Brak ili karijera

Kako vidite sebe kao zenu, majku, suprugu i uspesnu poslovnu zenu?
Da li mislite da se moze sve to uskladiti, a da pri tome muskarac zadrzi svoju poziciju muskarca u braku ili ce morati i on odstupiti od nekih tradicionalnih sema, mislim u smislu da je on glava porodice. Cinjenica je da je to jos uvek jako prisutno u svim sredinama.
Mozete mi verovati da to nije lako ni za zenu ni za muskarca. Pa me cisto zanima kako ste zamislile neke od obaveza koje su svojevremeno bile podeljene na cisto zenska posla, a kao uspesna poslovna zena sigurno vise necete imati vremena za njih?
Kako cete recimo podici decu, a da pri tome necete imati dovoljno vremena da aktivno ucestvujete u njihovom odgoju? Sigurno da ce pri tome morati dio obaveza preuzeti muz. A sta ako je i on u poslovnom svetu i isto tako ima obaveza? Da bude jos gore, ne mozete se osloniti ni na njegove ni svoje roditelje. Kako mislite obrazloziti muzu da morate na poslovni put i da se vracate za sedam dana, da cete za to vreme biti u tom i tom hotelu na poslovnim sastancima sa direktorima stranih tvrtki, a da su pri tome ti direktori skoro sami muskarci? I sta ako on kaze: E pa necemo tako...
Da li ste spremne odreci se svojoj karijeri? Biti dobra majka je isto tako karijera. Ili nije?
Da li mozemo obraditi taj scenario?

Dark, mislim da se sve može samo kad se hoće... Kad se iskreno hoće! Vrlo često su sve te teškoće koje si nabrojao samo opravdanje za one koji ne žele da se umaraju. Raditi i odgajati dete zaista nije lako, ali može se itekako! I to tako da ništa ne trpi, a tu mislim pre svega na dete, pa i na kuću i posao. Život je smena aktivnosti, a dan je dug baš koliko treba. Kada se tako postave stvari od stane oba partnera, onda je sve puno lakše.
Često odgovaram na to pitanje, jer moj posao je upravo takav da moram odsustvovati od kuće i u toku dana, i uveče, a vrlo često putujem, da- i po nekoliko dana, i da- spavam po hotelima, i stalno sam u mešovitom društvu...
Ima perioda kad sam potpuno slobodna, onda pokušavam nadoknaditi sve propušteno, a moji to znaju, i prihvataju te cikluse. Moj muž takođe radi. Ali svaki dan je ispunjen dogovorom i organizacijom, tako da se sve pokriva. Eto, imamo sreću i da su bake spremne da uskoče kada nam je potrebno, ali i to ne preterano. Uglavnom za ta duža putovanja obojicu smestim kod bake, zbog kuvanja uglavnom...
Na emotivnom planu važno je poverenje, i da niko nikog ne ugrožava ni profesionalno...
Ja bih zaista bila ili depresivna ili agresivna, da mi neko uskrati posao. Tada ne bih bila ni dobra majka, ni dobra žena... Ovako se zadovoljstva samo prelivaju...
Mada, to je moj primer. Pretpostavljam da ima žena koje su stvarno zadovoljne svojim načinom života iako se posvećuju isključivo kući i porodici... Svako treba da izabere život koji ga ispunjava i usrećuje...

Znam da se moze Darstellerina Pitanje je zapravo namenjeno onima koje jos nisu u braku, a i nije bez razloga postavljeno.
Svrljajuci po forumima svuda se vrte slicne teme, ali primetio sam da mnogi mladi, a pred kraj diplome su!, uopce ne razmisljaju o nekim stvarima koje brak povlaci za sobom. Price obicno zavrsavaju recima "sve se moze samo da se volimo". Da da, sve je to lepo, samo mnogi zaboravljaju da se ta ljubav vremenom transformira i u neke obaveze koje opet postavljaju svoja, neka nova pravila igre. I da ono samo da se volimo vise nije toliko primarno jer tom transformacijom, dosle su obaveze pa time i svakodnevne zadace koje moramo obaviti da uopce mozemo biti zajedno i kvalitetno zaziveti zajedno, pa tek onda dodjemo do toga da mozemo da se volimo.
Pratio sam tako jednom jednu temu u kojoj devojka prica o svom decku sa kojim je vec nekoliko godina u vezi, ali ne zive zajedno - i njihovim pripremama na brak kojeg ce sklopiti odmah posle zavrsenih studija. Traje to dugo, pripremama poceli su skoro godinu dana prije... pa je tako furumasice i forumasi savetuju o svemu i svacemu, a ona je uzvracala kontrainformacijama i novim pitanjima, pa na kraju fotografijama sa svoje svadbe in onda -- mir i tisina... Posle mesec dana dolazi na forum - Gotovo, kraj, trazim razvod! - Zasto? - Muz trazi da brinem za kucu i buducu decu! Ne znam zasto sam uopce diplomirala?
Pa za boga miloga. Sta su radili toliko godina u vezi, o cemu su pricali, o cemu razmisljali? Ne mogu svatiti da nisu pricali o licnim zeljama u buducem braku i kako ga zamisljaju.
Zbog toga tema. Onaj scenario je zapravo samo uvod u temu

