Mudre izreke

Što više znate ko ste i šta želite, to manje dopuštate da vas neke stvari uznemire.

Bolje je umreti boreći se za slobodu, nego biti zatočenik svakog dana svog života.

Naučnici su juče objavili da je naš mozak kriv za naš optimističan ili pesimističan odnos prema životu. Iako pozitivne misli mogu pomoći, neki od nas su po prirodi pesimisti. Ova druga grupa ljudi skoro svaki dan postavlja sebi pitanje: kakav je smisao ovog života? Kineski mudrac Lao Cu je smatrao da život nije ništa drugo do serija prirodnih i spontanih promena kojima se ne treba opirati, jer na taj način samo stvaraju tugu. Umesto toga trebamo pustiti da naša stvarnost bude to što jeste. Trebamo dozvoliti da stvari u našem životu prirodno teku prema napred, na bilo koji način. Ukoliko ga pažljivo pogledamo – što se većini nas dešava veoma retko – shvatićemo da život uopšte nije toliko loš.

Jedan od načina da ostvarimo neophodnu harmoniju u životu jeste da shvatimo kako život funkcioniše. A život nije ništa drugo do eksperiment. I što više eksperimentišemo, to je bolje. Smisao života nam se tada pokaže na mestu gde ga najmanje očekujemo.

Naše živote možemo posmatrati kao nešto što se već dogodilo jednom u prošlosti i što će još jednom okončati. Zato kroz život treba koračati dostojanstveno, bez straha, jer ćemo nekad u budućnosti ponovo pogledati drugačijim očima. Umesto da žalimo zbog kraja, trebamo se radovati zbog novog početka.

Ne zaboravite da uvek postoji:
Malo istine iza svakog izgovorenog “ne znam”
Malo znatiželje iza svakog “onako me usput zanima”
Malo osećanja iza svakog “nije me briga”
Malo znanja iza svakog “ne znam”
Malo bola iza svakog “ma u redu je”
Malo ljubavi iza svakog “mrzim te”
Malo “trebam te” iza svakog “pusti me”
Mnogo reči iza ćutanja...

Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove.

Život je ono što nam se dešava na preseku onoga što volimo, stvari koje dobro radimo i onoga što je isplativo. Tako dolazimo do četiri moguće varijante. Prvo, ukoliko se čovek posveti onome što voli i šta dobro radi, često se ispostavi da je srećan, ali prilično siromašan. Drugo, ako se fokusira na ono što voli i ono što donosi mnogo novca, brzo shvati da te dve stvari ne idu zajedno i umesto ostvarenih ciljeva završi sanjareći o tome šta bi moglo biti da je bilo… Treće, usmerenost na stvari koje donose novac i ono u čemu smo dobri neretko omogućava da postanemo bogati, ali nezadovoljni. Tajna uspešnog života je četvrta kombinacija sastavljena podjednako iz prethodne tri. Uspešni i srećni ljudi su oni koji imaju ono što vole, rade stvari u kojima mogu biti najbolji i uz to su posvećeni i onome što donosi novac.
Na nesreću većine nas, samo retki uspeju ostvariti ovu ravnotežu. Dobra stvar je da to jeste moguće, ali treba stisnuti petlju pa pokušati.

"Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme, pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali."
Momo Kapor

Ako pokušate razumno razmišljati o ljubavi, izgubićete razum.

Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.

Sa ljubavlju je isto kao i sa senkom, ako za njom trčiš dostići je nećeš nikada. No, samo joj okreni leđa i ona će te zauvek pratiti.

Ljubav čini da prolazi vreme, vreme čini da prolazi ljubav.

Teško je kada živiš za dan koji ne znaš kada će doći, za dan kada ćeš je ponovo videti. Teško je, kada si sam i nedostaje ti glas, lice, dodir, osmeh, kada ti nedostaje biće koje je tvoja bolja polovina. Teško je prijatelji. Želim vam da nikad to ne iskusite, jer taj bol prijatelji, nije za ljude.

'Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verovatno bih, kao pravi muž, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek...'

Kad ti je stvarno stalo do nekoga, njegove greške ne menjaju tvoja osećanja, jer razum se naljuti-ali srcu je i dalje stalo.

U životu nisu bitne osobe koje vam požele sreću, bitne su osobe koje vas čine srećnim.

Kad voliš nekog, želiš da bude srećan... Pa i onda kada ta sreća ne uključuje tebe.

U nesporazumima sa voljenim osobama fokusiraj se samo na trenutnu situaciju. Ne prizivaj proslost.

Ljubav je odsustvo osudjivanja.

Borila sam se.I zubima i noktima. Obecala sam sebi da necu plakati,a maramicu sam natopila suzama.Jednu.Ili dve.Tri.Lazem.Malo vise od tri.Nebitno!Cutim,sedim i gledam u plafon.Kao luda.Najveca od svih.A sunce je.I prolece.Mirise na pokosenu travu i ljubicice.Mirise na ljubav.Mirise na Njega.Na mene.Na nas.Kako prokleto.Kako tuzno.Razbacujem slova i ne znam sta bih napisala,a toliko toga u meni se otima da se pretvori u slovo na ekranu. Toliko...Volim ga...Ovo moje srce preskace uvek kad ga neko spomene...Jesam.Borila sam se.Svim sto sam imala...Zato sad i nemam nista...
I nikoga!

"Išla bih i na kraj sveta da te nađem u jednoličnoj masi ljudi, odrekla bih se i imena i časti. I dušu bih đavolu prodala, ali kad ljubav nije suđena ni sve to ne pomaže. Za neke je dovoljan samo jedan pogled, a za neke nije ni sva sreća ovog sveta..."

Samoj sam sebi ja govorila da ga ne volim vise i cesto to ponavljala,jer kad mozak srcu to ponavlja stalno,cak i ono pocne da veruje u tu toliko zeljenu “istinu“...ali potpuno ozdravljenje dolazi onda kad shvatis da ne mozes, niti trebas, bezati od te ljubavi. Kada shvatis da ce zauvek biti tu negde u tebi, svaki put kad ga vidis, prođes ulicom u kojoj ste se ljubili,kad cujes pesmu koju ste voleli, taj mali deo u tebi ce oziveti na momenat. A to je normalno. To je prirodno. S druge strane, nekima od nas, to dođe i kao kazna. Zasto ?
Zato sto je to kazna koju moraju platiti...jer tu jedinu osobu koju su voleli nisu znali sacuvati od đavola u sebi...