Pravo vreme za brak

Naravno! Mala, a velika razlika!

Ammy, kazes da milion brakova pocinje na parama, ja ih ne bih tako eksplicitno definisala (cast izuzecima). Materijalna sigurnost je vazna u braku i svi to znamo, a mnogi brakovi krahiraju upravo zbog lose finansijske situacije. Kad je covek jako mlad i zaljubljen ne razmislja o tome i na taj nacin ali ga zivot kasnije demantuje.

Vecina zena obicno brak dovodi u usku vezu sa radjanjem. Ok, normalno je da zelimo da imamo decu sa covekom za koga se udajemo jer ga volimo (trebalo bi da je tako). Ali da li se udajemo zbog ljubavi ili da bi rodile? Sta sa parovima koji ne mogu imati decu? Zar dvoje koje se vole nisu svet za sebe bez obzira na to da li imaju potomstvo ili ne!
Da li bi se udale za coveka koji ne moze imati decu, koji je invalid i sl., ako ga volimo?
Hocu da kazem da svi pricamo o ljubavi i zaklinjemo se u nju ali istovremeno precutno dajemo braku pravo da bude obicna institucija...

Veruj mi, znam koliko je dobra finansijska situacija vazna za opstanak jednog braka-novac je vazan i neophodan u svim aspektima zivota.pa tako i u braku. ja sam, zapravo navela da postoji puno bracnih parova koji leze na parama, ali se srecu sa mnostvom drugih problema i nema one skladne zajednice(cesto neverstvo uplete svoje prste,ali ni to opet nije generalno,jer za neverstvo su sposobni i oni koji nemaju puno novca...tako da ni to nije presudno,ali sad to vodi u neku drugu temu.
"Ali da li se udajemo zbog ljubavi ili da bi rodile?" U vezi sam,pre svega, zato sto ga(se) volim(o), i volela bih da bar prvih godinu dana nemamo decu-da bismo bili posveceni jedno drugom-i,naravno,prvenstveno se udajem(o) zbog ljubavi,ali ako posmatramo objektivno i globalno,na taj nacin produzavamo vrstu.

"Hocu da kazem da svi pricamo o ljubavi i zaklinjemo se u nju ali istovremeno precutno dajemo braku pravo da bude obicna institucija..."
potpuno se slazem sa ovom cinjenicom-tako je kako je...

baladi,jos nesto ne znam da li bih se udala za coveka koji ne moze da ima decu ( a da to znam), ali ga nikad ne bih ostavila ako smo vec u braku a saznamo da ON ima taj problem (u suprotnom ( da je problem u meni )sama bih mu dala slobodu). to je cesto slucaj u nasem gradu, uvek se muskarci , pod uticajem svojih,razvode od zene nerotkinje. Zalosno je, ali to je cinjenica

Ammy, nista licno nisam mislila- samo sam postavila neka vecna pitanja. Vraticu se ovoj temi malo kasnije...

Pare ne znače ništa ako je on loš čovek i ako je loš prema svojoj partnerki.

Citat:

To je stvarno tako zalosno, da zalosnije ne bi moglo biti. I sama sam roditelj ali nikada ne bi htjela utjecati na odluke svoje djece. Normalno je da svaki roditelj zeli da ga djeca usrece unucima ali u danasnje vrijeme, kad postoji toliko nacina da se i taj problem rijesi, krajnje je neukusno da se roditelji mijesaju. Ako nas odraslo dijete, narocito ako je u krizi, ne zamoli za pomoc, ostavimo ga na miru. Mozemo ga saslusati i tjesiti, time cemo sigurno napraviti vise, nego posredovanjem i svojim utjecajem.

Pravo vreme za brak je kad ste oboje duhovno spremni na isti, a naravno da je poželjno imati i novca, ali to nekad ne mora biti presudno. Pa nisu i ne moraju svi ljudi biti bogati, mora neko biti i osrednjeg i slabog materijalnog stanja.

Pa kolicno bi nas na ovom svetu bilo da su se venčavali samo bogataši?!

"Pa kolicno bi nas na ovom svetu bilo da su se venčavali samo bogataši?!"
,da te citiram...Pa ne moraju se deca praviti samo u braku!!Zar ne?
A sto se tice pravog vremena,jedino pravo je ono kad pronadjes pravu osobu i nista drugo!Nikada brak nije uspeo koji i postoji samo radi papira i formalnosti!Brak je jako komplikovana stvar sa bezbroj finesa i poteskoca,tako da samo prava ljubav uspeva da premosti sve!

Moj odgovor Coki je:

Tema o kojoj je reč je "Pravo vreme za b r a k", otud i moja konstatacija o "venčavanju".

