Spontani pobacaj.......

Zanima me da li je neko od vas imao spontani pobacaj?
Ako jeste,u cemu je bio problem i kako ste prosle?

ja,nisam imala nikad,al drugarica moja jeste,,al kaze da neznaju doktori sta je uzrok,to mi je malo cudno

Ni ja nisam nikad imala ali moja tetka je to dozivila.......bila je trudna nekih dva meseca kad je stomak zaboleo i do kraja je dobila krvarenje i izgubila bebu .........ona je inace ima nultanegativnu krvnu grupu i za tu krvnu grupu je uopste tesko ostati u drugom stanju i izneti trudnocu do kraja.Sa mojoj sestrom kad je bila trudna prelezala je celu trudnocu samo da se beba rodi ziva i zdrava....

Jedna moja poznanica imala je 8 puta spontani pobacaj. Cim krene ka 3.mesecu plod se ne zadrzava vise. Poslednji put kad sam je videla izgledala je stvarno ocajno. Doktori ne nalaze nista kao razlog, a muz vec razmislja da se zeni drugom.

nisam nikada imala spontani pobaca(hvala Bogu),
ali imala sam jednu prijateljicu koja je imala bas dosta
problema,dodje do 7 meseca trudnoce i plod se nezadrzava vise..strasno....ali sta je uzrok,pojma nemam

Ne znam da li spada u spontani pobacaj kad se to desi u 9. mesecu. Moja sestra od tetke je skoro do 9. meseca nosila bebu, i sve je bilo ok, cak su joj i taj termin zakazali, otisla ona na poslednju kontrolu pred porodjaj i doktorica joj rekla da jednostavno beba je uginula.

Ne znaju sta je razloog, verovatno od nekog fizickog napora. to je bilo celo objasnjenje.

Ja sam jednom imala spontani,i nadam se nikad vise! I ja sam nula negativna krvna grupa i doktor mi je rekao da sa tim nema nikakve veze, mada i onako se ne zna tacno uzrok...kao desilo se tako...
A ta tvoja poznanica holandjanka ni ne treba onda da je s njim,kad mu pada na pamet da je ostavi zbog toga...kreten!

Ne daj boze...ne bi to pozelela ni najgorem neprijatelju..

Ja mislim da uzroci nisu poznati. Mislim, ako postoje faktori rizika po trudnocu, postoje stvari koje trudnica moze da uradi da pokusa da iznese trudnocu - da lezi, odmara, hrani se zdravo, ne nervira se... Mada, ima puno slucajeva gde jednostavno nista ne pomaze, ne zadrzava se plod i gotovo.
Inace, i ja imam rh negativnu krvnu grupu, nikavih problema nisam imala u trudnoci zbog toga, mislim da pobacaj nema veze sa krvnom grupom. Jedino mora da se daje krv na analizu svakog meseca zbog antitela.

To je odvratno,ma kom se desilo...iz iskustva..

taj muz nije normalan
Ne dobija se pobacaj zbog krvne grupe,vec zbog tereta,stresa ili neceg treceg....a nekome se to jednostavno neda

I ja sam 0-, i nisam imala nikakvih problema, jedino sam stalno morala da vadim krv, zbog onih antitela, i nakon porođaja, pošto je beba 0+, morala sam da primim onu injekciju (sada se ne sećam ni kako se zove).
Pobačaji nema nikakve veze sa krvim grupama

