Bozic

" Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
kandilo baca i sobu mi zari. Sam sam. Iz kuta bije sahat stari,
i gluhi casi neosjetno teku..."

Blizi se Badnje vece, nadam se da se pripremate da ga provedete u drustvu onih koji volite, i da cete Bozic proslaviti u miru i ljubavi, bas onako kako treba.

Srecan pravoslavni Bozic svima koji slave.

Mir Bozji, Hristos se rodi!

Na badnje vece obicno ukrasimo jelku...

Da li znate za nastanak krasenja jelke?

E pa ispricat cu vam ovu pricu kao moj poklon za vase Badnje vece.

Legenda kaze da je Martin Luter, u kasnim 20. godina 16. stoleca, na Badnje vece hodao po snegom prekrivenoj sumi i zastao nad lepotom malih jelki, cije grane su bile pokrivene snegom.
Kad je dosao kuci, posekao je najmanju jelku, donio je u kucu i ukrasio je svecicama.

Polako je porodicno ukrasavanje badnjeg drvca postalo tradicionalno i danas pretstavlja zakljucak godine.

Kao dete sam najviše volela Badnje veče, više čak i od novogodišnje večeri, pa čak i farbanja Uskršnjih jaja. U Vojvodini postoji jedan jako lep običaj koji se zove korinđanje.
Negde u sumrak, okupljala bi se deca u male grupice i posećivala redom kuće po komšiluku. Na vratima bi nas dočekali ljubazni domaćini. Svako od nas je govorio po jednu specijalnu pesmicu baš za tu prigodu, a onda bi nam u već spremljene torbice ubacivali orahe obavezno, ali i jabuke, slatkiše... Već posle nekoliko kuća torbe bi bile preteške, bar meni je bila , ali uvek nam je bilo žao da se rastanemo i odemo kući. Još imam tu sliku kako se smrznuti i rumeni kikoćemo, svađamo se ko će prvi pozvoniti na neka vrata, vučemo pune torbe po snegu...
Šteta je što sam zaboravila baš ono što sam najčešće korinđala, a bilo je u pitanju neko nabrajanje, možda ćeš ti Maculi znati... da ti rodi pšenica bjelica...da... vina i rakije...Božić je kod kapije... Baš bih volela ako neko zna da me podseti.
Inače, mi smo takav narod da se i najozbiljnije stvari lako okrenu na šalu, pa je u korinđanju najisplativije biti duhovit. Pa čak i bezobrazan, ali tako je. Evo nekih kojih se sećam:

Korinđac, korinđac,
uš'o deda u svinjac,
a baba mu viče
'ajd napolje, svinjče!

Korinđe-donđe,
spale babi ponđe,
deda gleda, pa ne da,
uš'o đavo u njega.
(očigledno je da su baba i deda insistirali da ovo naučim )

Ja sam mali Iva,
trčim preko njiva,
njive se zelene,
bež'te žene od mene!

E, posle svega bi nas čekala posebna večera za Badnje veče: posni pasulj, nasuvo (testenina) s makom, s krompirom, kompot od suvih šljiva...
Ovaj običaj još uvek traje, samo što vrlo često korinđaši budu i dežurni prosjaci. I stihovi se menjaju, opevavaju se i političari, stranke, puno je seksualnih aluzija... Ali idu i deca. Idu i deca...

Korinđanju se kod nas kaze "koledovanje".
To je star narodni obicaj oko nove godine. Koledniki, preobuceni u Sveta tri kralja, idu od kuce do kuce i s pesmom ili recitacijom oznanjuju Hristosovo rodjenje i cestitaju sretnu novu godinu. Na kraju se kolednica zavrsava s molbom za poklone. Po narodnom verovanju koledniki donose srecu i dobar urod. Kolednike su spominjali vec Primoz Trubar i Janez Vajkard Valvazor. Nakon drugog svetskog rata taj obicaj je zamro, a zadnjih godina se opet ozivljuje. Na zalost koledniski obicaji su samo delomicno sacuvani. U Sloveniji se tom akcijom prikuplja sredstva za pomoc u izgradnji skola i mogucnost skolovanja dece u Zambiji, Kongu, na Madagaskaru i u Burundiji.

