zaista verovati u Boga.Biti iskren prema sebi i bliznjima,davati sve najbolje od sebe.Ja ne idem u crkvu i ne praktikujem obicaje.Jednostavno za sada nemam potrebu za tako necim,.Ne smatram da to bilo kako lose utice na moj odnos sa Bogom i svojom duhovnoscu.
Sto se tice religija mislim da sve uglavnom govore o istom,a to je ljubav.Alah,Isus ili Buda za mene nema razlike .Svi oni predstavljaju jednog istog Boga i pricaju o jednom istom,a to je da volimo ,jer je ljubav jedina prava istina.E sad sta se kome vise svidja i odgovara on sebe u tome i pronadje ili izmisli neku svoju religiju i filozofiju i to je to.
Ali postoji tu jos jedna stvar koju mislim da ne mozemo da zaboravimo.A to je kad kazem religija mislim na pravu ,cistu, izvornu i miroljubivu filozofiju koja je tolerantna i ne osudjuje one koji su drugaciji od nje.To je za mene prava religija.Danas su mnogi takozvani vernici uspeli da izmanipulisu i oskrnave veliki broj stvari u religiji i da na taj nacin upravljaju ljudima,politikom....Da stvaraju osecaj krivice kod ljudi u odnosu na religiju,strah ,ogranicenja i gomilu gluposti koje nemaju veze sa zivotom.To nema veze sa religijom .To je cista manipulacija ljudskim emocijama.To mi se gadi.

Cenim tvoje mišljenje, međutim, glavnina mog ne verovanja u Boga više je vezana za tvoj poslednji pasus o kome si pisala.

Iako sam po religiji pravoslavka i cenim nasu crkvu, duboko u meni posotoji nesto, sto mi govori da nam je svima jedan Bog i zato ga ne mogu zvati nekom imenom. Bilo je perioda kada sam naginjala ateizmu, ali su me neki dogadjaji u zivotu naterali da se uverim da postoji neko, neko iznad nas...U srcu nosim tu veru i mislim da se ona samo tako moze iskazati, a ne kroz postove i slicne obicaje.

Andemona slazem se sa tobom....verujem u postojanje Boga,sile i energije,verujem u NJega na svoj nacin a ne po sablonima raznih religijskih organizacija i mislim da religija je i dovela do podele i mrznje u narodima jer svako tera svoje i govori da je u pravu......jedan je Bog i jedna Zemlja........ne verujem u institucije,pravila nametnuta vec u Boga i ljubav

Po veri sam pravoslavka.Postujem svoju veru,i sve narode druge veroispovesti.Ne podnosim ortodoksne ekstreme koji mrze narod koji ima drugu veru.Mislila sam da je taj animozitet prevazidjen,medjutim,izgleda da je sada veci nego ikada.
Verujem u GOSPODA ISUSA HRISTA,Presvetu Bogorodicu-Majku Boziju i sve moje svece.Kada mi je zgodno,odem u crkvu da uzivam u tom spokoju i pogledu svetaca-imam utisak da me svi gledaju u oci,kao da mi nesto govore,volimi u manastire da idem,samo se uvek rastuzim kada vidim koliko se mladog i lepog sveta odreklo zivota,ziveci isposnicki manastirski zivot.

apsolutno se slazem sa prethodna dva posta,samo nikako ne mogu da pronadjem stavku''citat''!!!

Ja sam pravoslavne vere,verujem u Boga i idem u crkvu kada mogu...nisam od onih "modernih" vernika sto idu u crkvu da bi bili samo deo drustva.Imala sam tri cudna sna koja cu pamtiti ceo zivot...desavale su mi se neke cudne stvari i zato verujem.Postujem sve ostale religije i volela bi da vise znam o njima iz prve ruke,dakle od nekoga ko je vernik.Ne volim samo da me neko "vrbuje" da menjam veru...tipa da me ubedjuje da je njegova vera bolja i sl.Kao sto ja postujem svaciju veru i izbor isto tako zelim da i drugi postuju moj.Ovo sam napisala jer sam bila u situaciji pre dva meseca da me nagovaraju da budem vernik neke crkve(slagacu vas koje)...

To je bila neka sekta.

Religija je nachin da ljudi kroz odredjen nachin zivota i ponashanja steknu veru i nadu,da posle zivota na zemlji idu na neko bolje mesto...Ljudi su takvi da jednostavno vole da veruju da iznad njih postoji neko veci koji ih chuva...religija je odlichan nachin za ochuvanje psihichkog zdravlja,ali ne mogu da tvrdim i da je neshto vishe od toga...
Tema je jako shiroka i mogu se pisati refereti i referati..Svako od nas ima svoja mishljenja i tvrdnje..Zelim da verujem i verujem da postoji neka visha sila,ali ljudi su je nazvali Bogom,pa isto tako i u svakoj religiji su Bogu dali drugi oblik,a uglavnom ljudski,shto je po meni totalna glupost iako sam pravoslavne vere...Verujem na drugi nachin..U crkvu ne idem bash chesto,uglavnom kad sama osetim potrebu,ne volim da idem onda kada svi idu..I inache ne volim da zivim po tim ne pisanim i pisanim pravilima..Palim mashinu za vesh i nedeljom,pa ako Bog postoji,to mi sigurno nece zameriti

Ja sa muslimanka rodjenjem jer su mi svi muslimani a i zivotnim opredjeljenjem. Druge vjere postujem. Bitno je biti covjek. Ne mogu se bas pohvaliti da sam neka extra vjernica jer nisam pokrivena(ne nosim maramu) ali mogu reci da ne konzumiram alkohol i trudim se biti covjek u zivotu. U islamu ta visa sila nije covjek, u islamu Bog nije rodio ni rodjen nije.

Bambi ja bi bas volela da malo vise opises muslimansku veru....tipa praznika i sta se radi za te praznike....ja bi bas volela da znam...
A ovo sto si rekla da nisi neka ekstra vernica jer ne nosis maramu mislim da nema veze...u pravoslavnoj veri se po pravilu u crkvu ulazi pokrivene glave i ramena i u dugackoj suknji,pa ja ne mislim da sam manji vernik od onih sto tako odlaze u crkvu.Ne idem dekoltirana(cak i kad je neka svadba i sl. uvek imam nesto da se pregrnem) i u kratkoj suknji ili sortsu.