I jedan pobacaj je previse... fizicki dodjes sebi brzo, ali psiha je ono sto propada. Ja sam imala tri spontana pobacaja. U prvoj trudnoci nosila sam jednojajcane blizance (prirodnim putem zaceti). Jedan od njih je ubrzo uginuo, a drugi je, usled toga poceo da kasni u razvoju. Zavlacili me doktori tako do 14. nedelje, kada su rekli da cu morati na kiretazu, jer cak i da spasu tu jednu bebicu, ne zna se koliko bih, i pored svih mera opreza, iznela trudnocu... trudnoca osudjena na propast. Rekose da je uzrok prirodna selekcija (koliko je to tacno, ako sam ja u sebi i dalje imala plod, i moje telo ga nije odbacilo... ali nema veze...). Drugi pobacaj sam imala u 9. nedelji trudnoce, osam meseci posle prvog pobacaja. Samo se stvorila lokva krvi podamnom, i to je bilo to... dva dana pre toga, na UZ sve bilo u redu, srculence kucalo Covek se sa svim moze izboriti, ali sa svojim umom je najteze. Kakve misli su mi prolazile kroz glavu... Mislila sam da necu nikad moci imati decu... sta se dogadja, kada ja zelim bebu, a jednostavno ne ide? Onda trazis i najmanji moguci problem zbog koje je trudnoca osudjena na propast, krivis sebe...
Onda sam, posle godinu i po pokusavanja ostala trudna (a u tom periodu sam se pitala milion puta mogu li uopste ostati trudna). Na moju i muzevu veliku radost, sve je proteklo u najboljem redu, imala sam "skolsku" trudnocu... ma, za knjigu je bila. Rodila sam prekrasnu devojcicu i ona je svetlost moga zivota... toliko smo je dugo i sa strepnjom cekali!
A onda, 2,5 godine posle porodjaja, ostala sam opet trudna. Ja sam bila ohrabrena tim da sam trudnocu s mojom devojcicom prosla super, i da definitivno nece biti problema. Ali, avaj... sreca trajala do 10. nedelje trudnoce, kada se desila identicna situacija kao kod drugog pobacaja- samo lokva, uzasni bolovi. Ali to nije bio kraj muci. Morala sam na kiretazu, da bi uklonili zaostale komade. Posle kiretaze, kada su me pustili kuci, par sati kasnije, dobila sam temperaturu. Muz me na rukama nosio na hitnu, poslali nas na ginekologiju. Tamo utvrde da kiretazu nisu odradili kako treba, pa su me opet kiretirali. Opet me ostave na posmatranju celu noc, ja opet dobijem temperaturu i nevidjeno krvarenje, opet urade kiiretazu. Ispostavilo se da, navodno, imam na materici "dzepic" gde je zaostao komad, zbog cega je moje telo tako reagovalo. Da li treba da kazem da je doktor koji me je dvaput kiretirao pobegao glavom bez obzira?
Ja sam jedva ziva ostala, i svaki dan se zahvaljujem onom inzinjeru odgore sto mi je dao da gledam svoju devojcicu kako raste.

januar ti si se bas namucila i napatila, ali eto hvala Bogu imas devojcicu, zelim vam puno srece obema

Nevidjenu srecu sam imala (znas ono, u svakoj nesreci ima srece... ne odustajem od te izreke). I mnogo lakse sam podnela ovaj zadnji pobacaj, iako sam imala toliko komplikacija, i sto sam bila na rubu. Valjda zato sto sam vec imala dete. Mislim, uporedim svoju psihu od pre deteta i posle deteta. Kad imas dete, nekako sve to prodje brze, jedva cekas da stanes na noge i da brines o njemu. Sto kazu nasi stari "Imas za sta da zivis".

hvala Bogu da je tako, u potpunosti se slazem sa tobom

Imala sam jedan spontani pobacaj bilo mi je jako tesko,zeleli smo tu bebu ali...hvala bogu imamo dve predivne devojcice.

Imala sam jedan spontani pobačaj i to me je dotuklo.Plakala sam danima,bila sam očajna.

