Zenski rodoslov

Skoro sam procitala jako lepu i po malo tuznu knjigu Zenski rodoslov Ljiljane Habjanovic Djurovic i to me potaklo da otvorim ovu temu, ali ne o knjizi, nego o nama zenama, nasem nasledju, nasim bakama, prabakama, zeni uopste kroz vekove i mukama sa kojima se zene nose kroz vekove.. i predrasudama..i zasto je zena zeni najveci neprijatelj..
Zena je ta koja radja, trpi, muci se, ali ce i prva drugu zenu da osudi..
Ja pamtim svoju babu po ocu lose, uvek je ponizavala moju majku, koja je lavcina od zene sta je sve u toj porodici prezivela i mi (zenska deca sa njom).. i zato nikada necu moci dovoljno da joj se zahvalim.. imajuci njen zivot u glavi, ja nisam mogla.. nisam mogla da trpim, otrgla sam se po cenu mnogo cega i izborila za sebe.. i boricu se.. mozda zvuci sebicno, ali cinjenica je da je zivot samo jedan..

I ja sam bila prilicno dugo pod utiscima, posle te knjige...Eh, zene trpe li trpe...Tako se to prenosi sa kolena na koleno...Dok se ne pojavi jedna odlucna zena, da to nekako presece...A desava se i to ....

Biti konj prešutjeti, ili ne bit konj? Biti magarac,pa odgovoriti?
Dilema i ne pruza neke mogućnosti,ali,priznajem da sam česce postupala kao drugopomenuti. Pa šta! Konj je, navodno ,izraziti pozitivac, ali se bojim da na listi čovjekovih najboljih prijatelja zauzima drugo mjesto samo zato što tegli, rmbači i dopušta da ga jašu. Ja sam za magarca. Magarac je, doduše, okarakterisan kao tvrdoglava i nepodobna ličnost,ali to se dešava svakoj ličnosti koja ne dopušta da prave konja od nje...