Šta da menjamo u nama?

U mojoj omiljenoj Logarskoj dolini postoji jedna uzvisica iz koje se vidi citava dolina. Tamo je uzletiste skakaca zmajem. Uvijek kad smo u toj dolini popnemo se panoramskom cestom do te livade i uzivamo u prekrasnom prizoru. Dok su se jednom decki tako spremali na akciju spustanja zmajem, dobila sam zelju da im se pridruzim. Ne znam da li bi me zelja popustila kad bi me vezali svim onim sigurnosnim kajsevima ali osjecaj lebdenja je sigurno fantastican. Ko zna, mozda im se jednom i pridruzim

Ovako to izgleda:

Ja skocih sa banjija.

Evo i mene cim cujem da ste srecno prizemile!
Samo jedno pitanje (saloozbiljno) : a gde te taj instruktor drzi dok padate zajedno? Prvo mi javite kakav je-necu da me u visinama stisne neki matorac a nemam gde da bezim!!!

Sto se tice ove Tarine slike:Vau!!!
Sta bih promijenila kod sebe?
Odjecu! Ma salim se.
Jako sam spora u svemu.
To je za sada!

Kad bi to bilo moguce - vratiti se u rano detinjstvo i praviti sto vece detinjarije pa samim tim i razviti vece samopouzdanje. Da , to mi nedostaje - vera u sebe .

Kupila sam saksofon!

Auuuu! Odlično Darst! Kad pravimo prvu svirku?

Hehe, još uvek učim kako da ga sklopim, a svečana premijera prvog tona očekuje se do kraja ove nedelje.
Ali, bar mi lepo stoji... 8)

Znaš šta sad zamišljam? Onog iz Mapet šou-a kako svira na saksofonu...

Heh, maculi, možda skinem pokrete, bar da plejbek usavršim.
Znaš, da nisam probala, celog života bih imala taj osećaj da nešto propuštam. Ako baš i nisam za to, nema veze, bar neću žaliti. Makar ću ga sa zadovoljstvom gledati, prelep je...

Ja si to zamisljam ovako: polumrak, oblak dima cigareta i njezni zvukovi negdje u daljini

Naravno da saksofonist mora biti u daljini, da se ne zakašlje od oblaka dima.

A mora imati i dobar kapacitet pluća...

Mora imati i osjecaj za orjentaciju

Vidim da ću morati da se bacim na razne oblike samousavršavanja, kako bih saksofonistu u sebi izvela na pravi put...
Naučila sam da trska koja se stavlja na usnik (a to se još zove i pifla), mora biti vlažna. Pa ili se malo potopi u toplu vodu, ili se drži u ustima dok se montira saksofon. Tako da sam prvi korak savladala, znam da sisam trsku!

Tara, zavidim ti na toj dolini. mene je uvek fascinirala priroda, a ima srecu da ne zivim u "betonskom" delu Beograda. Zaista izgleda bozanstveno.

Ja sam pak ranije govorila kako cu se jednom usuditi na bandzi skok... ali vise ne govorim, ali zmaj mi zvuci "normalnije"

Ja to godinama sebi obećavam ali nikako da napravim prvi korak.Samo s decom puštam zmajeve....

I to je nesto za pocetak. Moja starija cera zeli da joj kupim zmaj. Vidis, nemem pojma gde ih ima? Jel' moze neko da mi kaze gde mogu da ih kupim, mislim zmajeve?

Svakog proleća ih pravim s decom. Potreban ti je neki lak papir koji možeš obojiti, krep papir za rep, kanap, stabljike bambusa ili trske. Napravi se prvo krst od trske. Odnos dužine dve trske je 1:3 . Sastav se obavije kanapom a zatim se sva 4 kraja trske pažljivo zarežu i tuda se uvuče kanap. Konstrukcija je gotova. Onda se obloži papirom koji je iskrojen po meri konstrukcije zmaja i zalepe se ivice oko kanapa koji predstavlja stranicu četvorougla. Umesto papira može se koristiti najlon.Ovo je najjednostavniji oblik. Može se praviti i šestougaona ili osmougaona konstrukcija...Zatim se ukrase stane krep papirom-kao kosa. A zatim se na kraju veže kanap za rep i ukrašava naizmenično vezanim trakama krepa. Sve nek se šareni. Kanap veće dužine se veže na srednjem spoju tako što se naprave kraći izvodi od stranica i onda se veže u sredini-nikako kod repa!Važno je da je materijal lak i da se uhvati dobar vetar...
Inače , umesto lepka koristiti brašno i vodu (umućeno).Odlično lepi.

Mislim da je tara mislila na letenje "sa" zmajem ili paraglajderom, a vas dve govorite o letenju zmajeva, sto je veoma bezbednije od onog prvog letenja. , ali nije vazno samo da leti....