Moram i ja svoju pricu da napisem, bar ce mi biti na neki nacin lakse. Ja imam 2 spontana pobacaja iza sebe. Prvi se desio u drugoj dodini braka, ustvari krajem prve. Jako smo zeleli bebu i mojoj sreci nije bilo kraja, medjutim doktorka kaze, da nije sve kako treba bas i da se javim odmah ako dobijem krvarenje. Tako se i desilo i morala sam u bolnicu zbog zastalog parcenceta, inace skoro sve je izaslo samo. Bila je to sedma nedelja trudnoce. Pitala sam se da li cu uopste moci imati dece. Krajem januara sanjam jako stvaran san, kao rodila sam decaka i on doji. Budim se i pitam gde mi je beba i shvatim da je bio san, placem. Doktori su nam rekli, da malo napravimo pauzu. U medjuvremenu izdesava nam se milion stvari (problemi sa njegovima). Ja u stresu non-stop, spadnem na 44kg (uzas) i ne razmisljam vise o trudnoci i desi se (nismo se cuvali). Odemo kod lekara, ja ne smem da gledam u monitor, kazem muzu gledaj ti, ja ne smem. Doktorka kaze vidi dva, moj muz sta dva? Kaze pa dve bebe, ja frapirana pogledam, jedna mrvica na jednom kraju druga na drugom. Ovog puta nisam smela mnogo da se radujem. Strah me nije napustao, kako cu izneti dva deteta sa 44 kg. Pitanjima nije bilo kraja. Ja sam inace jedna od onih, koje se jako tesko poravljaju. Hvala dobrom Bogu, sve je bilo dobro, bez ikakvih komplikacija. Popravila sam se oko 20 kg, koje su samo mesec dana posle porodjaja nestale netragom (inace porodjaj je prilicno dobro protekao). Pomislicete puno posla sa blizancima ali nije, sve mi se nekako uklapalo i dojenje i spavanje, uopste nisam bila opterecena. Sve je imalo red, bila sam puna neke cudne energije, koju bih danas nazvala materinstvo. Bar tu me je Bog pogledao. Posle toga godine su se nizale, moje devojcice rastu punom parom i ponovo mi se javi jak materinski nagon i zelja za bebom. Ostanem u drugom stanju (inace ja sam pristalica vecih odstojanja izmedju dece), posle pet godina i sve bude u redu. Prva kontrola sve super, druga kontrola doktorka trazi srce, nema, cuti, ja ocajnicki trazim ocima po monitoru u soku i onda ona kaze nazalost jako mi je zao, beba je uginula. Ja mislim da sanjam ne mogu da se saberem mislim sad u da se probudim, vidim mom muzu pune oci suza, cuti. Doktorka nas upucuje u bolnicu sutradan, o boze kako da zivim jos jedan dan sa mrtvom bebom u stomaku, ocaj, ocaj, ocaj. Deci samo kazem, nema vise bebe, lipcala, kad su ciknule da placu ''mama lipcao nam Alexa'', sto mene jos vise pogodi, pricali smo da ce biti Helena ili Alexa. I sutradan hvata me panika, da li cu se probuditi iz narkoze, ne mogu da zaspim, odlazu mi jos jedan dan, hvata me depresija, pisem, boli me, dete mi uginulo odmah posle prvog pregleda, a ja to nisam znala. Kupovala sam siroke majce, radujuci se. To me najavise ubilo u pojam, sto sam srecna isla unaokolo, ne sluteci skoro nista. Kad malo bolje razmislim, bila sam jako nervozna, vikala sam na svakoga za svaku sitnicu, svi su mi se slanjali sa puta... ai vise puta sam lose sanjala samo sam se trudila da to potisnem. Posle izlaska iz bolnice, bila sam opsednuta zeljom da opet zatrudnim, jedva sam cekala da dobijem prvu peridu, pa da probamo. Doktorka mi je rekla da smem slobodno, jer je sve u savrsenom redu, sto se na moju veliku radost ubrzo i desilo i evo sada je moja mala dusa tu, hvala Bogu. Dugo sam krivila sebe, jer sam jednom davno rekla, da cu svoju decu radjati samo u prolece ili leto, da bi slavila rodjendan kada je lepo, a ne ko ja u novembru, po blatu. Zaprepastila sam se kada sam uvidela da su od oba spontana termini bili 18 januar i da sam oba izgubila u isto vreme. Kakva slucajnost, a moja deca su rodjena u maju i junu. Jos uvek se pitam, zasto je moralo tako da bude, ali se mirim sa odgovorom koji sam negde procitala i koji kaze da se stvaranje novog zivota sastoji u bezbroj komponenata i samo jedno malo nepoklapanje dovodi do greske kao domine kada krenu i negde ne bude dobro postavljeno, zakoce se, stanu. Kazu i bolje je tako, jer to je zaista prirodna selekcija, Bolje nego da se daleko bilo, rodi dete sa felerom. Kazu moj organizam je pravilno odreagovao.

Uh, kakva prica. Divim ti se kako si to sve hrabro podnela.