Usamljeni, a okruzeni ljudima

09.10.2016, 04:14
Iz Vaseg ugla - Usamljeni, a okruzeni ljudima

Nikad nije bilo više æaskanja, a manje razgovora, više poznanika, a manje prijatelja- Muškarci imaju manje bliskih osoba, kojima se mogu obratiti kad im je najteže.

Na prvi pogled, okruženi smo ljudima. Sudaramo se sa njima u prevozu, smeškamo im se i namigujemo u SMS porukama, analiziramo ih putem društvenih mreža, razmenjujemo traèeve u hodnicima firme.

Drugi, znatno turobniji pogled pokazuje da nikad nije bilo više æaskanja, a manje razgovora, više forme, manje smisla, više poznanika, manje prijatelja. Posledica tog tužnog stanja je usamljenost koju uporeðuju sa najgorim siromaštvom, lekari je neretko izjednaèavaju sa bolešæu, a pesnici nazivaju tihom kugom.
Za epidemiju usamljenosti jedni krive tehnologiju koja je, kako tvrde, ubila istinsku intimnost i zamenila je trivijalnom virtuelnom povezanošæu. Drugi krivca pronalaze u savremenom životu koji je na pijedestal stavio individualizam, sebiènost, jurnjavu za bogatstvom u kojoj nemamo ni želje ni vremena da se bavimo drugima.

Šta god bio uzrok, dileme nema kad je reè o posledicama. Usamljenost ubija kao 15 cigareta na dan, a opasnija je i od debljine, i to dva puta, slikovito upozoravaju nauènici. Istraživanje objavljeno prošle godine u magazinu "Perspektive u psihološkoj nauci" pokazalo je da je usamljenost faktor koji doprinosi ranijoj smrti, pogotovo kad su u pitanju ljudi mlaði od 65 godina. Kada su uporedili 70 nauènih publikacija koje su sve zajedno ukljuèivale više od tri miliona ispitanika, nauènici su došli do nedvosmislenog zakljuèka da su usamljenost, socijalna izolacija i samaèki život faktori koji objašnjavaju ranu smrt. Oseæanje izopštenosti utièe na rast krvnog pritiska, ometa san, slabi imuni sistem, poveæava rizik od depresije i proizvodnju kortizola, hormona stresa.

Kad je o Evropi reè, najteža je situacija u Velikoj Britaniji èiji stanovnici imaju najslabije prijateljske i komšijske veze i najmanje ljudi na koje se mogu osloniti u trenucima krize, pokazalo je istraživanje od pre dve godine. Najmanje su usamljeni stanovnici Balkana. Istraživanja takoðe pokazuju da su muškarci ugroženiji jer imaju manje bliskih prijatelja kojima se mogu obratiti kad im je teško.

MLADI U PROBLEMU

I dok se naširoko govori o usamljenosti u treæem dobu kada deca odu svojim putem, retko se pominje da ova "boljka" sve više pogaða i mlade. Usamljenost meðu mlaðima i dalje je tabu jer se nemoguænost da se uspostave socijalni odnosi posmatra kao manjkavost i nesposobnost pojedinca. Stid zbog neuspeha nagoni mlade ljude da se osete još usamljenijim, a zaèarani krug teško je prekinuti, upozoravaju psiholozi.
Usamljenost je, prema reèima sagovornice "Života plus", psihologa Olge Azariæ, doživljaj osobe da nema dovoljno bliskih odnosa sa drugima.

- Usamljenost nije oseæanje, ali može biti združena sa oseæajem depresivnosti ili tuge. Kada je spojena sa depresivnošæu, osoba èesto doživljava da nikada nije imala ili neæe imati bliske odnose, da to ne zaslužuje i da bez takvih veza ne može da funkcioniše. Ako je združena sa tugom, osoba žali zbog stanja u kome se nalazi, ali vidi potencijalno rešenje ili shvata da je situacija privremena - objašnjava Azariæeva.

I upravo od toga s kim se usamljenost "druži", zavisi i to šta æe se iz nje izroditi. A plod može biti jalov, ali i raskošan.

- Ako je usamljenost praæena depresivnošæu, male su šanse da æe osoba moæi da kanališe ovu situaciju u nešto korisno. S druge strane, ako je osobi samo žao zbog toga što je usamljena, ali ne shvata to dramatièno, ona æe svoje vreme u samoæi moæi da usmeri ka usavršavanju znanja i veština ili æe biti motivisanija da promeni trenutno stanje i da uloži energiju u zbližavanje s drugima - kaže psiholog.

Da su koristi od zbližavanja višestruke potvrðuju sva istraživanja po kojima su najdugoveèniji upravo pojedinci sa bogatim socijalnim životom. Ali, istraživanja pokazuju da se u svakom trenutku svaki peti èovek na svetu oseæa nesreænim zbog usamljenosti. Kada su 1985. godine Amerikanci odgovarali na pitanje koliko osoba od poverenja imaju, najèešæi odgovor bio je tri. Dve decenije kasnije, taj broj je spao na nulu. Nije, ipak, nemoguæe izboriti se sa pošašæu savremenog doba. Prema reèima naše sagovornice, prvi korak je da osoba razume da usamljenost nije znak manje vrednosti niti dokaz da ne zaslužuje bliskost i toplinu.

- Usamljenost je trenutno stanje, iako može da bude teško, nije konaèno i neizdrživo. Ukoliko želimo da ga promenimo, delotvorno je da poèinjemo interakciju sa drugima bez oèekivanja da moramo da budemo prihvaæeni. Uvek æe biti ljudi kojima se neæemo dopasti, kao što se ni nama ne dopada svako. Meðutim, mala je verovatnoæa da nemamo nijednog istomišljenika, samo što pronalaženje bliskih ljudi nekad zahteva više, nekad manje vremena - istièe Azariæeva.

Usamljenost se èesto izjednaèava sa samoæom iako je reè o potpuno razlièitim terminima. Dok èovek može biti usamljen i u društvu, samoæa podrazumeva odsustvo drugih. Usamljenost je stoga teret, a samoæa izbor. Naša sagovornica potvrðuje da neki ljudi imaju više potrebe za samoæom, pa je èak i mozak razlièit u smislu da je nekima potrebno više, drugima manje stimulacije.

 

Izvor: zenskikutak.rs

Komentari

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. ZenskiSvet.com nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.
Trenutno ima 0 komentara
Da bi ste mogli da komentarisete clanke morate se registrovati
    Vezane vesti

    Ko je online

    Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
    Gosti: 53

    Anketa

    Koliko clanova ima idealna porodica?