Panika

Da li ste skloni da panicite i u najmanjoj situaciji ili ste i u najtezoj situaciji trezveni??
Kada su situacije bas kriticne,hvata me panika,ali brzo pokusam da se savladam i da sto trezvenije razmislim koji je nacin najbolji da to resim.

joj danka i sama sam takva,nikad ne znam stat i polako vec me odmah u startu uhvati panikat!evo neki glupavi primjer-kad sam tek uzela komp sta god bi se pojavilo,a meni se cinilo da nije ok,unervozila bi se,i nisam znala sta da radim,vec bi zvala muza da pomaze,a ispadne da je nesto skroz bezveze!
nekad se kontrolisem,ali rijetko...
mrzim to kod sebe

I ja sam nekada bila veliki panicar,ali sa godinama i to se sve sredi i dodje na svoje mesto.

i jos sta mrzim i od cega me uhvati panika,mada malo blaza-nesigurnost! a pricala sam sa prijateljicama,jos neke imaju s tim problema!da li sam zakljucala vrata,ugasila peglu,...i jos gomila gluposti koje mi nekad pokvare dan
sad se pojacalo jer kad sam ljeti krenula na godisnji,ostavila prozor otvoren u dnevnom boravku, a sjetila se na polovici puta,pa salji kljuc,sva sreca pa sam imala kome

Po prirodi nisam neko ko panici,ali naravno da se dogodi da u nekoj stresnoj situaciji ne mogu sasvim da vladam sobom. U principu je to jako retko.Mene strah stigne tek kada opasnost prodje

Hmm,pa rekla bi da zavisi najvise od situacije u kojoj se nadjem...
Ali inace nebi rekla da sam neka panicarka,jer smatram da od toga nema bas nikakve koristi vec samo moze jos pogorsati stvar!

Retko kad me stvarno uhvati panika. Cak ni tad se ne desi da izgubim glavu i da ne znam sta radim. Desavale su se situacije u kojima me hvatala panika ali mi je uvek nekako prva misao bila: da vidimo sta moze da se uradi - da se uradi, ako panicim bice jos gore. Sto se panike tice, najgore su situacije nad kojima nemamo nikakvu kontrolu i ne mozemo nista da uradimo...

Retko kad me uhvati panika,više bi to nazvala neko histerično ponašanje.Mislim da čak ni nisam bila u nekoj situaciji gde sam dobila napad panike.Hvala Bogu,ali to ne znači da ni neću,ali poznavajući sebe mislim da bih tada bila dovoljno pribrana.

Kad se nadjem u nekoj takvoj situaciji odreagujem "hladne glave",i sve bude ok,tad nema vremena za paniku.Ali,kad prodje neko vreme i stvar se ohladi,e tad je vrlo panicno!

ja nisam panicarka,kad sve prodje ja onda se uspanicim sta je
moglo da bude a nije...

Ostajem dosta trezvena u teskim situacijama ali posle sve tesko podnesem

Nisam panicar pred drugima ali u sebi dosta kupim i to mi se odrazi kasnije sve.

Covek ne moze da bude spreman na sve u svakom trenutku..Panika moze da me uhvati onda kada je na mnogim poljima lose,kada mislim da se i sam djavo nameracio.To mi se desilo u jednom trenutku zivota.Bilo je strasno..

ja sam bila ekstra-mega-giga panicar, ali sam na odbojci naucila sve sto mi treba u vezi te, cuvene panike i sada je se samo secam,

Ja sam panicar i to poveci...na zalost

Eh, ja se kao trudim da ostanem trezvena,medjutim u jednom trenutku i trezvenost popusti,pa onda kao puca po savovima,ali..... Trezvena sam,ali ne uvek,nazalost!

Sem kada je u pitanju moja cerka,ostalo sve laganica.

Nikada ne panicim ali me zato kad sve bude gotovo obavezno stignu suze

Nisam neki panicar ali.....desi se u nekim situacijama

Ne panicim za svasta,materijalne i druge svakodnevne situacije me ne pogadjaju,ali ako je u pitanju zdravlje moje porodice i drugih dragih osoba,e tu jesam panicar i to veliki.Kod mene ide ono,zdavlje je najvaznije a drugo ce sve biti.