Istraživanje:Rodno izbalansiranije firme imaju veæi profit

01.04.2015, 00:55
Karijera - Istraživanje:Rodno izbalansiranije firme imaju veæi profit

Kompanije koje su imale izbalansiraniji broj muškaraca i žena na rukovodeæim funkcijama ostvarivale su finansijske rezultate iznad proseka njihovih nacionalnih industrija, pokazalo je istraživanje multinacionalne konsultatske firme Makinsi, sprovedeno prošle godine.


Kompanije sa izbalansiranijim rukovodstvom bile su uspešnije u zapošljavanju i obuci talentovanih radnika, èime su smanjile troškove eventualnih zamena najviših direktora, ustanovio je Makinsi.
One su, takoðe, bile jaèe povezane s klijentima jer je njihovo rukovodstvo bolje odražavalo društveni deverzitet, a donosile su i bolje poslovne odluke jer su uzimale u obzir širi dijapazon stavova.

S tim u vezi, i izvršni direktor Epla Tim Kuk rekao je amerièkoj javnoj televiziji Pi-Bi-Es (PBS) da je važno da zapošljavate ljude “koji su vam komplementarni, jer želite da pravite slagalicu”.
Dok mnoge velike kompanije danas imaju programe za jaèanje rodnog diverziteta, mnogi rukovodioci su nezadovoljni jer ti programi ne funkcionišu u praksi.

Makinsi je ustanovio da je 63 odsto ispitanih poslodavaca imalo najmanje 20 inicijativa za unapreðenje rodne jednakosti, ali da naposletku žene zauzimaju manje od èetvrtine rukovodeæih mesta u 92 odsto kompanija.

Sandrin Devijar koja se veæ 16 godina bavi tim pitanjem u Makinsiju, rekla je da su kompanije, kada je ona pre skoro dve decenije poèela da radi, bile ravnodušne prema zapošljavanju žena na rukovodeæim mestima, a sada žele da što pre pronaðu program za rodnu jednakost koji æe funkcionisati.

Zbog nekadašnje ravnodušnosti, izgledi žena za napredovanje u karijeri opali su po drugom istraživanju koje je Makinsi 2012. sproveo u 130 velikih kompanija.
Dok žene èine 37 odsto ukupne radne snage, 22 odsto je na mestu direktorki srednjeg ranga, 14 odsto su viši rukovodioci i potpredsednice, devet odsto èlanice izvršnih komiteta i samo dva odsto su izvršne direktorke.

U Francuskoj, Norveškoj, Španiji i odnedavno u Nemaèkoj, vlade su, u nameri da poboljšaju njihov položaj, uvele kvote za žene u upravnim odborima.

Norveška je, u poreðenju s drugim zemljama Zapadne Evrope, kao i Severne Amerike, prošle godine imala najveæi procenat žena u upravnim odborima - 35 odsto, prema podacima magazina Katalizator koji se bavi jednakošæu polova.
SAD se meðu 16 zemalja ta dva regiona na devetom mestu, sa 19 odsto žena u upravnim odborima.
Istraživaèi, meðutim, smatraju da uvoðenje kvota za žene u upravnim odborima neæe rešiti nejednakost, jer su ta mesta samo finalni korak u poslovnoj karijeri.

Pravi izazov za poslodavce je da zaposle, obuèe i promovišu talentovane žene, kako bi imali èitav niz kvalifikovanih kandidatkinja za viša rukovodeæa mesta.
“Mi smo na ivici revolucije. Ako organziacije ne pokažu više fleksibilnosti, više autonomije, poèeæe jednostavno da gube žene”, smatra profesor na Univerzitetu Lankaster Keri Kuper.
Proseèno radno mesto i dalje je odreðeno poratnim fabrièkim mentalitetom, sa zacrtanim brojem sati i obavezom da zaposleni dolazi u kancelariju ili, ako ne može, oèekivanjem da radi od kuæe, smatraju istraživaèi.

Korišæenje interneta olakšalo je rad na daljinu, ali za najviše rukovodioce, èlanove upravnih odbora, ostalo je kljuèno prisustvo u firmi i prisustvovanje društvenim dogaðajima koji mogu da unaprede posao.
Kada se tome dodaju i drugi društveni faktori, poput oèekivanja da majke obavljaju i kuæne dužnosti, dolazi se do toga da za žene rukovodioce pritisak postaje preveliki.

Istraživanja pokazuju da se ne radi samo o tome da žene, zbog predugog vremena provedenog na poslu, ne mogu da usklade i svoje obaveze kod kuæe, veæ i o èinjenici da se èesto bore sa kulturom dominacije muškaraca na najvišim položajima.
Neki upravo tu kulturu optužuju za agresivno preuzimanje rizika koje je i dovelo do svetske ekonomske krize 2008.


Izvršna direktorka Meðunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard poigrala se reèima i navela da se propala investiciona banka Braæa Leman (Lehman Brothers) zvala “Sestre Leman”, ekonomska kriza bi izgledala drugaèije.
Jedna nedavna studija Harvardske poslovne škole u prvi plan je ponovo izbacila promišljanje zašto više žena ne dobija i ne zadržava poslove.

Studija, objavljena u decembru, ispitivala je više od 25.000 diplomiranih studenata te škole od 1963, kada su žene prvi put primljene na master program za menadžera.
Istraživaèi sa Harvarda, Robin Eli i Kolin Amerman, zajedno sa Pamelom Stoun sa Gradskog univerziteta u Njujorku, ustanovili su da dok muškarci i žene poèinju sa sliènim karijernim ciljevima, žene sporije napreduju zbog institucionalnih prepreka i zahteva njihovih braènih partnera da ispune i svoje porodiène obaveze.


Izveštaj nagoveštava da poslodavci moraju da shvate da nije dovoljna njihova politika naklonjena porodici koja se ispoljava samo fleksibilnim radnim vremenom.
To znaèi i preispitivanje “preæutne, ali moæne politike” da žene teže dobijaju posao zbog uverenja da æe se one verovatnije odreæi karijere zbog majèinstva.
Žene, takoðe, imaju i ulogu da se izbore da njihovi braèni partneri budu “pravi” za podelu poslova kod kuæe i zajednièku brigu o deci, zakljuèuju autori studije.

Izvor: blic zena

Komentari

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. ZenskiSvet.com nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.
Trenutno ima 0 komentara
Da bi ste mogli da komentarisete clanke morate se registrovati
    Vezane vesti

    Ko je online

    Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
    Gosti: 87

    Anketa

    Koliko clanova ima idealna porodica?