Citat:

Mislim da nije tako crno kao što izgleda. Postoje mnogo siromašni ljudi koji su u braku uspeli u životu, pa su se razveli. Isto važi i obrnuto. Ako su ličnosti slabe, propašće bez obzira na to da li imaju 5 miliona evra ili 5 dinara u džepu. Isto tako, ne možemo i ne moramo svi biti bogati da bismo se voleli.
Niko nije lud da tvrdi da pare nisu važne, sigurno da jesu, ali bez ljubavi pare ne znače ama baš ništa.

Citat:

Sve je ovo dokaz nedovoljne zrelosti, ali i straha baš zbog onoga o čemu ti pričaš, Dark. Da ćemo, uprkos svemu, svi naići na nerazumevanje partnera. Mislim da je to praksa demantovala milion puta, da se dvoje vole i zajedničkom krvlju i znojem uspeju u životu.
Ako partneri osećaju da jedno drugo "guše", bez razgovora o tome i strpljenja, nema ništa od njihovog zajedničkog života.

Mnogi ljudi su na ovoj planeti siromašni, pa lepo žive. Ne mogu svi biti bogati.
Isto tako, postoje i bogati ljudi koji stravične muke dožive u braku jer misle da će im novac rešiti sve probleme i nedaće sam samcijat.
E pa, neće, na njihovu žalost.

Citat:

Više nije. Nije dovoljno da žena bude dobra majka svojoj deci. To se podrazumevalo oduvek, kao i to da muž treba biti dobar otac svojoj deci. Važe iste stvari. Žena mora uraditi nešto i za sebe, svoju samostalnost i svoje obrazovanje, a ne zavisiti od muževljevih para i napada besa kad dodje sa posla.

Isto tako, i muž bi trebalo da prihvati bar neke, makar sitnije obaveze u kući oko težih fizičkih poslova, ne da bi olakšao posao ženi, već da bi im oboma (kao i njihovoj deci, ako ih imaju) bilo lakše u zajedničkom životu.

I žena i muškarac treba da budu tolerantni i puni razumevanja jedno prema drugom. Mislim da se svaki problem može rešiti obostranim razgovorom.

Kada usledi pravilna podela poslova u vezi ili u braku, neće biti poteškoća, svađa i problema.

Sve u životu treba znati izbalansirati.

Razumem o čemu pričaš, Dark...
Znaš, život jedne devojke se jako razlikuje danas, u odnosu na to kako je nekad bilo. Ranije su se devojčice od malih nogu pripremale za udaju i brigu o mužu i deci. Sa prvom zrelošću one su potpuno spremno dočekivale sve obaveze i čak im se i radovale, jer to je bio jedini devojački san... biti dobra žena, majka i domaćica. Danas devojke odrastaju u potpuno drugačijim okolnostima, roditelji ih podstiču skoro isključivo na bavljenje sobom, bodre ih da se obrazuju što više mogu, započnu karijeru i istraju u tome. Neretko devojke ne znaju da se snađu u kuhinji, niti znaju voditi računa o domaćinstvu, jer je to uvek radio neko umesto njih. Baš kao što je slučaj sa muškarcima od davnina. Devojkama je danas zato vrlo teško da se odreknu onoga na šta su navikle, čemu su stremile celu svoju mladost, i odreknu se ambicije i profesionalnog ostvarenja. Najmanje na šta mogu da pristanu je zajedničko angažovanje u vezi i braku. Muškarci, nasuprot tome, za sebe još uvek očekuju klasičnu ulogu patre familiasa, i tu se lome koplja...
Jedan od najboljih načina kako da se izbegnu bračni brodolomi, naročito pre nego što stignu deca, je život u dvoje pre braka. Možda mladi i razgovaraju o budućem životu, ali ljubav i strast mogu zamagliti pravo lice stvarnosti. Kada sebi daju priliku da se u potpunosti upoznaju, znaće na čemu su i biće manje nesporazuma i propalih iluzija...
A ljubav jeste neophodna. Ni najbolja volja, ni perfektna organizacija, ne mogu je nadomestiti...
Strast vremenom može da izbledi, ali emocije traju. Čak se i produbljuju, ukoliko se i na najbanalnijim stvarima potvrđuju...

