Zajednicki zivot !?

Sta bi ste mi savetovale u vezi ovog veoma komplexnog pitanja ? Zelim da uskoro zivim sa deckom / verenikom .. Predlozi iskusnijih ? Sta je ono sto trebam da znam pre nego sto pocnemo da delimo isti krov ?

Da nista vise nece biti isto
salim se, ne znam, nisam jos zivela sa deckom, ako izostavim po mesec dana letovanja ili deljenja stana, kada je bilo harmonicno prvih dve nedelje a onda su pocele zavrzlame ali i one su se na kraju lepo zavrsile...

U svakom slucaju ako to prebrodite znacete da ste idealni jedan za drugog, a ako ne jos bolje sto ste saznali ranije nego kada vec udjete u brak.

Uh tesko pitanje....pa prvo treba da si u glavi rascistila i da si ga prihvatila sa svim njegovim manama....a ima ih sigurno.Daklem,da te mane ne uticu toliko na vas zajednicki zivot.To ti je moj savet....naravno sve zavisi koliko se dobro poznajete,koliko postoji kompromis i razumevanje medju vama...koliko ste spremni da se ZAJEDNO borite sa teskocama kojih ce sigurno biti....ali mislim da je kljuc svega razumevanje i postovanje...zaljubljenost brzo prodje,posle dodje nesto mnogo dublje za sta treba zajedno da se borite da to odrzite i uvek podizete na visi nivo.
A ne rece nam koliko imas godina?

Mi smo zajedno dve godine . I zaista on je nesto izuzetno . Imala sam ja momke pre njega i svi su bili onako - smuti pa prospi - ALI moj sadasnji verenik je divno jedno bice , i prosto jedva cekam da zivim sa njim !!! Hvala na odgovoru

Pazi u sustini ne menja se nista,a u stvari menja se sve.......postajes mnogo odgovornija i moras biti spremna za borbu sa zivotom koji nije ni malo lak.Nije samo dovoljno ziveti sa nekim da bi sve bilo kao bajka....bajke ne postoje.Usponi,padovi,koprcanja...sve vas to ceka,ali naravno uz ljubav i razumevanje sve se lakse podnosi!

Da !!! Puno sam razmisljala o tome . Veza je stvar izmedju dve osobe , nije samo moja ili samo njegova stvar - a sigurna sam da zajedno mozemo . Uvek se nadje dogovor. On je definitivno savrsen za dogovore . I za mene je savrsen ! Zato i zelim da zivim sa njim . Mislim da sam spremna da se "nosim" sa zajednickim zivotom , imam preveliku zelju da se ne odvajamo vise ... Prosto mi je tesko i kada 5 minuta provedem bez njega .

Citat:

To moze da ti bude gadna zamka draga moja....izvini sto ti tako kazem,ali mi malo lici na posesivnost.Ispravi me ako gresim...u braku(a i u vezi) treba imati i malo "svog" prostora...sigurno postoji nesto sto ti volis da radis,a on ne ili obrnuto.To treba postovati...kako ti njegove neke potrebe koje ti nemas,tako i on tvoje.Ja sam bila pre u fazonu "Jao samo da se ne razdvajamo.."...mislila sam da je samo to dovoljno i da ce sve ostalo samo da se sredi...ali nije tako.Mozda on voli da gleda fudbal,a ti ne...pa da dodje do svadje zato sto on hoce da gleda,a ti hoces da ides da setas recimo...glup sam primer navela(moj npr muz obozava fudbal...)ali sam samo htela da skapiras o cemu pricam...

Naravno da kapiram I moj dragi voli fudbal (uh... ide svetsko prvenstvo) Kada sam rekla to da ne mogu bez njega ni pet minuta dobro sam razmislila pre nego sto sam napisala U nasoj vezi ima prostora uvek kada je isti potreban , na pocetku veze je bilo tesko uskladiti se , ali sada smo naucili kako da postujemo tudjih 5 minuta ! Meni je divno i kada osecam u vazduhu da sam u njegovoj blizini ! Jednostavno njegova blizina me ispunjava A kad nije dobar onda (morala sam , smajli je genijalan)

Dobra komunikacija u svemu,dogovor,budi spremna na kompromise i naravno da ne gusite jedno drugo,da budete jedno a ipak razliciti i postovanje naravno

Koliko ste vi u vezi Jovanovicko?

Jel' ja negde procitah dve godine ili mi se ucinilo...?!

