Tvoj najveci strah

Svako ima neku fobiju, cega se ti bojis najvise?

vode-dubine, visine, brze voznje

najveću fobiju imam od zatvorenog malog prostora i visine

Ja se bojim zmija jako, bikova i visine (let avionom), za sada toliko mogu da se setim

visine

Sve lose sto se moze desiti mojoj deci oni su mi najslabija tacka

Sto se tice dece i strahova vezanih za njih, o tome ne smem i ne zelim da razmisljam.

PLasim se mrakache,malog zatvorenog prostora,mase ljudi...

Nemam neku posebnu fobiju... to visina, voda, neka zivotinja i slicno.
Neka me jeza obuzima pri pomisli na smrt. I bojim se bolesti.

Malog zatvorenog prostora, mraka, smrti, buba...

Grmljavineeeee. Kad pocne da grmi ja sam u misijoj rupi. Imam bas fobiju od grmljavine.

Ne znam da li to mogu nazvati fobijom,ali nesto protiv insekata zaista imam..
Od same pomisli na gadne crne bube sva se najezim.. fuj! :S

Ja se bojim žaba.... U stanju sam da kad vidim žabu na putu se vratim nazad i drugom ulicom dođem kući.... Ne podnosim ih....

bojim se kojekakvih bolescura...jer sam imala lose iskustvo sa kcerkom,da nebih poze;ljela ni svom dusmanu..kad se sjetim..ma bilo i proslo sad je sve ok

Mislim da neki strahovi imaju veze sa detinjstvom. Ja sam na primer visine pocela da se bojim od skora, ne znam zasto, penjali smo se na neki toranj slican ajfelovoj kuli, samo manji, umrla sam od straha da ziva docekam zemlju. Drugo bikova se bojim, jer je nasrnula krava na mene, kad sam bila mala, pa me deda odbranio, od tada bezim ko djavo od krsta kada vidim kravu, a ako bi videla bika (veci su duplo od krave), mislim da bih ladno mogla da se onesvestim. Zmija se bojim zato sto su takve kakve jesu, nije im Bog za nista uskratio noge.

Gadne su mi i zmije i bube i insekti, ali nemam neku fobiju od njih. Ne plasim se smrti (makar ne svoje) ali pomisao koja me stvarno 'ohladi' je da bi nesto moglo da se desi mom sinu. To je jedino cega se plasim. Mislim, nisam ja jedina, svaka majka se tako oseca, sve mi brinemo o deci i svasta nam nesto padne na pamet, al eto, kazem, u poredjenju sa tim, svi neki strahovi su manje bitni...

Ne toliko bolesti koliko se plašim nemoći...

Plasim se insekata svih vrsta....kad mi zazuji neka osa ili strsljen ja se sledim.I uzasno se bojim samoce...ne volim je nikako!!!!

Ajoj... Pauka, to je meniii... umiranje....
ali ima i toga visina, voda....i samoca!

Uzasno se bojim same pomisli sta ce biti nakon mene ? . , jos otkad sam bila jako mala . Ne smrti konketno vec bas to , sta ce biti posle mene ?