Selo-grad?

Sve je to pitanje toga gde smo rodjeni i na sta smo navikli. Ja sam rodjena u gradu. Kada mi se ukaze prilika volim da odem na selo (mada nemam svoju kucu)... Cesce odem u nasu vikendicu koja je 20-ak km od grada, nije selo, ali je priroda lepsa. Ipak, mislim da ne bih mogla da zivim na selu. Mozda jednog dana kada budem imala porodicu, decu i mirniji zivot. Sada, dok sam mlada mislim da ne bih mogla. Navikla sam da mogu da idem u bioskop, pozoriste, da izadjem sa prijateljicama u neki klub, da se uvek nesto desava.
Sto se tice ogovaranja, toga ima svuda, i u gradu. Samo je u manjim sredinama izrazenije.

Ja sam se rodila u Beogradu sto znaci da mu dodjem gradsko dete....a bas nesto i nisam da vam pravo kazem....Ja volim selo i njive.....volim da kopam i da radim te seoske poslove...
Do 6 godina sam bukvalno zivela sa babom i dedom u selu jer nije imao ko da me cuva i prelepo detinjstvo sam imala.Nikada ga ne bi menjala ni za sta.Mislim da vecina ljudi sa sela pati za gradom jer misle da u gradu sve imas,a tek kad odu da zive u grad shvate koja je razlika u pitanju.Ja licno bi sutra pobegla iz grada.....i volela bi da imam i krave i svinje i kokoske i basticu....sve to trazi dosta rada,ali je zdravije milion puta.Iskreno ne bi mi falilo da izlazim na sva ta fancy mesta u gradu,cak sam se milion puta bolje provodila po malim varosicama koje su blizu sela nego u Beogradu....sad zivim u jos vecoj ludnici i bas mi smeta....samo cekam kad ce da zbrisemo odavde.A puz isto voli mirnija mesta tako da se nadam da ce jednog dana da zivimo van grada u nekoj kucici sa dvoristem i da imamo kuce koje trckara po travici.....eh....raj!!!

Ja zivim u gradu, tu sam i rođena i ok mi je. Mislim da je puno zdravije na selu, ne mora da bude bas selo, moze neko mirnije mjesto gdje ima zelenila, pa jos i neka vodica da zubori... Ne bi ni meni nedostajali izlasci, ne izlazim toliko. Moj dragi ima vikendicu koja je bas prelijepa, tamo odemo sa njegovima da rostiljamo ili da se "okupimo". Dovoljno mi je samo da uzivam u onom vazduhu i gledam zelenilo, to mi ej lijek za dusu i bas uzivam tamo. Ne bih da imam zivotinje. Vise bih voljela da je ta kuca blizu grada i da ima neka baštica i slobodan prostor okolo, ne kuća na kuću što bi rekli. Tu bih mogla da uživam a eto, ni ovdje mi nije lose. U centru sam grada i sve mi je blizu. Sve ima prednosti i mane.

Ne znam da li cete mi verovati da ja nikada duze od sat vremena nisam provela na selu.
Nikada nisam ni prespavala na selu, niti imam bilo kakve rodjake na selu. Cak nikada neke domace zivotinje nisam videla uzivo.
Moj decko i najbolja drugarica imaju babu i dedu na selu i tamo su vecinu detinjstva i dobar deo leta provodili, i oni pricaju sa takvim entuzijazmom i elanom o selu da i ja dobijem zelju da odem tamo... ali ne znam kako bih se snasla i ponasala.
Rodila sam se u gradu, baba i deda su mi zivelu u jos vecem gradu(Skoplje) pa sam tamo provodila svoje detinjstvo i raspuste, sada studiram u Beogradu i nekako sam navikla na grad i znam dobro da se snalazim po velikim gradovima Pa cak i u Atini i Amsterdamu kada sam boravila, iako ne znam jezik snalazila sam se veoma dobro. Nekako me velicina gradova fascinira, to da mozete da budete u masi ljudi a opet potpuno sami i da vas niko ne primecuje, da svaki dan gledate potpuno nova lica i da se stalno nesto desava.

Rodjena sam u Beogradu i tu zivim i dan danas..Navikla sam na gradski zivot,ali da vam iskreno kazem,obozavam selo!I vrlo rado odem na selo!Volim taj seoski zivot,bashta,domace zivotinje,domaca hrana,priroda... Ne smetaju mi ni oni "mirisi" kada udjete u svinjac,shtalu ili kod koka i pilica Volim bre selo!I sada,iz ovog ugla,mogla bih sebe da zamislim na selu,ali ipak,rodjena sam u gradu i verujem da bi mi grad jako nedostajao..Teshko je odvici se luxuza koji vam grad pruza,posebno ako ste odrasli u njemu...

Odrasla sam na selu a sad sam u gradu. Sve ima prednosti i mane ali za sad mi vise odgovara grad. Mozda nekad promenim misljenje ko zna.