Šta ne volite kod sebe?

Šta je to što ne volite kod sebe?Ja ne volim to što ako mi se neko ne svidi na prvu loptu nikad mi se neće ni sviđati da ne znam šta da radi.U većini slučajeva ne pogrešim,ali eto to je ono što najviše ne volim kod sebe.

ja ne volim sto sam previse naivna pa svima verujem....

Ne volim kod sebe to sto sam jako osetljiva, mene i najmanje sitnice u zivotu potresu. Nekad takodje nisam volela to sto nikom nisam umela da odbrusim nego kao tuka cuti i trpi, e bogami sad to vise nije tako. Moj svekar mi je prosle god rekao, ''snajka kad si nam dosla u kucu bila si ko gugutka samo si se osmehivala ako kazes po koju a sad si bre crna mamba''. A ja sam mu odgovorila '' e Bogami svekre kad upadnes u leglo otrovnica ne isplati se biti blavor vec ona najotrovnija ''

ja ne volim kod sebe sto sam veliki perfekcionista pa mi sve smeta.Napr. fioka napola zatvorena,vrata od ormana isto tako,slavina koja kaplje,i da ne nabrajam,a takodje i odeca, ma tu sam najgora,uvek mi nesto smeta ,nesto me steze ili zulji,nisam nervozna ali sam jednostavno takva.Smeta mi kada vidim da se neko vuce kada hoda ,kada neko jako sporo prica i tako dalje. Volela bih kada mi mnogo toga ne bi smetalo,ali ne moze se protiv sebe.

Bravo Ana 75 , ja imam slican problem kao ti,iako imam 39. godina i dan danas kada mi svekrva pregovara ili nesto komentarise ja blokiram.Nisam jos uvek naucila da joj diplomatski odgovorim.Ne zivimo zajedno, ja sam vaspitana da postujem starije pa se uvek premisljama sta da joj kazem kada napada, u tom mom razmisljanju prodje vreme dodjem kuci i shvatim koliko sam smotana po tom pitanju.Ni sa kim nemam takav problem samo sa svekrvom,jednostavno mi padne mrak na oci i ja kao da zanemim na njene komentare i uvrede.

Smeta mi kad u vecini slucajeva precutim umesto da zestoko odgovorim,jer znam da sam ja definitivno u pravu u bilo kakvoj diskusiji.Ne treba uvek stezati zube,nekad je potrebno i burno odreagovati,a ja na to precutim.

Slažem se Danka, to je i moje misljenje.

Smeta mi sto previse verujem ljudima,sto sam nekada jako lenja i sto uvek kasnim

DA, sto previse verujem ljudima i sto brzo oprastam, sto radim kao da je sve moje a nikad niko nece hvala da mi kaze za to! sto neumem da se ogradim, sto svima pomazem a na kraju mi svi okrenu ledja. Sto sam jednostavno dobra dusa a prevelika budala za sebe! Jer negledam sebe vec sve drugima da ugodim!! A kad sam sama onda tugujem i placem zbog svega. Ma svesna sam koliko sebe time disklriminnisem da bi drugima bilo dobro a sebe srozavam. Roditelji me vaspitali da uvek i sa svima budem ok, da nebudem zlopamtilo a nisu tada razmisljali da cu zbog toga patiti, trpeti, svakojake gluposti a i ozbiljne stvari.

Smeta mi sto iz pristojnosti ne kazem ljudima neke stvari u lice nego precutim i odem

Kod sebe ne volim zato sto verujem ljudima a onda kada me neko prevari se osecam povredjenom i razocaram se...

Mnogo mi smeta sto sam previse osetljiva,i vrlo lako se rasplacem.

Otvorena sam i previse, verujem ljudima...

Hmm..interesantno. Kod sebe ne volim to sto umem bas burno da reagujem. Ipak, u zadnjih dve-tri godine sam i naucila da se kontrolisem, kako je nekad znalo da bude kad me neko izbaci iz takta, umem da budem bas netakticna desi se da u tim situacijama kazem stvari koje ne mislim zapravo i posle mi bude zao...
Inace puno verujem ljudima i cesto prihvatam ono sto cujem zdravo za gotovo.
Sta jos ne volim kod sebe...A, ne volim to sto ponekad previse razmisljam i preispitujem stvari.

I ja mnogo verujem ljudima,a posle dozivim strasna razocarenja i budem duboko povredjena.

Sve isto kao i Serafina,kao da sam ja pisala,definitivno sam perfekcionista u svemu,muz mi stalno govori da preterujem,kuca volim da je kao apoteka,stalno nalazim mrve ,cunjam za decom,krcim,spremam...

Moja neborbenost u nekim situacijama.Rukovodim se time da se sve moze nadoknaditi i da nista nije toliko vredno da se ja za to borim.Ako izgubim neku stvar,nije bitno,nacicu jos bolju,drugaricu,bilo mi je drago..,momak me ostavi,mog`o je i ranije..raklo bi se da zastupam teoriju relativiteta.Mislim da bojim prave vezanosti i priznavanja necije vrednosti,jer to podrazumeva borbu i eventualni gubitak.To mi eto smeta...

Nervira me sto sam previse dobra i sto sam previse iskrena...neiskvarena i neznam da trpam sebi u dzep...sto ljudima uvek verujem i sto svima volim pomoci kad god zatraze pomoc od mene.....

Ne volim sto sam previse takmicarskog duha i sto uvek imam veliku zelju da dominiram ili da budem glavna, i sto mi je jezik uvek brzi od pameti.... i da, ne volim sto sam ponekad i preterani narcis.

Devojke,nemojte sebe muciti time sto svakome precutite,jer niste svesne kakav "krst" nosite onda kada niste takve...Svi kazu da je vrlina reci ljudima u lice sve sto ti smeta,ili kada te,recimo,iz nekog razloga iznerviraju...ali zbog cega se onda svi ljute,direktno ili indirektno,kada tako postupis
Generalno,sebi jako zameram sto ne umem da ocutim,vec uvek sveeee kazem!Zasto bas ja,Boze?! Ljudi te nakon toga uvek mrze,verujte mi,bile vi u pravu ili ne!