Citat:

Mislim da je reč najpre o društvu uopšte, pa tek onda o roditeljima koji gledaju i na vaspitanje ostalih roditelja, tako da sve to utiče jedno na drugo. Tačno, vremena su se itekako promenila. I kao da nije dovoljno kad muškarac jedini radi u domu/kuči/braku. Kao da se tada oseti neka praznina u toj ženi. Pa žena mog prijatelja em je rodila troje dece em radi u uspešnoj firmi, em dobro izgleda i još odlično kuva! Šta li to onda "nije u redu" sa ovom mojom?! I tu onda kreće neka vrsta neprimetnog i nevidljivog čuđenja okoline, a na kraju i samog muža. Naravno, ima muškaraca koji teško prihvataju rad svojih žena, ima i onih što pod koprenom "zaštitničkih" osećaja ne žele da njihova žena radi i napreduje, ima svakavih slučajeva.

Citat:

Ovo je, nažalost, česta pojava, jer se devojke usavršavaju sve više i nemaju nmnogo vremena za bavljenje kuhinjom, ali mislim da, kad se udaju, moraće kad-tad ili naučiti da kuvaju koliko-toliko ili, u krajnjem slučaju, platiti ženu za to (a neko će pozvati i mamu, nevažno) . Sve se može rešiti.

Citat:

Tačno, i u tome, čini mi se, nema ničeg lošeg. Žene moraju da prihvate ovakvo nastojanje muškarca. To je normalno, isto kao što žene očekuju da im se muškarac ne meša u menjanje pelena, npr.

Citat:

Pod obavezno.

Citat:

Naravno. Podrazumeva se.

I sad, gde ovde pomenusmo novac?

Vec sam u jednoj temi pisala o tome kako verujem da su muskarci i zene ravnopravni, a ipak razliciti i stoga i sa nekim razlicitim ulogama. Verujem da se uvek moze pronaci neki kompromis u vezi mnogih stvari. Danas je obrazovanje imperativ za oba pola. Smatram da je to neophodno da bi covek bio potpun, da bi mogao da shvati svet oko sebe i da prihvati svoje uloge u zivotu. Naravno, to se odmah nadovezuje na posao. Sto se posla tice, ja sam odabrala posao koji me nece ugroziti kao suprugu i majku ni u kom pogledu, a sto se ostalih poslova tice koji ukljucuju putovanja i cesta odsustvovanja, to ne bih volela ni da moj muz radi, a kamoli ja ako neko zeli karijeru u kojoj ce visi biti van kuce nego u njoj, onda to valjda znaci da je toj osobi ta karijera sve i onda i ne treba da tera jos nekog da se obaveze zbog nje/njega na takav ritam zivota. Sad, ovo je neki ekstremni slucaj, ali ima i toga. Kao sto rece Darkdude, kako onda doci do onoga 'vazno je da se mi volimo' ako se uopste ne provodi vreme zajedno?
Sto se tice obaveza u kuci, mislim da je vec jasno da danasnji ritam zivota svima namece vise podela odgovornosti. Muskarci bi ovako trebalo da shvataju podelu odgovornosti u kuci: ako zajednicki odradimo to i to, imacemo vise vremena samo za nas dvoje inace, slika zene koja rinta po ceo dan, i muskarca zavaljenog ispred TV-a stvarno lici na dva odvojena zivota puna frustracija.