Da, u pravu si, brak i jeste komplikovana stvar. Mislila sam na to da prava ljubav premošćuje sve prepreke, pa čak i (trenutni) nedostatak novca :-P

Ja mislim da je ljubav presudna u donosenju odluke da se stupi u brak. Naravno, tu je i novac bitan, ali, ne toliko koliko iskrena ljubav. Ona je pokretac svega. Osoba mog zivota ne mora da biti puna para, ali mora mi pruzati ljubav 100%. Za pare cemo lako, udruzicemo snage. Ljubav je zivot (zato smo i stvoreni, zar ne?), ako je propustis, kao da nisi zivela. Sve se moze kupiti, ali ljubav i harmonija ne!

Procitala sam jedan zanimljiv clanak o pravom vremenu za stupanje u brak. Nekako je dokazano da sve veze koje traju duze od godinu dana nece zavrsiti sretnim brakom. U takvim dugim vezama partneri obicno zive svaki kod svojih roditelja. Oni brinu o troskovima i redovitim obrocima. Nakon dugog zabavljanja dolazi do pritiska rodbine i prijatelja i tako veza obicno zavrsava brakom na kojeg ni jedan od partnera nije bio spreman. Pocinju se suocavati sa svim problemima koji su im prije bili uskraceni, a novi supruznici osjecaju se uhvacenim. Zele cim prije pobjeci od novonastalih problema, a jedini izhod je razvod.
Sta kazete, da li statistika laze ili jos uvijek vjerujete da ljubav moze pobjediti i te poteskoce?

Ne bih ja sad potkopavala statistiku, ali moguće je da je moj primer (još uvek ) izuzetak koji potrvđuje pravilo.
Imala sam dugu vezu pre braka, i evo uskoro ćemo slaviti desetu godišnjicu. Ne kažem da nije bilo uspona i padova, ali sve u svemu, srećni smo oboje i bilo bi mi teško da svoj život zamislim drugačije. Ipak sve zavisi od samih osoba, neki parovi jedno drugog "uguše" tokom zabavljanja, i stvarno je besmisleno da svesni te nelagode sklapaju brak. Na žalost, često se trpljenje ističe kao najbitnija osobina važna za funkcionisanje u dvoje. Važno je prilagođavanje, ali ako se ceo život svede samo na trpljenje, kuku i lele...
E sad, ja stvarno mislim da su duže veze pre braka poželjne, pa čak i zajednički život, jer tako zaista imamo priliku da upoznamo svog partnera i da znamo šta nas sve u zajedničkom životu očekuje. Ako problemi i neslaganje karaktera prevrše osnovu svake tolerancije, bolje je odmah se razići. Rodbina stvarno sa tim ne bi trebalo da ima ništa. Pa, i tetke su imale svoju šansu da biraju, zašto bi se mešale u moj život, moje odluke, moju budućnost...
Kratke, uglavnom strastvene veze, mogu se isto tako razviti u dug i stabilan odnos, ali, ne znam, to meni ipak više liči na lutriju, nego na promišljen izbor...

Ja sam se udala mlada i rodila mlada dvije bebice i sretna sam zbog toga.Mada se zrelom i ne osecam nekada imam osjecaj da sam jos blesava i da zivot ne uzimam tako ozbiljno,jos imam neke svoje lude snove.

Ali ovo kada se zena uda mlada,vjerujte mi da ima svoje prednosti i svoje mane.

Po mome iskustvu u braku treba da se partneri postuju da neke stvari podrzavaju,da slobodu jedno drugom date,jer to je veoma bitno za jedan zdrav brak.
Ja svoma muza i svoje bebice NAJVISE NA SVIJETU VOLIM i puno sam sretna.Sretna sam,jer smo zdravi,jer su nam bebice kao dvije najljepse ruzice,jer me muzic voli i postuje i imam previse slobode.

Zelim da ovako budu svi sretni

U kom smislu imas previse slobode?

Samo pravi trenutak i prava osoba, mogu da budu pokazatelji da je vreme za brak. Uvek sam mislila da cu se udati mnogo mladja najkasnije sa 23 i roditi 5-oro dece, a udala sam se sa 30 i rodila dve devojcice. Nije mi nimalo krivo sto mi se zivot ovako odigrao, uzivam u svemu. U porodici na prvom mestu, poslu koji radim, jedino sto sam malo okasnila za svih petoro, ali za jos jedno sigurno nisam

Svakako se nemoze reci uopsteno kada je pravo vreme za brak!!!
Ni ja nisam pozurila i drago mi je zbog toga.
Udala sam se sa 27 god i u 28 rodila dete.Jednostavno je tad naisao onaj za koga sam pomislila da cu sa njim moci da provedem ceo zivot,jos uvek tako mislim i iskreno se nadam.
Sada kada razmisljam,mislim da bi mi pre toga bilo rano i da nebih bila spremna,ali nemora da znaci....

Posle 18god,tada zrelije razmisljamo.Ni za sta ne treba zuriti.

Udala sam se sa 27 godina,do 30 godina rodila dvoje dece i sve stigla.Ja sam za to da treba ipak biti i fizicki i psihicki zreo za brak i ne treba nigde zuriti

Mislim da je pravo vrijeme za brak od 25 godine.