Za pravoslavni Bozic se ne kiti jelka, vec se unosi badnjak. Badnjak je obicno mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano sece i donosi pred kucu. Uvece, uoci Bozica, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pecenicom unosi u kucu. Takav je obicaj bio u selima, danas se u gradovima badnjak (osusene hrastove grane) moze kupiti na pijacama.

Badnjak simbolicki predstavlja drvo Krsta Hristovog.

Eto vidis, razliciti simboli a ista znacenja Dobro je usporediti.

Vaznu ulogu u pravoslavnom Bozicu igra polozajnik. Na Bozic, rano pre podne, u kucu dolazi specijalni gost, *obucno u dogovoru sa domacinom, a moze biti i neki slucajni namernik, i on se posebno docekuje u kuci, i zove se polozajnik.
Polozajnik pozdravi dom Bozicnim pozdravom, ljubi se sa ukucanima i odlazi kod sporeta. Otvara vrata na sporetu ili peci, ranije na ognjistu, dzara vatru i govori zdravicu. Domacica posle toga posluži polozajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je covek, koji na Bozic, i za celu narednu godinu donosi srecu u kucu.

Jos dva vazna elementa Bozica su cesnica i Bozicna pecenica.

Cesnica je pogaca u koju se stavlja zlatni, srebrni ili obicni novcic, odozgo se bode grancicom badnjaka i ta cesnica ima ulogu slavskog kolaca na Bozic.

Darst:
Citat:

To je istina. I takvi su obicaji, da se ne lazemo. Nema tu mnogo uzvisenih stihova, takvi su bas retki, ali zato ima psovki koliko hoces, politike, seksa na sto nacina, a najzastupljenije su besmislice.
Ja znam neke, al sad se mislim da li da opletem po obicajnim stihovima direktno, ili da ublazavam. Na zalost one fine ni ne znam.
Recimo:
Ja sam mali postar,
xxxxxx mi je ostar,
beste zene od mene,
bicete xxxxxx

Oni drugi koje znam su jos gori, pa necu
Za Badnji dan u nekim krajevima Vojvodine okupljaju se svi koji imaju konje, pa u organizovanim grupama seku hrastove grane na kojima ima suvog lisca. Posle to donose do crkve gde se osvecuje Badnjak, i narod posle te grancice raznosi po kucama. Uvece se spaljuje. U poslednje vreme se ispred crkava prave velike vatre, i svako donese svoj Badnjak. Ali ranije ga je svako spaljivao na svom ognjištu. Moja baba je kucu posipala slamom, i mi deca isli smo pijucuci kao pilici oko stola pre nego sto je deda spaljivao Badnjak.

Kod nas u Vojvodini je takav red i običaj da deca sa prvim sumrakom krenu po komšiluku , od vrata do vrata i korindjaju. Domaćini im u torbice stavljaju orahe, jabuke, narandže, slatkiše...Moja mladja kćerka je jedne godine dovukla kući sva srećna kesu od jedno 5 kg nakorindjanih darova...Svi smo se smejali kad je tražila novu torbicu i promrzlog nosa i ručica krenula po još jer nije obišla sve kuće poznanika...Badnje veče je velika radost za decu u našem kraju...Nadam se da ovaj običaj neće zamreti sa nekim novim generacijama....
Još jedan običaj je da se za badnji dan uzjašu konji i da momci na konjima prolaze glavnom ulicom noseći badnjak.Ovaj običaj je ponovo oživeo i redovno već nekoliko godina iz centra grada kreće povorka, mladići na konjima jašu ulicom pronoseći duh davno zaboravljenih vremena kad je takav vid prevoza bio i jedini..Konji su bogato okićeni, pevaju se stare pesme posvećene Božiću, trg je pun dece i pali se veliki badnjak sa željom da godina bude rodna i uspešna, da se sve budi, radja i množi kao varnice u ognju gorućeg badnjaka....
Vidim da se taj običaj neguje i u drugim gradovima i da ih znaju i Darst i Dejan i to me baš iskreno raduje...