Kad sam studirala, bila sam puna ambicija, snova, planova, ali sam sebe uvek, bas uvek zamisljala kao: uspesnu poslovnu zenu, zgodnu, lepu, negovanu, doteranu, kao majku troje vaspitane, poslusne dece, savrsenu ljubavnicu svoga supruga.
Nesto tu ne stima, previse je idealno, ali ja to tad nisam znala.
E ta svoja ocekivanja posle diplomiranja u braku, sa drugim detetom na putu, sa viskom kg, sa nikakvom zeljom za vodenje ljubavi, sa zapustenim izgledom-koji je obicno sinonim za nezaposlenu zenu-domacicu, mogla sam da okacim macku o rep.
Nezadovoljstvo raste i siri se na sve strane kao virus.
Trgnem se malo u jednom trenutku i uzmem uzde u svoje ruke.
Sad danas, da li sam dobra majka neznam-to jos nije naucno dokazano, ali se trudim maksimalno da mi deca budu lepo vaspitana.
Uspesna na poslu ? pa zadovoljna sam gore-dole poslom i platom, nikad se nezna kad ce doci, mojih 5 minuta-mozda vec sutra.
Za izgled: dobro sam se potrudila da moj izgled popravim i zadovoljna sam, to mi se pozitivno odrazava u svim segmentima zivota (iako me sramota da priznam).
Jedino u kuci imam pomocnicu, ali evo sad su deca malo porasla pa mislim da bih mogla i sama da vodim domacinstvo.
Sve se moze, kad se hoce, tacno.
Jest, ja zaboravila da dodam da sam jos uvek hronicno umorna, i neznam da li cu nekad biti odmorna? :-D :grin:

Kalina, po mom mišljenju, odlično si postupila. Lako je dići ruke od svega, i prepustiti se, a najteže je truditi se da svaki segment života učinimo dobrim i funkcionalnim. Teško je rasporediti vreme kojim raspolažemo i posvetiti se i poslu, i sebi, i drugima. Ali trud se na kraju isplati, a rezltati nas ohrabre da istrajemo.
Period kroz koji si prošla, verovatno je i najteži za svaku ženu. A to je početak braka, kada partner očekuje maksimalno posvećivanje, tu uglavnom stižu i deca kojima je takođe nužna stalna nega i pažnja, a sve se to dešava kad smo i na početku karijere, što isto od nas zahteva apsolutno zalaganje. Mnogi tu pucaju, pa se opredele samo za jedno, ili pokušaju sve, ali otaljavaju. Često se žene zapuste, jer su u toj hijerarhiji prioriteta same sebi na poslednjem mestu... Nekad se nemoć pretvori u nervozu, a ona u histeriju ili depresiju. I tu onda svi trpe, i niko nije srećan. A najveća frustacija je u svemu tome osećaj da partnera to sve ne zanima, da je on nekim imaginarnim genetskim predispozicijama ili običajnim pravom pošteđen od svega toga, da je njemu važan samo njegov posao i ništa više.
Zato je važno izgraditi stabilan odnos sa partnerom, kako bi podelili obaveze u vezi sa kućom i porodicom, pa da onda oboma ostane više vremena da se posvećuju i jedno drugom, svojim poslovima, pa i ličnim zadovoljstvima, hobijima i sl.
Kalina, ti si najteže već pregurala. Kad deca malo porastu, prestaje i potreba za celodnevnom negom i "držanjem na oku". Lakše je kad nauče sami da jedu, da se oblače, provedu neko vreme zabavljeni igrom...
A umor? Umor je OK, može biti čak i zadovoljstvo, ako su rezultati našeg truda vidljivi...

Darst, Citat:

Ma partner je obavio najtezi posao u zivotu, kreirati tako savrseno nesto kao sto je beba, uh za to treba dosta samoodricanja i samopozrtvovanja, zato nakon uspesno obavljene kreacije mora se odmoriti.......... do sledece kreacije ili dok ne zaskripis zubima

Ja sam mlada,nisam još završila fakuletet,nisam u ozbiljnoj vezi...ipak sam neizmjerno srećna...brak ne vidim ni na mapi,jer sebe,iako skoro sa 25 ne vidim u toj ulozi...a najgore je što ni moje prijateljice sebe ne vide tako....opasno se pomjerila granica "vremena za udaju" ... kako vidim,danas 80 % mojih vršnjaka,studira po 8 godina :-( ,iscrpi te neko povlačenje od danas do sutra,nisi načisto sa sobom...još da u taj haos povlačiš nekoga dodatno... znaaam da je ljubav iznad svega...ali opet,ljubav mi neće platiti niti račune niti mi napuniti stomak... i ja idem od toga...kad skuckam solidan život...možda već tada prođe voz za mene....nadam se da neće ma opet ću ja biti happy... nije ni brak med i mlijeko da idem grlom u jagode,da ljudi oko mene ne bi šaputali kako sam "stara cura"... ili da me žale NE DAJ BOŽE!

