Potezi ljudi koji su vas ostavili bez teksta

Sišao sam oko devet do radnje. Čekam lift. Nema ga. Nema.
Silazim peške. Ljudi idu gore. Sitnica 20 spratova! Nema lifta.
Nestao. Oba!
Steva, predsednik kućnog saveta stoji u prizemlju i usmerava kao saobraćajac ljude uz stepenice. Pitam ga šta je bilo.
Čovek kaže. Komšija iz prizemlja sišao u podrum, i isključio liftove, zamenio bravu na kontrolnoj kutiji i otišao!
Što? Lupa njegovoj ženi, a on otišao, vratiće se uveče!
A budala od predsednika šalje ljude peške umesto da obije vrata i uključi liftove.
Zgrada ima 580 stanara, a baja je u prizemlju.

Ja i ortak setamo po kraju i ubijamo vreme, i tako prodje sat vremena... Nailazimo na treceg ortaka i ovaj moj, sa kojim sam isao, pocinje njemu da prica tu preda mnom kako su nas u predhodnih sat vremena, koliko smo proveli hodajuci, startovali iz interventne i pretresli do gaca. Ovaj treci se zgranuo i pita mene: au jel istina to. Ja mu normalno odgovorim da nije.

Znaci, zbunio me covek svojim potezom. Slagao je stvar i to tako da ona moze da se utvrdi. Znaci ima svedoka pri sebi sta je radio zadnjih sat vremena, a laze.

Ma ja ne mogu da verujem da bi cika Steva tako nesto uradio! Molicu, pozov'te ga 'amo da se covek izjasni! Ne mozemo tako njemu iza ledja... ko zna sta se krije iza njegovog postupka

Ja sam svakodnevno frapirana ponašanjem penzionera u javnom prevozu...drže monopol na dovodima zraka...300 stepeni...oni sjede...i čuvaju osjetljive uši!!!
A ja se borim sa potrošenim zalihama sapuna kod pojedinih..grrr...izađem kao iz saune...ma strašno...a onda me bole noge kada furam taban fijakerom...grrr

"Dole čangrizavi penzioneri osjetljivih ušiju!"

Izlazim iz stana jutros rano, i nagazim na mačku!
Ciknula ona, vrisnula ja... Precepile smo se načisto obe...
Elem, moje su komšije rešile da imaju mačku, ali ne u svom stanu nego u opštenarodnom hodniku. Fino su joj namestili kutijicu sa peskom, tanjiriće sa vodom i hranom na sred hodnika. Čak su joj stavili i stolicu sa jastučetom, ali joj je izgleda udobniji bio moj otirač.
Kad sam došla do daha, nisam znala šta drugo da kažem osim "šic". Još uvek ne znam šta bih drugo rekla...

Vracala se ja jednom iz grada, kasno nocu i nije bilo autobusa pa sam odlucila da stopiram. Stao mi neki lik, mladji, tu oko 33-34god, sasvim pristojno izgleda i ja ga pitam dokle ide, sve ok... udjem u auto i on me mrtav ladan pita " A jel mozemo da skrenemo malo sa strane?" Ja zapanjena pitam MOLIM?? A on nista, kao da me ponudio zvakama! I tu pobesnim i kazem mu da smesta stane i izadjem napolje. E tako mi i treba kad stopiram

Stopiranje mi nije bas stil zivota ,ali sam jednom u drugom gradu resila da ne uzmem bus vec da prepesacim dobar deo puta da bih malo razgledala .
I kao iz inata polomim stiklu i nabijem zuljeve u novim cipelama.Stadoh nasred puta i zaustavih prvi auto u stilu "nek me i pregazi al ne mogu vise da hodam".U kolima neki tip od oko 35 god. ,primi me onako bosu i besnu i bio pristojan i fin i odvezao me je do stana.Jos mi je i rekao da iza ugla postoji obucar koji ce mi srediti stiklu.Eto, ima nas raznih na ovom belom svetu!

Ti si bas imala srece,
Moja komsinica, stara zena od 75 godina, vracajuci se po vrucini s pijace, dozivela je sirota SHOK. Zaustavi se pored nje automobil i u njemu momak od 30 godina, pita je da li joj je potreban prevoz do kuce, sa osmehom. Posto zena ima sina kome su dolazili prijatelji kuci, koje je ona cascavala pitama ruckom itd, pomisli da je taj momak, njenog sina prijatelj, koji ju je prepoznao, pa se kulturno ponudio da joj pomogne. Udje zena u kola i momak krene i u naredna 5 minuta tokom kratkog razgovora, zena ukapira da je momak nepoznat i sumnjiv tip. Pocne da vice i lupa u staklo. Momak stane i ljuto joj kaze: -pa dobro ako neces, nikom nista, ne brini necu te silovati.
Komsinica, jadna, dan danas se nije oporavila od tog dogadaja.

