Hajde da ne zurimo ...

Sve veze pocinju na razlicite nacine, tu se, bar mislim ,svi slazemo ... Sve veze koje sam imala su od samog pocetka bile pune ljubavi, i naravno, idealizovanja i s moje i s njegove strane i uvek se zavrsavale saznanjem da ustvari mozda i nismo jedno za drugo.
Decko s kojim sam trenutno u vezi je potpuno drugaciji, on ne zeli nista da brza jer ne zeli da se previse vezemo jedno za drugo i da razvijemo neka osecanja zbog kojih bismo se kasnije kajali, ako se ispostavi da nismo ti ljudi kojima se predstavljamo. Zajedno smo jedno 2,3 meseca i meni je okej, ali me zanima kakva vi iskustva imate sa tim pochecima ???
Da li je bolje ispalo kada je veza od pocetka licila na bajku ili kada ste joj dali malo vremena da sazri pre nego sto ste izveli neke zakljucke o toj izvesnoj osobi?
veliki pozdrav

ja sam sa sadasnjim suprugom dugo vremena izlazila cisto drugarski i puno vremena smo provodili da bi upoznali jedno drugo....tek kasnije je to preraslo u ozbiljnu vezu.....mislim da je to bolje barem u mom slucaju je to bilo bolje.....bolje ne zuriti puno pa se brzo razocarati......

potpuno se slažem tini...treba doooobro upoznati osobu da bi bar približno mogao da znaš šta da očekuješ...mada ni to nije garancija...puno sreće

meni su uglavnom sve veze pochinjale kao bajke...Sve je bilo idealizovano,pa kasnije dolazi do nekih razocharenja da ta osoba nije bash takva kakva bi ja zelela da jeste....Chak i sa sadashnim dechkom je sve pochelo tako burno,ali sa njegove strane,pa umalo da ne ostanemo zajedno..Ali sve smo reshili i mislim da je bolje da pochetak bude realan,sa upoznavanjem....Da bi ste kasnije mogli da prihvatite mane i vrline i da zivite sa njima...

Moje su sve veze(pre ove poslednje koja se zavrsila brakom) pocinjale ne tako bajkovito...sve je bilo nesto rutinski...mislim da zavisi sve od osobe do osobe...ja sam generalno teska po tom pitanju i treba mi dugo vremena da pustim nekog u moj svet dok ne vidim da je toj osobi stvarno stalo do mene...e sad da li smo jedno za drugo...kad prihvatis nekog zbog njegovih mana onda ste jedno za drugo... ...a kad pogledas sa druge strane...sta je pojam tog "jedno za drugo"?Niko se ne slaze ni sa kim 100 % tako da mi to jedno za drugo nikako ne zvuci realno.Ne znam da li me kapirate...e sto volim da filozofiraaaam... ....mislim samo da nikada nikoga ne mozes upoznati u potpunosti...i da svog zivotnog saputnika upoznajes ceo zivot...tako da se treba prepustiti osecanjima.(tacka)

da, verovatno je sve na kraju individualno, ja cu da se vucem sa ovom teorijom jos koji mesec, da vidimo na sta ce sve to da izadje. U principu zanimljivo iskustvo, problem je samo sto nisam navikla pa mi je sve nekako jos uvek cudno

ja ti savetujem da uvek uzivas najvise sto mozes, bez da se ''vuces'',...tako samo ti trpis i nesto ocekujes....uvek trazi najbolje za sebe, tako ces se najbolje i osecati...ja nikoga ne bih ni cekala, ni razmisljala- sta bi sad neko hteo, ili mislio,ili zeleo.....svako sam sebi kroji srecu, a zivot je kratak da bi se svi sacekivali.......

Bravo Zveko