Da li licite na svoju majku...

Mislim da,sto sam starija,sve vise licim na nju...karakterno.A inace sam pljunuti tata....

Ličim na mamu psihički...luda blesava i bez dlake na jeziku....malo i likom...neki kažu ličim na mamu neki na tatu...pa normalno ja sam dete iz mešovitog braka...tata mi je muško mama žensko

Da,fizicki licim na mamu,ali imam i tatine crte lica...dok sva osecanja,sva dela,sva razmisljanja,ma svo unutrasnje moje i mamino je...Ponosim se time sto sam na nju,ali svo oprastanje drugima ( njeno,opet ) znam da nije pametno...Kako Andemona rece,moja mama ima lavlje srce...sta je sve prezivela,i jos prezivljava...sve vise razumem njen zivot kako odrastam...zasto je neke stvari radila sada znam njihovo zato...Uvek je govorila da radi i cuti,samo da bi nas dve (sestra i ja) bile srecne i zadovoljne...Nikad joj se necu moci oduziti...ni jednu njenu nadnicu kod drugih moci na pravi nacin uzvratiti,njen znoj i muku isplatiti...niti ona to zeli,trazi...I volim je,toliko puno,da svaki put suza krene kad pomislim na nju...Zelim samo dugo jos da pozivi,jer zelim da joj puno toga pruzim,pokazem svu ljubav,i bar sada,kada je bolesna,ostarela...da bar vise ne mora kod drugih da radi,to me jako pogadja...

ja sam tatina cerka..........na mamu nemam bas nista

Hm.. Meni neki ljudi kazu da jako licim na mamu, a neki da jako licim na tatu...Ne znam, po meni nekako kad uporedim slike kad sam bila mala bas sam jako licila na tatu, a i imam gradju na njega, i sestra i ja. Mada kad se nasmejem mnoge ljude podsecam na mamu, i tu rupicu sto imam u obrazu, imala je i moja mama i ona je volela puno da se smeje bas kao i ja a psihicki licim jaaako na mamu, ona je bila tako jako emotivna i osecajna, dok je tata cvrstog karaktera.. Sve u svemu-imam i na jednog i na drugog ponesto

mogu da se potpišem ispod izjave Sanjekis, potpuno ista situacija

bila bih srecna i ponosna da lichim na svoju majku,ali ja sam nekako sva sama na sebe...I ne kazem da je to dobro...