Ovaj slucaj me je ne ostavio bez teksta nego sam ostala zgranuta! Jednoj lokalnoj frizerki je musterija (inace doktor) omogucio besplatan pregled i snimanje (koje se inace ceka i po 6 meseci) i to za dzabe!!! Frizerka da ne bi ^ispustila^ takvu priliku uvalila je i svoju mamu na iste te preglede. Nista cudno, ljudi to rade... Koriste sve sto mogu... Medjutim, kad je ta ista musterija sledeci put dosla na sisanje frizerka mu je ladno uzela 300 dinara za sisanje... Zaboravila je valjda da je par dana pre toga bila na onim snimanjima koja kostaju preko 10.000 dinara... Strasno! Ima li ljudskoj pohlepi kraja?

Nema! Nazalost ovaj slucaj nije usamljen, ima toga koliko hoces. Pa ti sad vidi hoces li ciniti ljudima i izlaziti im u susret? Em sto pohlepa i bezobzirnost rastu, em se sa druge strane radja nepoverenje i ravnodusnost.

Ja sam jos uvek onaj optimista koji misli da se dobro dobrim vraca-kad tad!
Na pohlepne i zle ne obracam paznju!
A ravnodusnost me najvise boli!

Danas izlazim iz haustora svoje prijateljice...krećem na bus...i znam već da njen komšija ima rotweilera...koje ja inače mrzim...i tjeraju mi strah u kosti...vidim ga kroz staklena vrata da će da uđu u haustor...finim,milozvučnim glasom ga zamolim da ga čvrsto duži,jer imaju običaj da ih puste da trčkaraju do stana...a taj čovjek,ni pet ni šest nego mene napade...kao "šta vi mislite ko ste? Ona (kuja) nije nikoga napala u 5 god...a sad će baš da napadne Vas..." ja sam ostala zabezeknuta...pa nisam tražila da je uspava...samo da je makne od mene...jer ne želim da me njuška...zar je grijeh bojati se pasa...takvih pasa koji do kosti zagrizu...grrr...ja sam izašla vani....a čula sam da je gunđao još uz stepenice...svašta...možda da ja dovedem medvjeda na uzici...i da govorim da nikoga nije ujeo....ne znači da neće i ne znači da će svima biti lagodno da prolazi pored njih...grrr...

Opet ja...čini se da sam samo ja zabezeknuta potezima ljudi...:-D well,danas je bila 101 epizoda "Penzosi strike again" :-D ranom zorom zaputim se ja za Sarajevo...kao svi vrijedni ljudi:-D ,zakasnim na bus,stignem ga ipak:-D...'elem...kada sam obavila sve svoje što sam imala....nagradim se finim jelom...kasnije,prošetam do faxa opet...kupim sebi sokić i sjednem u obližnji park,sa pogledom na moj premiiili fakultet...sjela sam na praznu klupu,što da ne...za tili čas počela je neka navala penzionera,da ne kažem da ima još klupi,da ima jedno 20 metara pozide da se sjedne,ionako svi nose neke jastučiće za bubrege,jajnike,prostate i ostalo...'elem,ja se fino maknem kada je jedan stari gospon sjeo,ubrzo zatim dolazi stara gospođa,i pikira baš na moju središnju poziciju,ja gledam u nebo...on njoj kaže da slobodno sjedne...i tako,dovikuju se preko mene....poslije nekog vremena on ode,i mjesto ušuškano žbunjem koje štiti od vjetra koji puše 0.2km/h je slobodno:-D
Ja naravno imam slušalice u ušima,ali osjetila sam da želi da mi uputi neke riječi gospođa...no nije znala kako,pa je odustala...odjednom osjeća potrebu da se uvuče u taj ćošak,naravno,ako se ja malko pomjerim,pa se ja pomjerim...u tom času dolazi još jedna starica...nepoznata,i želi da sjedne na mjesto do mene,koje je prazno:-( ALI,zašto bi sjela tu,kada može mene da pomjeri i da sjedne pored svoje sugrađanke...gđa from ćošak mi upućuje pogled koji kaže "šta čekaš,zašto se ne makneš,ovo je klupa za penzionere?"...i ja se pomjerim sa osmijehom...mlađa žena prekoputa se smije i kaže mi da sjednem na zid pored nje,ja se smijem ali ne odustajem od igrice premještanja:-D Nakon 5 min razgovora o terapijama...morala sam da se nasmijem kada je ova druga gospođa rekla "ja tim tabletama liječim 7 bolesti" :-D :-D morala sam:-D ... nakon svega...razišle su se kornjačinim brzim pokretima...ja sam ostala da uživam u sunčanom danu :-D danas sam bila tolerantna... Sun 1 : penzosi 0 :-D:-D

