Poezija

E pa Andemona,ove dve pesme,a imas ih jos puno sigurno,jesu lepe i zasluzuju da budu sve zajedno u jednoj knjizi,tvojoj knjizi!!!

Slazem se sa Tini.ti!

slazem se sa curama. imas talenat.

Hvala svima da vas ne ''smaram'' vise napisacu jos neku za koji dan

Mene ne smaras,pisi brzo,meni se citaju,jer mi se stvarno dopadaju!

Prelepo odusevljena sam zaista

Andemona stvarno si me odusevila sa pesmama!!!
Svaka cast....

Vila bez krila

Dosla jedna carobna vila
pa mi pala pravo na rame
a ja joj kazem ''pa gde su ti krila
kako cemo izaci iz tame

Dokle cemo lutati u mraku
ogluveli od beskrajne tisine
dokle cemo u ustajalom zraku
cekati sunce da nam sine''

A ona kaze ''mila moja
svoja krila poklanjam tebi
neka od sada budu tvoja
uzmi ih i leti, leti

Leti osvoji nebeske sirine
leti gde ti srce zudi
obidji svoje reke i planine
idi tamo gde su tebi dragi ljudi

Da konacno izadjes iz tamnice
da ti srce stane na mesto
da osmeh obasja tvoje lepo lice
onako kako si se nekad smejala cesto''

''Ali draga moja ljupka vilo
ovo ne bih ni u snu snila
jos nikad ne cuh za tako nesto
kakva ces ti biti vila bez krila

Malena moja plemenito srce
samo ti leti, kud te vode zraci
idi putem svoga srca
za mene ne brini, ja cu se snaci!

Ovo je predivno, nemam reci!

Bas je nekako cudnovato slatko!

Mozda sam luda

Da li sam ja to luda
ili mi se samo cini
kad toliko verujem u cuda
i sta moze neko da ucini

Da li je moguce
pitam sebe sama
da sebe bacam u smece
i to tako godinama

Stvarno mozda sam luda
jer verujem u nemoguce
pri tom potpuno svesna
sta je realno i moguce

I sta bih jos rekla
govori dovoljno to
sto je iz ovih ociju
reka suza protekla

I i dalje tece
tako iz dana u dan
tako iz godine u godinu
i neda miran san

A srce moje je bilo
veliko kao planina
sad se sve rasturilo
sad je dim i prasina

Niceg vise nema
samo tuga i praznina
niceg vise nema
samo neka jeziva tisina

A nju prekine ponekad
neko vetar sto cvili
i znam da vise nikad
ne mogu ko ljudi da zivim

Tada kad on cvili
niko me dirati ne sme
tada sam samo svoja
jer tad pisem pesme

Nemam reci!

Andemona ti si pravi pesnik....prelepe su pesme

Slomljena dusa

Kako da kazem srcu
da razum vise slusa
kako ono to da shvati
kad jedva i da kuca

Kako da isteram demone
kad u mojoj glavi
tuzna zvona zvone
i nebo se ne plavi

Moje nebo nije ni crno ni belo
niti je pakao nit' raj
ipak oci upirem gore
jer znam da mi je tamo kraj

Moje lice osmeha nema
cvece mi je davno uvelo
mlada sam a k'o ostarela
sve je u meni da zivi prestalo

I kako da kazem srcu
da me bar jednom poslusa
kako kad ono zna
da sam ja slomljena dusa

Divno Andemona. Kao da je pisano za mene.

Biksi mlada si i lepa devojka,citav zivot je pred tobom i ne treba da se osecas tako.....pronadji srecu u malim sitnicama i stvarima i videt ces da je sreca svugde oko tebe ako si pozitivna

Moracu da nadjem nesto pozitivnije, definitivno...

stvarno je lepo...pises iz duse,to mi se puno svidja. Prelepo je!

Andemona ,prelepo...samo napred!!!


JEDINO MOJE

Spušta se veče
nebo je puno zvjezda
grlim samoću
misleći da si ti
čuje se žubor
one rijeke tihe
i čini mi se da
šapat je tvoj
blagi vjetar miluje lice
znam
daleko si i da te nemam
u ovoj noći hoću
izbrisati daljine
uplesti te dve
nevidljive niti
u jedno
u ovoj noći
dok zvezde se roje
bar na tren postani
jedino moje...

romanticno, nezno, jako lepo