Najljepsi stih

Ti si moj trenutak, i moj sjaj i sjajna

Moja rec u sumi, moj korak i bludnja

Samo si lepota koliko si tajna

I samo istina koliko si zudnja.


(J. Ducic)

Napisite svoj najdrazi ljubavni stih..ili onaj koji smatrate najljepsim... Po meni jedan od najljepsih-uvodni post

ljubav je vizija samostalno osecanje koje funkcionise van kontrole uma, vezano je za osobu koja ostavlja jak fizicki i psihicki utisak na tebe U tvojim ocima ta osoba je izvor zivota i spremna si da ucinis sve dobro za nju,...

jeste da je ovo vise definicija, ali... uh...

ako neko zna ko je ovo rekao bila bih zahvalna, ova maksima mi se slucajno urezala u pamcenje pre par godina, verovatno zato sto je tako tacna....

Volim te da ne znam ni kako, ni kad, ni otkud
volim te svim srcem, bez stida, bez ponosa
volim te jer drugo ja ne umem
silno da tvoju ruku na prsima svojim vidim kao svoju
silno da kad sklopis oci i ja usnim."

Ne znam ciji su stihovi, ali su prelepi!

Evo jedne prelepe narodne ljubavne pesme:

Ljubavni rastanak

Dva cvijeta u bostanu rasla:
plavi zumbul i zelena kada.
Plavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Porucuje zumbul sa Doljana:
"Duso moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?"
Odgovara iz bostana kada:
"Sto je nebo - da je list hartije,
sto je gora - da su kalemovi,
sto je more - da je crn murecep,
pak da pisem tri godine dana,
ne bi moji ispisala jada!"

Obwohl der Tag vergeht so schnell
Ist meine Seele doch ganz hell.
Oh könnte ich diesen Kuss noch strecken
Und will es nicht verstecken.
Das was ich dir hier schriebe
Tu ich weil ich dich liebe.
(Juli 06)

Od mod dragog.

Nemojte se buniti sto je na nemackom, kad prevedem na srpski izgubi caroliju.

Kad osetis u grudima slatku bol,volis je,znaj-volis je

Ne,nemoj mi prici! Hocu iz daleka da volim i zelim oka tvoja dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da

JOS VECERAS TEBI POSVETICU PESMU
I PUSTICU SUZU,JER TE SILNO VOLIM,
SAMO JOS VECERAS OSETICU TUGU,
A SUTRA CU ZIVOT UCINITI BOLJIM.

JOS VECERAS TVOJE SPOMENUCU IME,
ONAKO,PRED SPAVANJE K'O I SVAKE NOCI,
SAMO JOS VECERAS MASTACU O NAMA ,
ALI, OD SUTRA ,VERUJ, VISE NECU MOCI.

JOS VECERAS TEBE POZELECU JAKO,
NAJJACE STO MOGU,STO SAM MOGLA
IKAD,A SUTRA CU NEKOG POLJUBITI
LAZNO I VISE TE NECU POZELETI NIKAD!

P.S. ovo je gift for THE TEACHER

Danas ću ti dati kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše nekad moje jadne,
čitavu bujicu proljetnjega cveća.

M.Rakić

O sklopi usne ne govori,ćuti
pusti misli nek se mirno roje,
i nek reč tvoja ničim ne pomuti.
neizmerno silne osećaje moje.

M.Rakić

Mi se čudno razumemo,
ko dva bola ko dva vala,
ko dva mosta u otkrića,
ja te volim čudno,nemo,
ti si ona čudna mala,
drevna mašta moga bića.

Stanislav Vinaver

"Ekpres za sever" - Miroslav Antic

Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.

Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.

Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,

da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice

"Volim te" - Bojan

Necu ti reci
Necu napisati
Hocu dokazati

"Senka" - Miroslav Antic

Zbog svega najlepseg sto smo hteli
hocu uz mene nocas da krenes.

Ma bili cvetovi crni il beli
ma bili putevi hladni il vreli
nemoj da zalis ako svenes

Hocu da drzis moju ruku
da se ne bojis vetra
i mraka,
uspravna i kad kise tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pasa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sam mnom ispod crnog neba
pronadjes komadic hleba beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadejs zivota komadic zreli
Il crknes ako i to treba
Zbog svega najlespeg sto smo hteli!

Ljubavno prostranstvo

Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim
Od težine reči vazduh se sabija
i naša ljubav se puni ekrazitom

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama
i svet izgleda pitom

Ako si kraj mora
do mora sve je naše

Ako si na vrh planine
ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili u budućnosti na Kasiopeji

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama

To prostranstvo opravdava postojanje moje duše
među drugim svetinjama.

Duško Trifunović

Haljina

Niko na njoj ne vidi tvoje ruke
kada prolazim ulicom
Niko na njoj ne vidi tvoje prste
kad je vratim kući

Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata

Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim
Ona za mene moc mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokažem svima.

Mira Alečkovic

Kada bih te
jednoga dana
zgrabio
i tabane ti
poljupcima prekrio
da li bi
onda
prestala da hodas
u strahu da moje poljupce ne zgazis?

Nikita T.

Kad sam je drugi put video

Kad sam je drugi put video rekao sam:
“Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu.”
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme
Brinuo sam o vremenu pisao svim
meteorološkim stanicama
Svim poštarima svim pesnicima a naročito
sebi
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
Bojao sam se da preko noći ne izbije rat
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu
naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.
Te noci sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
tu ženu sa dve senke
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
Koju sam davno sreo na ulici i pitao:
Gospodjice, osećam se kao stvar koju ste izgubili
Da nisam možda ispao iz vaše tašne.
Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i
lične ljubavnike
Volim je više no što mogu da izdržim
Više od mojih raširenih ruku
Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta
i ludila
Moj snu kao asfalt izbušen njenim štiklama
Noći za mene sve duža bačena između nas
Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje
Moje su uši pune njenog karmina
Te providne te hladne uši to slatko u njima
Kad se kao prozori zamagle od njenog daha.
Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta
Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje
glave
Šumo vremena šumo ničega ljubavna šumo
Još ne prestaje da me boli uvo
Koje mi je pre rođenja otkinuo Van Gog
To uvo što krvari putujući u ljubavnim
kovertama.
U staklenu zoru palu u prašinu
Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih
slobodno jaukao
Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje
vazduha
Radnice po podne na tuđem balkonu
Već dvadeset godina moj pokojni otac ne
popravlja telefon
Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih
isprava
O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni
O koliko ćemo biti sami u svojim grobovima
Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće
I visoke prozore spuštam pred njene noge
Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu
kuću
Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju
Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj
glavi
Taj anđeo isprljan suncem list vode list vazduha
Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju
O sunce nađeno među otpacima
Zuje uporednici kao telegrafske žice
Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu
I mrtve ih krila godinama zadrzavaju u
visinama
Kao što mene njena obećanja zadržavaju u
životu.
O siroče u srcu što ti brišem suze
Moja nesrećna ljubavi razmeno đubreta
Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to
izmislio
Kuća ništavilo na svim prozorima
Sve je dignuto u vazduh
Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave
nadom.

Matija Bećkovic