Prvi muskarac u zivotu svake zene

Za svaku zenu duboku i vaznu ulogu ima muskarac kojeg poznaje iz djetinjstva, to je najcesce otac. Zato nije ni cudna cinjenica, da odrasle zene kasnije najcesce izaberu jednak tip muskarca kao sto je bio njihov otac, bez obzira na njegov pozitivan ili negativan utjecaj na njihov zivot.
Kakav je bio vas odnos do oca, odnosno u kolikoj mjeri vi kao ocevi uticete na odrastanje vase zenske djece.

Moj je tata bio vojno lice, prvu pesmicu sto sam naucila bila je, "Pozdravite moga tatu, tamo iza sedam gora, pozdravite moga tatu na talasima plavog mora...."
Nije bio mornar, vec plavac, ali nema veze, meni ostala ljubav za uniformom. Dan danas se palim na Komandose, militari imidz,na Top Gun i ostale gluposti. Jedno vreme sam volela da radim u avijaciji, ali tata je bio protiv.Govorio je-Drzi se cerko zemlje, ko visoko leti-nisko pada. Salim se, bio je protiv da ucim bilo sta sto je imalo veze sa vojskom,jer je govorio da sam ja previse kreativan tip/umetnik u dusi, za takav posao sa maksimalnom disciplinom.
Najvaznije mu je bilo postenje, ili kako je umeo da kaze, ovo malo parce obraza, je jedino sto svaki covek bogat il siromah ima. Kako ces ti taj obraz cuvati to zavisi samo od tebe.
Kazem govorio, jer danas vise ne govori tako samnom, sad se ponasa gore nego malo dete, ali volim ga.
Moj izbor u zivotu nije bio nalik ocu, mozda cak suprotan tip, alizamislite njih dvojica se odlicno slazu

Moj tata je blag čovek, prema meni je uvek bio izuzetno nežan. I dan danas me zove "mišić" Nikad se nisam susrela sa njegovim direktnim nametanjem autoriteta, jer čak i kad je imao neke primedbe, on mi ih je prosleđivao preko majke. Ona je uveh huktala zbog toga što je uvek sve išlo "preko nje". Uvek je težio harmoniji u kući i bio je žestoko protiv svakog "despotizma" u porodici i zamerao to svojim prijateljima. To je jedna od karakteristika koju ima i moj muž. Da li je to slučajan izbor ili sam nesvesno težila tome, ne znam, ali sam zaista srećna što je to tako. Još jedna od dodirnih tačaka im je što obojica vole da pričaju, hm, malo je reći da vole, ali nije lepo da kažem da su brbljivci...
I što se toga tiče, stvarno ne volim ćutologe. Razgovor sa bližnjima je meni izuzetno važan...
Jedino što bih ocu zamerila sada je da me još uvek ne doživljava kao potpuno odraslu, još uvek mi se obraća onako pomalo kao da priča sa devojčicom prema kojoj on ima puno razumevanja...

Ja ne zelim ni da pricam o svom ocu...

Ja sam odrasla bez oca.
Izgubio je zivot kada sam ja imala 5 godina.
Imam samo bledo secanje na njega i dosta fotografija.To je sve!

Tek je devet dana proslo, kako sam se oprostila s njim........Palim svecu, za njegovu dusu, bio je posten covek, principijelan, iako ga nema, jos uvek ga volim. Nedostaje mi, placem u sebi, ali zivot ide dalje. Ostace mi u secanju, da je u mom drustvu proveo zadnje vesele trenutke. To mi je i uteha. Sto sam kao cerka mogla da uradim za njega -uradila sam, i nadam se da sam ostvarila njegova roditeljska ocekivanja.

Moj otac je oduvek bio fer ( i sada je). Super tata! Ja sam preslikan otac sto se mnogih stvari tice, ali decko mi nije ni nalik ocu, tako da ne mora da znaci.
P.S. Definitivno sam tatino mezimce.

Divan ,puno mi je žao što si izgubila oca.Detetu je uvek teško kad izgubi roditelja, ma koliko god godina imali.
Posmatram svog oca i vidim kako je ostario , kako su mu se kretnje usporile, kako je osedeo...i teško mi je.Stalno ga savetujem da se čuva i brinem kao nekada on za mene.U stvari ,oboje brinemo jedno o drugom pa smo i pomalo smešni.Imam želju da ga zagrlim čvrsto i svojom ljubavlju branim od godina, bolesti, starosti...

Moj otac je osoba koja ume da me razume u potpunosti. Ume da saslusa, da da pravi savet i da natera na razmisljanje. Puno puta u zivotu mi je pomogao savetima u pravom trenutku i razumevanjem kad mi je najvise trebalo. Nismo se uvek bas najbolje slagali, ponekad njegovom krivicom, ponekad mojom, ali je mama uvek govorila: vas dvoje se savrseno razumete!

