Prezasticivanje dece

Koliko cesto cujemo recenice tipa....Nemoj ti to mama ce uraditi.....Neka njega samo nek uci a mama ce sve uraditi.....Neces ti to dobro uraditi pa ce mama da uradi......Cesto smataramo kako to radimo iz ljubavi ali greska.....od svoje dece sa vremenom napravimo malog parazita koji ceka sve na gotovo i onda se cudimo sto sa 16 ili 17 godina nece nista da uradi u kuci,spava do 12 u podne i naradjuje vam da ga sluzite.....Zato podelite obaveze u kuci sa decom,nemojte mu vezati pertle zna on to i bez vas,naucite decu da budu radna i da shvate da samo kroz rad covek postoji,neka znaju da i mama treba da se odmori i da je lakse ako podelimo obaveze u kuci......Kakvo je vase misljenje o tome......

Nemam decu ali se u potpunosti slazem sa tobom...Ako roditelji dozvole sebi da sve rade umesto nih,deca nece postati samo mali paraziti,vec ce biti nesbosobna za samostalni zivot..Teze ce se snalaziti na poslu i nece podnosti auoritet(shefa npr).Verovatno ni buduci brak takve dece nece moci da funkcionishe normalno,jer svako od nas mora da nauchi da radi i da se sam bori kroz zivot,ma koliko materijalnog imao ili nemao.Jedna od bitnijih stvari jeste upravo ta da nauchimo decu da budu samostalna,jer jednog dana nas nece biti...

Ah tema me vuce da napisem nesto,jer je deo moje profesije
Ali,verujte toliko toga ima da se pise,i sve bi se to svelo na jedno:
Niste ni svesni koliko su vasa deca sposobna
Za bilo sta...treba im samo dopustiti to,treba im ukazati na to...treba ih usmeravati,pustiti im masti na volju

Nažalost, postala sam udovica kad su deca imala 7 i 8 godina. Morala sam puno da radim da izdržavam porodicu, i onda sam svoje obaveze u kući delila sa decom. Vrlo brzo su postali samostalni, a istovremeno bili dobri đaci i izlazili više od ostale dece. Naučili su da se dobro organizuju. Sada su odrasli, ćerka živi sa momkom, sin sam još uvek, već imaju karijere ali svoje domaćinstvo vode vrlo uspešno.

Ovo je nesto oko cega cesto dolazim u sukob sa svojom mamom nikako ne volim preterano zasticivanje i trudim se da sto vise izvucem iz svog sina. On uskoro puni tri godine i trudim se da ga vec sad osposobim da uradi sto vise moze sam. Mogu ja da kupim njegove igracke po sto puta na dan, ali necu, hocu da on to radi i da uci da bude uredan. Volim kada se snadje da se sam popne i sipa sebi vodu, kada uspe da se sam obuce, kada hoce sam da jede, kada prospe nesto i trci da uzme krpu da obrise, ne sprecavam ga u tome naravno, dovrsim ja sve to, ali ga pustam da se sam bavi svojim stvarima. S druge strane, potpuno sam svesna njegovih ogranicenja, i sta sve ne moze da uradi i kada moze da se povredi ili napravi nevidjen haos pokusavajuci da uradi nesto sam. Moja mama bi sve uradila za nas, i zahvalna sam joj na tome, ali sada, od kako sam udata, vidim koliko stiti brata i koliko mu ne dopusta da se sam pozabavi svojim stvarima. On je jako dobar momak, ali se plasim da kada dodje vreme da vodi samostalan zivot, da ce naici na puno neocekivanih problema i situacija...