Preterana iskrenost?!

Dali vredi biti iskren?Ko je iskren i navikao na to ne moze biti pokvaren,ako je tako rodjen.

Kao sto rece duska,zivot me naucio,treba biti iskren u smislu ne lagati i izmisljati,ali nekada je bolje nesto precutati,a sve zavisi i od partnera,kada se sa nekim zivi dugo,onda uvek znamo kako ce kada reagovati.Zato kazem,neke stvari treba precutati,bice mirniji ako manje zna.Bar tako je kod mene.

Mislim da nije dobro bas svaku misao da poznaje,kad-tad to se zloupotrebi.

Za mene vredi biti iskren jer sam po prirodi takva ali mislim da ta iskrenost nas puno puta kosta u zivotu....prema suprugu sam maksimalno otvorena i iskrena i od kako smo zajedno smo otvoreni jedno prema drugom i iskreni i mislim da je to bitno za opstanak jednog braka......istina mozda nekad zaboli ali na kraju je prihvatimo i budemo zahvalni za to......

Ja bih se slozila sa lakshmi577, sto je sigurno sigurno je...nikad se ne zna

Ja sam jedna iskrena osoba i ponekad bas tu osobinu mrzim kod sebe .......ali ponekad pomislim da su ljudi oko mene bar pola iskreni ko ja bilo bi sve drugacije .......

Posto je ovde rec o iskrenosti u partnerskim odnosima moram reci da sam tu prava budala. Ipak ponesto treba zadrzati samo za sebe... Ucim...

Bravo marijana, mislim da si već naučila. Ostale su samo finese.

Ja sam za to da sve sto se kaze,da bude samo istina.Ono sto ne kazemo naglas ne moze biti laz.Ne moram sve da govorim sto mislim,a ne bi ni bilo lepo.Znam samo da su neke stvari zlupotrebljene,i to bas kada imamo goste-samo tada moze da izigrava superiornost.
Nije sve za pricu:npr-nije mi dan-nesto me uhvatila nervoza...pogotovu ne neke svoje povremene slabosti....

najvaznije je da je covek sasvim iskren prema sebi samom....da sam sebe ne zavarava...

Pa ako covek laze samoga sebe-ako se to uopste moze slagati,onda on nije sam sa sobom-izigrava licnost po potrebi,kako koja odgovara.
To je vec patoloski slucaj.

nije patoloski slucaj...covek moze da laze sebe...moze sebe da ubedjuje da mu je, napr, lepo u nekoj vezi, a uopste nije, moze da radi mrzovoljno svoj posao i da otaljava a da ne prizna samom sebi da mu je lose, da mu se ne dopada i onda samo prezivljava svoje dane, umesto da stisne petlju i kaze samom sebi da mu to ne odgovara i da zeli nesto bolje za sebe, jer to zasluzuje...a onda da se za to malo i potrudi, a ne da mu bude ceo svet kriv za nesto sto sam nije u stanju da promeni...znaci, da bude potpuno iskren prema sebi i hrabro odluci da promeni sve sto mu ne odgovara....

Velika većina ljudi ima u sebi 2 ili više ličnosti a da za to uopšte ne zna. Laganje samo po sebi je laganje samog sebe a kad lažeš sebe, lažeš i druge. Tu se napravi začarani krug iz koga je gotovo nemoguće izaći.

Jedini izlaz je da se čovjek pokuša osvjestiti...a prva stepenica je NE LAŽI.

Uh, ala ste zakomplikovale...
Ali ja se vracam na pitanje s' pocetka Dakle, da li treba biti apsolutno iskren prema svom partneru i bas sve mu pricati? Verovatno NE, ali ima nas koji jednostavno ne mozemo tako da zivimo. Kao sto Duska56 rece, verovatno se i to s' godinama uci, ali ja za sada ne umem to da izvedem. Cak ni sa prijateljima (mislim, da pametno raspodelim stvari koje cu reci, koje cu slagati, ili koje cu precutati). Zato mi je mnogo lakse da se drzim istine. A da budem iskrena, sanjam o braku u kome oboje mogu apsolutno da se otvore jedno drugom i da medju njima ne postoji ama bas ni jedna tajna. To nastojim da realizujem i u svom braku i bez obzira na cenu iskrenosti, za sada mi je mnogo lakse da je platim, nego da stalno smisljam izgovore, da lazem, ili da menjam istinu u svoju korist. I jos uvek verujem (mozda naivno) da ce i moj suprug vremenom "nauciti" da samo potpunom iskrenoscu mozemo pokazati koliko volimo jedno drugo i koliko mozemo biti fleksibilni i toleranti.
Ne znam, mozda me zivot promeni... ali za sada mislim da je potpuna iskrenost JEDINI, doduse mnogo tezi, put.

Po meni svakako ne treba lagati, ali iznositi potpunu istinu, naivno verujuci da ce ON to ceniti, tu se cini mi se, drage varate. Znam da smo i mi i oni sastavljeni od istog materijala, ali oni su ipak drugaciji od nas.

Jedno je zivot,drugo su iluzije i neki nas ideal-ideala nema,ostaje nam samo zivot,realnost u kojoj bas i nema vise tih plemenitih ljudskih vrednosti,ili ih ima samo u malim dozama.
Ja nisam za laganje,ne lazem nikoga,ono sto kazem tako i mislim,e a sto ne kazem bas sve sto mislim-to je nesto drugo...

On bi sve da zna,u sve da bude upucen...i pricam mu SVE ,on shvati da je SVE i saznao,ali,kao sto Duska kaze,ne mora bas SVE do kraja!Tako da moje SVE,nije sto i njegovo SVE

Ta " doza" koju ne izgovorite ne neophodna radi samozaštite.

Nebrojeno puta se pokazala da je neophodna u praksi. Ponekad može i život da vam uljepša.

Sto se tice kupovine tu nemam tajni,....nemam tajni u smislu da krijem nesto sto sam uradila ili slicno.Postoje stvari koje jednostavno znam samo ja...mislim da je glupo recimo reci partneru "sa koliko si muskaraca spavala",a svaki bi voleo to da zna....navela sam glup primer.....ima stvari koje mislim da nemaju ni veze ni uticaja na nas brak pa samim tim nema svrhe ni pricati ih....samo bi stvarale mozda problem bez problema...recimo!!!

Ne treba biti previse iskren,ali ne treba ni presutiti neke stvari..Slazem se sa Sanjom da neke stvari se ne mogu jednostavno reci,ali nikad nisam bio da se dosta stvari presuti..Uvijek sam za iskrenost bio...