Datum unosa: Subota 18.04.2009, 09:17, Naslov:
Emocionalna inteligencija je urodjena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspesno razvila. Prema jednoj definiciji to je urodjena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje vestine upravljanja emocijama, sto moze imati dugorocan pozitivan efekat za zdravlje, sresu i zivot u celini.Roditelji treba da ih prepoznaju, kako bi decu naucili da ih kontrolisu. Emocionalno osetljivo dete lakse ce prepoznati nebezbedne, opasne i rizicne situacije i reagovace adekvatnije od ostalih vrsnjaka. Decu mozemo da naucimo da uvek imaju mogucnost izbora, cak i kad ih preplave negativna osecanja. Na roditeljima je da nauce decu kako da upravljaju osecanjima. Ako su uspesni u tome, manja je verovatnoca da ce prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu. Ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici. Na roditelju je da od deteta stvori nezavisnu licnost i ulije mu samopouzdanje. Dete mora da se oseca sigurnim i vaznim clanom porodice. Da bi bilo sigurno majka i otac ne smeju da mu presudjuju, da ga stalno kritikuju, da mu se rugaju i nipodastavaju ga. Zadatak im je da ga podrzavaju, imaju poverenja u njegove postupke i pokazuju veru u njega. Koliko samo na tasu njegove sigurnosti i vaznosti moze da znaci i najobicnija pohvala. To podrazumeva da je dete korisno, potrebno, poverljivo, voljeno, da je licnost koja vredi i od koje je dobro cuti sta misli.
Deca, posebno mala, sastavljena su samo od emocija. To su „sundjeri” koji upijaju osecanja. Izraz lica roditelja, ton, glas, nacin govora nepogresiva su emocionalna poruka za dete. Ono ce odmah prepoznati negativne emocije. Nije dovoljno da ih odrasli prikrivaju, vec da ih potpuno eliminisu. Psiholozi kazu kako negativna osecanja i deca nikako ne idu zajedno.
Deca se od malena uce da izrazavaju osecanja. Neka sopstvenim recima kazu ono sto osecaju: ja sam veseo, ja sam tuzan, meni je zabavno, dosadno mi je... Sledeci korak roditelja je da im mere osecanja: „Izgledas kao da si prilicno neraspolozen, tuzan, nesrecan, razocaran...” Ili: „Veseo, srecan, razdragan, odusevljen”. Nakon toga treba da prepoznaju osecanja drugih ljudi (na ulici, u filmovima, na TV): „Ovaj glumac je besan, glumica je ljubomorna, majka iz serije je nesrecna, otac je blag...”
Emocionalno sigurna sredina detetu obezbedjuje podrsku. Onda roditelji potvrdjuju da postoje osecanja i otvoreno razgovaraju o njima. Decje negiranje ne sme da se prekida vikom, nasilnim recima, akcijom, surovim postupcima. Emocionalna iskrenost se podrzava prihvatanjem deteta i bezuslovnom ljubavlju.
____________________
Zivi dobrim i casnim zivotom. Kad ostaris moci ces se osvrnuti i jos jednom uzivati u zivotu.