Sanči, i ja imam jedan zanimljiv dogadjaj iz studentskih dana.
Na trolejbusu (tako kazemo gradskom autobusu), sedim, kad udje jedna starija gospodja, penzionerka po izgledu, ma sto posto penzionerka... I ovao kavalirski ustanem i rukom pokazem izvolte... A ona meni: "Mladicu, zar mislis da sam tako stara da moram sedeti?"
???? Aaaa... ???? Od tada vise nisam kavalir starijim zenama

E Dark...svrljam nesto po forumu,i nalazim lijepe teme...ova je jedna od njih...steta sto je zapostavimo i davimo se necim drugim...
I vidis ,sada mi je zao sto ti nisam odgovorila na ovaj post,ko zna kakve su me struje nosile lijevo,desno

Mene je ovog divnog januarskog jutra iznenadio potez kolegice forumashice Baladi,koja je izbrisavsi svoje teme,izbrisala i sve postove ljudi koji su bili sudionici tih tema. I tako...
Jedan drugarski potez. Zivjelo bratstvo i jedinstvo! a ostali kazu: Zivjelo!
hip hip hura hip hip hura

Nije drugarski potez Sun. slazem se. Treba li da se posipam pepelom?
Kao sto sam ti vec rekla, kada snaga argumenata preti da se razbije o zid necije sujete, covek se opredeljuje ili za cutanje, ili za glupost. Ja sam na glupost odgovorila gluposcu. Zao mi je sto su stradali postovi clanova, Emir ih moze nekako vratiti, ali se neke druge stvari ne mogu vratiti.
Sun, zamerila si mi da nisam bila potpuno otvorena onog dana, da je trebalo da "opletem" ali, kao sto je Tara jednom napisala bas u podrumu, neke stvari se ne mogu reci, ni u javnosti ni u podrumu - da sam to rekla, da sam "oplela" tek onda bi maske pale do kraja. A oni koji se sada toliko zalazu za iskrenost, prvi nisu bili iskreni onda kada je to bilo najpotrebnije. To je ono sto boli vise od izbrisanih postova. A jos vise cinjenica da se javni forum pretvara u klub u kome forumski guru odredjuje ko ce u njemu ostati, a ko otici. Dzabe svi pozdravi i osmesi u chat box-u...Ma nema veze. Necu vise ovde dolaziti ni kao gost, sve je mucno i otuzno do bola...

Mene je ostavilo bez teksta ovo...Kuma moja ( sama reč kuma znači da ste bliske ) koja je bila trudna nije mi javila da se porodila.Tako ja zvala da čujem kako je,kad će,i tako to,da bi se javila njena mama i rekla :"Sandra doji bebu." A ja:"Molim?Čiju bebu?" onako u šoku."Pa svoju" odgovara žena zbunjeno.:"Pa kad se porodila?" "Pre 5 dana" odgovara ona.E živote,mislim ja u sebi,dal je moguće da kuma zaboravi javiti kumi?Ne,ja još nisam čula takav slučaj,da je kuma zaboravila javiti kumi da se porodila.

To je bilo mnogo neodgovorno sa njene strane.Znate li da su jos stari rekli da se kumstvo mora postovati vise nego brat,sestra.......Ne kaze se uzalud : "Bog na nebu,Kum na zemlji"!!!Mene vise nista ne moze iznenaditi.

Mene je ostavilo bez teksta kada je moja svekrva htela da trazim drugu vencanicu,dva dana pred svadbu.Naravno nisam pristala.

A mene,kada je pre neki dan dosao covek koji je svojim nemarom automobilom udario skoro moga sina.Dosao je kuci da ga poseti i umesto da cuti,on je rekao kako on nece teretiti moga sina ako sud izjavi da je mali kriv.A on je taj koji je krivac,a dete jos i maloletno.Pukla sam,ali sam precutala.Sreca njegova da moj suprug nije bio kod kuce da cuje ovu bezobrastinu.Izbacio bi ga naglavacke.