Mog oca vec duze vreme nema... Bolest ga je odvela sa sobom. Bio je posten do srži, prilično strog, sa veoma jasnim stavovima o svemu. Divila sam mu se i sad posle toliko godina praznine pomislim koliko mi nedostaje. Moj muž verovatno podseća na njega i ako je tako, drago mi je zbog toga.

Dobro, dobro A sta mislite o onom vecitom drugom muskarcu u zivotu svake zene... Koliko vam on znaci u vasim zivotima?

Naravno da mi znači!
Ne bih bila sa njim sve ove godine...
Sećam se kad smo se venčavali to je obavljeno samo u opštini jer za crkvu nismo imali vremena. Već sutra dan je otišao na front i nisam ga videla 3 meseca.
Posle smo venčanje u crkvi odlagali i odlagali, što zbog obaveza, što zbog dece, što zbog milion drugih stvari.
Posle 13 godina braka odlučili smo se i na taj korak.
Eto, nekome je broj 13 nesrećan a nama je samo produžio i potvrdio ljubav tim činom.
Mislim da to dovoljno govori koliko mi "moj večiti muškarac" znači u životu.

Tatina mezimica,apsolutno. Iako se u zadnje vreme dosta i svadjamo,to su uglavnom sitnice,a uvek me razume..

nadam se da sam dobro razumela temu..ja i moj tata smo imali donekle cudan odnos niti smo se svadjali niti sam bila njegova maza znalo se sta se sme sta ne ja sam se tog pravila predrzavala i nije bilo problema ali eto kao i vecini i moj tata je umro prosle godine nekako iznenada i bez pozdrava....naj gore je sto sam ja predosetila da ce se nesto sa njim dogoditi ali nisam spoznala sta.?sad kad je vec sve izgubilo smisla ja se opterecujem sa tim sto mi je skrenulo paznju kad neke stvari nisam mogla da promenim.on mi je ostao u secanju da je bio porodican covek koji je zivio za svoju zenu i decu a mislim da i moj muz zivi za nas tako da ima neke slicnosti karaktera sto spoznamo jos u mladosti i tacno to i trazimo u svojim muzevima.

Svog oca dozivljavam kao najpametnijeg coveka, zato sto on na sve ima odgovor i ako mu je odgovor "ne znam" posle sledi upustvo kako bih mogla naci resenje. Razuman covek.
Osoba koja je mnogo slicna mom ocu, a nije mi otac, je moj brat. Cijelog zivota je blizu mene i on mene najbolje na svijetu poznaje. Stariji je od mene pa sve njegove greske prikazuje meni, kako ne bih i ja pogresila. On je veliki vjernik, sto ga cini posebnim(za razliku od vecine muskaraca njegove dobi). Volela bih, kasnije, da nadjem nekog sa istim epitetima koji njega krase.

Ja sam ti se razocarala u oca,pravi otac je onaj koji ne napusta svoju decu pogotovo kad su mala.

Bas mi je zao Danka211,vjerovatno se kaje zbog toga...
Ja stvarno imam srece sto se tice roditelja...tatu sam izgubila rano,ali ga se jako dobro sjecam...bio je divan,prosto nemam rijeci kojima bih ga opisala...

Sada sigurno ne zali,umro je pre nekoliko godina,a da li je zalio to ne verujem,jer da jeste ne bi nas ostavio kad nam je bio najpotrebniji!!!

Pa da! Ne znam,nije mi jasno kako to neko moze da uradi!!!

Moj budući muž me uopšte ne podseća na mog oca.Moj otac je uvek bio odgovoran za sve, majka nikad nije čekala da uradi nešto što je morao, uvek bi to bilo sređeno na vreme.Stvorio je meni i mom bratu divan, topao dom u kom ja ne živim više, put me je odveo u drugi grad, ali kad god se vratim svojoj devojačkoj kući osećam se kao devojčica.Moj dragi je jako ne odgovoran, još uvek nema osećaja da će još malo pa biti oženjen, da će i doći sl godine, a njemu je još uvek najbitniji tv.Ne daj Bože da sijalica pregori, a kamoli nešto veće.Dok se ja ne popnem na merdevine nećemo imati svetla.E tad ustane i kaže, evo ja ću.A ja mislim e sad ne moraš.Takve stvari se nisu dešavale kod mog oca.Ali dobro, valjda će biti malo ozbiljniji kad dođe dete.Moraće.Nek uživa još malo.Nek su oni meni svi živi i zdravi a ostalo ćemo lako!