...sve u svoje vrijeme...time se vodim stalno,i bitno mi je samo da sam ja zadovoljna sobom... dakle,ipak stvaljam posao i karijeru na prvo mjesto ;-)

@Kalina, od preteranog škripanja zubima, možeš samo prerano da "zapatiš" veštačku vilicu... Poluotvorene usne (na osmeh mislim!!! ) daju mnogo bolje rezultate... Veruj, pričam iz iskustva...

@Sunshine, nemoj se ti udavati dok ne vidiš gde je med, gde je mleko, a gde su jagode... hihihi...

Mleko popije beba, med pricuvajte za prehlade, a jagode ? pa zar ih niste pojeli na prvom sastanku?

Zena definitivo treba da radi i da bude finansijski nezavisna.Isto tako je neizbezno da deca tu trpe.Ne znam...mozda treba ostati uz decu dok su malena,ustvari sigurno treba ostati uz decu do 3,4 godine.Po mogucstvu bar do polaska u skolu...Nema niceg lepseg od njihovog bezbriznog odrastnja uz roditelje,kada se zajedno odusevljavate cvetu,dugi,snegu,leptiru...A oni tako brzo porastu...E kad porastu onda je stvarno glupo sedeti kuci i zatupljivati se,nemati svoj dinar...

Citat:
E kad porastu onda je stvarno glupo sedeti kuci i zatupljivati se
----------------------------------------------------------------------------------------------------


Ne slazem se stavom da se zena koja ne radi obavezno i "zatupljuje." jer se vreme i te kako moze ispuniti mnogim lepim stvarima koje mogu oplemeniti i obogatiti, isto kao sto ni svaki posao (koji se radi zbog egzistencije) ne mora da obogacuje dusu, posebno ne neki monotoni, rutinski, ubitacni posao...

Isto tako, ne mora da znaci da brak trpi ako zena cesto putuje. Apsolutno je sve stvar dogovora, organizacije zivota ali i sklopa licnosti. I ako smo zbog putovanja odvojeni, to ne znaci da se manje volimo, naprotiv, iskustveno obogacujemo nasu vezu. Znam da ima zena kojima to ne odgovara, isto kao sto ima i muskaraca. Nismo svi isti, razliciti smo, razlicito funkcionisemo i u zivotu i u braku...Doduse, situacija se tu menja kada dodju deca...

I brak i karijera i deca i sve slobodne aktivnosti mogu odlicno da funcionisu udruzeno ,kad znas s kim ,kako i zbog cega! Isticem ono s kim!!!

znate li sta meni dize ego...
pozoriste.. kupim karte 3 nedelje unapred i onda kad dodje taj dan... umorna kao pas psujem i pljujem ali ipak sa deckom odem...
kada izadjem... kao da sam se ponovo rodila...
cudo nevidjeno....

Evo i mog primera,udata sam već 7 godina,imam dve devojčice,i ne radim.Starija ćerka ide u vrtić,mlađa ima samo 6 meseci što znači da sam joj neophodna.Muz radi imamo za zivot pa i za poneki luksuz,sitan naravno.Ali naša računica se svodi nato da ako bih i ja sada radila imali bismo mnogo manje novca,vramena zadecu i sebe.Sama vodim domaćinstvo i to mi ne smeta,trenutno su mi ćerke na prvom mestu,što ne znači daće tako ostati kad malo porastu,tada ću definitivno biti posvećena svojoj karijeri.Ne zaloim se nikako samo bam dajem primer,traba odlučiti šta je prioritet za koga i toga se drzati,bez obzira šta ko mislio,jer svi smo mi različiti.

Sve se moze kad se hoce,samo treba napraviti balans.