Zivot u inostranstvu...

Kod mene je druga prica.Vratila sam se u srbiju i osecam kao da sam sve izgubila.Nedostaje mi familija,drustvo i nacin zivota.Ovde je tesko naci nekog ko ce da te zaslusa.A imam i problema sa nasim jezikom.Osecam se kao stranac....

ja zivim u inostranstvu. ovde sam dosla kao beba, tako da za drugo neznam. volim da dodjem u srbiju najvise zbog rodbine, ima ih dosta.....svaki dan na drugom mestu. posle srbije treba mi odmor. koliko volim da ih vidim toliko je i naporno

Ja sam u ovom ratu dosla iz Hrvatske u Novi Sad,ostavila kucu,svoj grad gde sam rodjena.....zivot mi se promenio preko noci i svi moji planovi su pali u vodu.....nije bilo lako,nova sredina,novi ljudi,nikog ne znas....osecala sam se izgubljeno u vremenu i prostoru.....ali ziv covek sve izgura.....sada imam supruga i dvoje divne dece i nasu kucu,nas mali raj.....sve je to bilo tesko izneti ali je to bila i jedna skola zivota gde sam naucila sta treba u zivotu ceniti i tako ucim svoju decu

Dok sam bila devojcica ziveli smo u inostranstvu zbog tatinog posla, prilicno dugo, ali znali smo koliko traju njegovi mandati i da cemo se posle toga vratiti kuci. Iako smo 1-2 puta godisnje dolazili, ipak nam je nedostajalo sve.
Poslednjih 15-ak godina smo ovde, da kazem kuci. Volela bih i ubuduce da zivim u svom gradu, ali da mogu da zivim kao covek od svog rada.
Sve vas koje osecate nostalgiju vrlo dobro mogu da razumem.

Ah Nela,znam kako ti ...samo,zamenile smo strane...ja tudjinac ovde,ti tamo...svi nam kazu navicicemo se...nadam se...

I ja se ponegde pronalazim u ovim pricama. Moj slucaj je Svajcarska, koju i volim i mrzim. Skoro 9 godina sam ovde,priznajem jeste lepa, jeste sredjena, ali nije moja. Sve mi je to nekako previse lepo, da postaje dosadno, neprirodno. I znam da nas ne vole, mi smo druga klasa ljudi za njih. Tolerisu nas jer imaju koristi, sve se vrti oko novca. Materijalno smo bezbedni, ali nismo srecni, samo zbog nostalgije (znaci novac nije sve). I dalje mi svi moji nedostaju, osecam se kao siroce. A posebno kada zamirisu lipe, mogu i da zaplacem lako, podseti me na moju Vrnjacku Banju u kasno prolece, pa se pitam ima li sve ovo smisla. Eto posle 9 godina ja priznajem, nisam uspela, da prihvatim tudje kao svoje, ma koliko ono bilo ''bolje'' od onog mog...Mozda sam preveliki patriota, jer volim svoju zemlju, bez obzira na to, da li mi i koliko ona pruza.

...Andemona,...a ne znam sta bih rekla

Ja sam drage moje otisla pre tri meseca iz moje drage Srbije...nije to neki staz u inostranstvu,ali iz dana u dan mi sve vise i vise nedostaju moji...pre godinu i kusur dana sam rekla da nikad ne bih mogla da zivim u Atini...nikad ne reci nikad...naravno,nisam se pokajala.Imam divnu osobu pored sebe koja potpuno shvata da sam sve ostavila i dosla zbog ljubavi.Trudi se da mi nadoknadi tu prazninu na sve moguce nacine,ali naidju mi cesto momenti kada pozelim da sedim u mom malom dvoristu,da prosetam do Ade,da pijem kafu sa mojom sestrom od tetke koja zivi u prizemlju...da odem kod moje bake na selo i da jedem kajmak...da cuvam ovce....jaooooo.Znam da je mojima uzasno tesko...jedinica sam.Pozelim milion puta da mogu da dodirnem moje...samo da ih dodirnem i zagrlim.Sve ono sto mi je nekad mozda smetalo dok sam bila u Beogradu,sada mi tako nedostaje.
Ne osecam se kao da sam stranac ovde,bar sto se tice jezika.Znam da pricam i to mi je olaksavajuca okolnost,ali ipak je moja Srbija najlepsa.I mnogo puta znam da "dreknem" kad neko kaze nesto o Srbiji , a ja to shvatim kao uvredu.Tipa...tesko se zivi,siromastvo...sve je to mozda tako,ali me vredja.Ma neka je najsiromasnija na svetu...Srbija je najlepsaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!

Jesteeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!

Citajuci ove vase price rastuzila sam se bas......ja zivim u Srbiji,imam svoj dom i predivnu porodicu.....istina ostavila sam svoje rodno mesto i dom i mozda zbog toga vas potpuno razumem......nije lako,ali tamo gde ti je porodica i deca tamo ti je i srce,boris se dalje zbog toga i iz toga crpis snagu za dalje