Po meni je najvaznije da se iskreno volite i da zelite oboje zajednicki zivot...ako nisi prihvatila sve njegove mane i on tvoje,pisi propalo....Naravno da mora da postoji i razumevanje,kompromis,poverenje,postovanje....Ja sam se za samo mesec dana zabavljanja odlucila na brak sa mojim sadasnjim muzem,mogla sam opasno da se zeznem,jer je mesec dana malo da ti upoznas nekoga i da ga prihvatis onakvog kakav jeste....na svu srecu,isplatilo mi se,jer je on predivan decko i muz,sada ce godinu dana od kako smo zajedno i volimo se kao i prvog dana,nista se nije promenilo,cak mi je lepse u braku nego u vezi...

Hehe Da mi smo dve godine zajedno !!! Mislim da smo naucili da se razumemo . Sto je dobro Necemo mi bas skoro poceti da zivimo zajedno , mozda za godinu dana .. Al ja ipak otvorih temu , da se raspitam malo Hihihi .. Nikd dovoljno saveta , zar ne ?

E ovako...Moj dechko i ja zivimo zajedno oko godinu dana..Da razjasnim,nismo to planirali,desilo se spontano i sluchajno,zbog renoviranja stana,bla,bla.. Po meni je najbitnije da ste svesni zajednichkog zivota i njegovih prednosti i mana.. Bitno je da to oboje zelite,da imate razumevanje i toleranciju za dosta stvari..Da ne gushite jedno drugog i da napravite dogovor o kucnim poslovima,da jednostavno pomazete i ne gushite se besmislenim stvarima... Takodje,vecina mushkaraca zajednichi zivot smatra kao oduzimanje slobode,pa i to treba da se razjasni i da se shvati da treba da imate normalan zivot kao i pre zajednichkog zivota..Znachi,vidjanje sa drugim ljudima(drushtvom),odlazak kod roditelja i slichno..Toliko od mene..Ako sam neshto zaboravila,slobodno pitaj

Moram da napisem nesto...nadam se da se Jovanovicka nece naljutitii....Iskreno mislim da ste premladi da krenete u nesto tako ozbiljno.Skapirala sam da imas samo 20 godina,a mislim da je to premalo....nemoj mene slusati.Ja samo iznosim svoje misljenja.Malo mi ona tvoja recenica "Ne mogu ni 5 minuta bez njega" sumnjiva,u smislu da si slepo zaljubljena i da ti mozda sve izgleda sjajno i bajno,pa se bojim da se ne razocaras.Ne znam da li me kapiras o cemu ti pricam....u svakom slucaju sta god da odlucis z elim ti sve najbolje i naravno da traje vecno...

Uh .. U pravu si , i ja bi to pomislila da sam na tvom mestu !!! Malo ja godina imam , ali sam zaista mnogo zrelija od moje generacije pa i od mnogih drugih generacija starijih od mene . Valjda se eto nekome i to mora desiti . Nikada nisam uspela da se druzim sa svojim generacijom , uvek sa starijima , uvek sam se nesto izdvajala i "pametovala" Jednostavno se tako osecam . Svako ko me upozna ukapira da je to tako
Ja sam odgovorna i promisljena osoba kada su takve "velike" stvari u pitanju , i nikada ne bih uradila tako nesto na brzinu i ako zaista nisam sigurna u to
Zivot me je naterao da razmisljam zrelije od drugih , odrastala sam bez majke , i jos 1000 sitnica o kojima ne bih da govorim A ON je definitivno taj . Tu cinjenicu sam razmotrila sa veoma puno paznje , jer ne volim da se igram sa zivotom Imala sam veze i pre njega . I znam sta mi treba ! Umem da prepoznam , a to je najvaznije . Imam sigurnost u njega . Znam da sam mlada . Ali nije sve u godinama , ima dosta toga i u iskustvu i u zrelosti koju za zivota steknes ... Ma znas i sama

E da , ne planiramo mi jos da zivimo zajedno , nego recimo za godinu dana . Tako da imam jos vremena da se dodatno uverim u to sto sam odlucila

Opusti se... Doci ce vreme za sve...Ne zuri nigde i ne trci pred rudu !

Hm... *kobatz* definitivno mislim da "ne trcim pred rudu" Ko je odredio vreme za to kada trebas ziveti sa nekim ? Niko ! Covek svaki neka to uradi po svom sopstvenom osecaju ... Neko ce pogresiti , neko nece . Ja sam od onih koje bas vole tako da definitivno smatram da nema problema ! Hvala na savetu