Moja kćer je najviše volela da korindja onu:

" Ja sam mala Kata
otvorte mi vrata
da vam vidim jelku
i poljubim ćerku
da se popnem
na stolicu
i da uzmem
iz špajza kobasicu...

( mislim da je ovaj zadnji deo sama izmislila ali je uporno tako korindjala...to bi domaćini pali na štos i ...odsekli joj i parče šunke ili kobasice! Ubi me sramota kad mi dete donese to kući...)

Pronašla sam i neke zanimljivosti vezane za proslavu Božića:

Citat:• U Japanu se slavi Božić po uzoru na zapadne zemlje, premda nisu kršćanska zemlja. Važniji blagdan od Božića jest Nova godina, a razlog za božićno slavlje jest službeni nacionalni praznik zbog rođendana trenutačnog cara Akihita 23. decembra.

• Na Tajvanu Božić je neslužbeno bio slavljen budući da je slučajno toga dana, 25 decembra 1947. potpisan ustav Republike Kine koji se svake godine slavio kao nacionalni praznik. Od 2001. ukinut je taj praznik, ali se Božić ipak ponegdje neslužbeno slavi.
• U Meksiku ljudi idu od vrata do vrata čestitajući (poput onih koji su posjetili malog Isusa , a katkad ih pozovu unutar domova gdje sudjeluju u razbijanju jedne vrste šarenog spremnika na užetu ispunjenog slatkišima .
• U Venecueli se na Sveta tri kralja djeca bude i vide da nedostaje slama koju su ostavili pored kreveta noć prije, a na njezinu su mjestu darovi. Djeca vjeruju da su te darove ostavili mudraci i njihove deve. Ako imaju crnu mrlju na obrazu, to znači da ih je etiopski kralj Baltazar, jedan od mudraca, poljubio dok su spavali.
• U Australiji i zemljama istog podneblja Božić se slavi usred ljeta zbog vremenske razlike između polutki.
• U Finskoj se Djed Božićnjak naziva Joulupukki što prevedeno s finskog znači "božićna koza". Ime mu vjerojatno dolazi od stare tradicije kad su se ljudi odijevali u kozju kožu te kružili kućama jedući ostatke od božićnih jela.

Božić slave i mnogi nehrišćani kao tradicionalan porodičan praznik kada se daju i primaju prigodni darovi. Hrišćani pravoslavci odlaze u ponoć u crkvu gde se dočekuje Božić uz božićne pesme i božićnu misu.

Maculi, ne idu pravoslavci na misu, bar ne organizovano Nekako ce pre na liturgiju

Srecan Badnjidan i Bozic svima koji slave!

Mir Boziji, Hristos se rodi!

Evo jedne lepe, pomalo tužne, ali prikladne Balaševićeve pesme, zove se Badnje veče...
http://audio.urbae.com/user/ivan/djdd8zk6ybmph6nbtcr7tgis1tfm1x4f

Upravo mi stižu korinđaši u naletima. Dve preslatke devojčijce od oko 3-4 godine su izgovorile sledeće:

Ja sam mala nogata,
uzjahala dorata,
dorat kleče, pa reče:
"Gazda, dobro veče"

Ja sam mala Jela,
ujela me kera,
i za nogu, i za ruku,
daj gazda jabuku.

Svim devojkama, ženama i njihovim porodicama, članicama i članovima foruma ŽenskiSvet.com, koji slave pravoslavni Božic, želim mir, sreću i blagostanje.

Mir Božji - Hristos se rodi!


Bojan

Vaistinu se rodi!

Hristos se rodi! Srecan Bozic svima!

Mir Boziji
Hristos se rodi!

Vaistinu se rodi ! Srećan Božić !!!

Citat:
U pravu si Dejane, pomešala sam...Tako je to kad se u porodici slavi i po katolički i po pravoslavlju...Ali slavlja nikad dosta i gubljenjem razlike dobija se na ljubavi !

Baladi je već pomenula da Božićna trpeza ne može bez česnice, tradicionalnog kolača od suvih kora, oraha i suvog voća. Srećno parče s novčićem je uvek zabava za familiju, i iznenađenje uglavnom za sve, osim za domaćicu koja ume da ga podmetne onome kome ona hoće...
Pa, poslužite se...