Narkomanija je bolest koju sami biraju. Sprečite to

06.08.2012, 16:55
Kutak za mame - Narkomanija je bolest koju sami biraju. Sprečite to
Kako da prepoznam da li uzima drogu? Vredi li da mu sada pričam o drogi i šta da mu kažem? Ja znam da on neće, ali šta ako ga drugi nagovore? Šta ako mu neko sipa drogu u piće? pitanja su i dileme koje se vrzmaju po glavama roditelja tinejdžera. Odgovore smo potražili u Odseku za prevenciju narkomanije Odeljenja za suzbijanje narkomanije beogradske policije. Lambe Đorelijevski, šef ovog odseka, kaže da se u tinejdžerskom uzrastu detetu i nema bogzna šta više reći o drogi i da je ono što se zove preventivnim delovanjem roditelja trebalo uraditi ranije. A to, objašnjava on, znači praktično da od predškolskog uzrasta deci treba pričati o drogi.

- Ta priča, naravno primerena uzrastu, ne sme se svesti samo na zvocanje, plašenje i upozorenja „ti to ne smeš". Delotvornije je detetu objašnjavati da je droga opasna jer donosi neuspeh, bolest, vodi u smrt i o tome mu govoriti na primeru ljudi kojima se to i desilo, a koji su ili šire poznati ili su iz njihovog okruženja.


DA LI SE PONAŠA DRUGAČIJE
Dobro je i zajedno s detetom odgledati film o narkomaniji. To je odlična prilika da mu se objasni fenomen droge, ali i da se saznaju njegovi stavovi prema narkomaniji - priča Đorelijevski.
A kada je reč o tome kako prepoznati da li se dete drogira, on kaže da treba pratiti njegovo ponašanje i eventualne promene. Da se nešto dešava može se, kaže, posumnjati ukoliko je tinejdžer počeo da se oblači drugačije nego ranije, ako je promenio higijenske navike, počeo da sluša drugu muziku, postao nervozniji, pospaniji. Ovo su sve nesigurni znaci da je dete skrenulo na put droge, ali treba da budu alarm da se te promene isprate i utvrdi njihov uzrok.
On naglašava da su bolesti zavisnosti, među njima i narkomanija, jedine koje čovek sam izabere.


NIKO NE ČASTI DROGOM
- Za razliku od nekih drugih bolesti, ove se ne nasleđuju. Ni zbog socijalnog kontakta ne postaje se zavistan od droga, već samo ako neko sam odluči da ih uzima, tako da nije tačno da je neko ušao u svet narkomanije zato što su ga drugi nagovorili, već isključivo zato što je sam želeo da proba drogu - kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ne stoji ni bojazan roditelja da će im dete neko navući na drogu tako što će im narkotik sipati u piće. On pojašnjava da u piće eventualno može da se sipa neka supstanca da bi se osoba obeznanila i onesvestila i potom bila iskorišćena na neki način, ali da se tako niko ne uvodi u svet zavisnosti od droga.
- Evo zašto ta priča ne pije vodu. Onaj kome bi se u piće recimo sipao kokain počeo bi da se znoji, zabolela bi ga glava, osećao bi se euforično, mnogo bi pričao i opet počeo da se nekontrolisano znoji, ne bi imao doživljaj kao da je znao da uzima kokain. Uvek je bitan taj željeni efekat, očekivanje da se doživi nešto što droga pruža.
S druge strane, ukazuje Đorelijevski, droga je isuviše skupa da bi se bilo kome davala džabe, a dileri droge novac vole više nego išta na svetu.

Kako da prepoznate drogu, ako je nikada niste videli


Marihuana: biljka zelene boje, deluje kao iseckan čaj
Heroin: prah braon boje, miriše na alkoholno sirće
Kokain: prah bele boje poput brašna, ima miris asepsola
Ekstazi: tablete bez mirisa, obavezno sa utisnutim znakom nečega što je mladima prijemčivo
Amfetamin: najčešće prah bele boje
LSD: kartončići natopljeni kiselinom i ukrašeni crtežima. Kartončići se zovu još i tripovi, mali su, dimenzija 7x7 milimetara, nemaju miris i teško se otkrivaju
Cigaret papir ili rizle: tanki pravougaoni, skoro providni papirići, prodaju se na trafikama, a služe da se u njih mota duvan, ali mnogo češće marihuana. Oni, kada se nađu, mogu da budu skoro siguran znak da je dete u problemu s marihuanom jer retko koji tinejdžer danas u njih mota duvan

Sad haraju klupske droge, strašno je što su jeftine


Lambe Đorelijevski kao dobro ističe to da u Srbiji opada broj heroinskih zavisnika, kojih je među tinejdžerima ipak malo. Oni sve više uzimaju sintetičke droge, ekstazi i razne amfetamine u obliku praha.
- Reč je o takozvanim klupskim drogama. Zovu se tako jer se koriste po klubovima i služe da bi se popravilo trenutno raspoloženje i da bi neko duže ostalo budan na zabavi. Ne stvaraju fizičku zavisnost poput heroina, pa ne moraju da se uzimaju svakog dana. Međutim, opasne su jer loše utiču na nervni sistem i razaraju moždane ćelije. Naročito su opasne za mlade koji imaju urođene probleme s krvnim sudovima u mozgu ili srcu jer kod njih mogu da dovedu do moždanog ili srčanog udara - kaže on.
Veliki je problem i što su ove droge jeftine, tableta može da se nabavi i za 100 dinara i što roditelji teško mogu da ih otkriju jer se one troše po klubovima i ne donose kući.

Izvor: blic zena

Komentari

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. ZenskiSvet.com nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.
Trenutno ima 0 komentara
Da bi ste mogli da komentarisete clanke morate se registrovati
    Vezane vesti
    Ko je online
    Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
    Gosti: 117
    Koliko clanova ima idealna porodica?