Samokontola

Ne znam da li slicna tema vec postoji, ali mene jako zanima kakve ste po ptanju samokontrole u svim segmentima zivota? Pitam to, zato sto sam ja dosla do te tacke, da me bas malo sta, moze pomeriti iz sopstvene koze. Za sve imam opravdanje, za sve sto kazem cvrsto stojim iza toga i malo sta me moze pokolebati. Ne bojim se da kazem otvoreno sta mislim, po cenu toga cak i da ispadne drsko, mada tu osobinu bas i ne volim... Ne placem, ne dozvoljavam sebi da patim, zato sto sam uvrzla sebi u glavu da niko nije vredan toga, lako se mirim sa porazima i prihvatam ih ne kao udarac, vec kao sastavni deo zivota... Posmatram ljude oko sebe, pa se pitam preterujem li sa kontrolom same sebe, mada se u svojoj kozi osecam jako dobro, kao ono u fazonu ne moze mi niko nista grmelo sevalo meni sve ravno...Sta misite?

Bilo bi jako dobro kada bi se svako osecao dobro u svojoj kozi.....Jer bi onda svi bili srecni i zadovoljni...Dato nam je da mozemo da osetimo razlicite emocije....Svako ima pravo na svoj izbor...Ja sam se prilicno ispraksovala po pitanju ponasanja i reagovanja u raznoraznim situacijama, zadovoljna sam, a ucim jos....Svakoga dana se bar jednom setim one poslovice - cutanje je zlato - ovo mi bas , bas dosta pomogne, )

Samokontrola je zavidna osobina.Ja zavidim.Mislim da je sa godinama izrazenija jer covek shvati neke stvari pa i ne reaguje kao pre,neda lako na sebe i to je cool.Ali koliko ko moze da izdrzi i koje su situacije u pitanju?Generalno na taj nacin stitimo sebe i super je da mozemo da kontrolisemo svoja osecanja a onda i ponasanje.

Mislim da niko od nas nije robot i da kao ljudi imamo svoje padove i uspone,momente kada smo jaki i kada smo slabi i to je normalno jer kada pogresimo i kada smo slabi tada najvise ucimo......trudim se da se kontrolisem u mnogim situacijama ali nisam Supermen......kada mi se place ja placem jer i to je deo nas i nasih osecanja....mislim da covek treba dati sebi oduska i iskazati emocije kada je to potrebno i mislim da je tesko u zivotu bas sve drzati pod kontrolom jer smo ljudi od krvi i mesa.

Uuuuh....ja sam tempirana bomba.Mogu da se kontrolisem,ali u meni sve kuva,pa mi se nekada desi da za neku glupu stvar puknem.Ne valja mi to ali sta cu takva sam. Jedem se u sebi dok mogu da izdrzim,a kad dodje do vrha onda bolje da sam sama da neko ne bi stradao,posto kad puknem obicno ne razmisljam sta govorim pa nekad mogu nekog da uvredim do srca.Ne ponosim se time ali....posle mi bude krivo kad se smirim i shvatim sta sam sve izgovorila ili uradila. Slazem se sa vama da sto je covek stariji bolje kontrolise samog sebe.I mene su neke situacije u zivotu naucile mnogo cemu ali i dalje postoje neke koje jednostavno ne mogu da trpim...i mislim da sto se tih stvari tice,nikada necu moci da se kontrolisem.Mozda jednog dana...ne znam.

... stice se iskustvom... Ucim se tome.

Da, sa godinama se uci... samo sto se mene tice ja od uvek imam tu neku potrebu u sebi da se iskontrolisem i iskuliram. Sa godinama se razvilo mega mocno osecanje, tipa napadajte radite sta hocete ja cu uvek naci opravdanje, razlog i dokaz zasto sam u pravu. Ne bojim se da se uhvatim u kostac sa znatno jacima od sebe i ono sto najvise volim kod sebe je to sto pristupam argumentovano, tako da cvrsto stojim iza svega sto kazem. Mozda je to tako, jer me zivot od detinjstva nemilosrdno zadavao udarce, nisam imala koga da stane umesto mene, pa sam navikla da sama budem uvek u prvim borbenim redovima...

to si u pravu, Amdemona, najvaznije je da je covek siguran u sebe i u svoje stavove, onda je pola posla vec odradjeno,