Očajna sam...

Imam 13 i po godina i očajna sam...

1. U društvu sam odbačena, svi me smatraju dosadnom osobom što je verovatno razlog što sam postala još povučenija. I jednostavno, imam osećaj da obožavaju da me ispaljuju, tj. kažu mi da će mi javiti kad budu izlazili da se nađemo i sutradan (nakon što me nisu zvali) saznam da su se napolju super proveli A ne vredi mi da se posvađam sa njima zbog toga što mi ni malo neće pomoći. Polako zbog svih tih stvari postajem sve više paranoična. Hoću da kažem npr. pozovem drugaricu da je pitam da li će izlaziti, ona kaže da ne zna jer mora da štreba...i prvo što pomislim je da je ona trenutno sa nekim, da mi se smeju, i naravno, da će izaći...

2. Drugi problem su mi ocene. Ranije (u 5, 6. razredu) sam uvek bila odlicna dok sad (u 7.) jedva izguram vrlo dobar, mada mislim da na kraju ove godine neću biti ni vrlo dobra. I ono što mi se kod toga najviše ne sviđa je što ranije kad dobijem 1 osećam se loše i to moram da popravim...dok sad kad dobijem 1 ne osećam ništa. Nikakvu želju da popravim, ništa! Možda je to što sam se već navikla na tu ocenu....

3. Treći problem mi je kod kuće. Živim sama sa mamom. Ranije smo se kao i svi drugi svađale zbog sitnica i brzo mirile, dok sad kad se posvađamo to je kao da je bomba pala! Vređamo se svakih 10 minuta, a posle toga dođe faza da (skoro) ne progovorimo 5 dana. Kad se najzad (kao) pomirimo ponovo se posvađamo za oko 3-4 dana. Najveći razlog za to su ocene, a onda pređemo i na druge stvari. Pošto retko izlazim ponekad odem do neke dalje radnje da malo na vazduhu, a kada se posvađamo kazni me pa mi neda da uopšte izađem iz kuće (osim u školu) dok se ne pomirimo, a da ne govorim da me nekad zaključa u sobu pa me tek dosta kasnije pusti! Tu su naravno nezaobilazni i šamari.... Kad se ''pomirimo'' bude sve OK do sledećih par dana :neutral:

Zbog svega toga mi svakakve ideje padaju na pamet....bolje da i ne pričam šta! Imam jednu drugaricu iz drugog razreda sa kojom se viđam samo u školi. Sa njom sam počela i da pušim, ona nam ponekad kupi vino ili votku pa to popijemo, i zajedno bežimo sa časova. Ona mi je jedina sa kojom mogu da pričam o problemima koja će me saslušati, ali nju nažalost viđam samo u školi, i to samo na malom i velikom odmoru.

Ako neko ima slićnih problema, ili zna neki dobar savet neka ga ostavi ovde. Samo, please neka se ne javljaju oni koji bi se samo malo zezali na ovoj temi, već neko ko hoće da pomogne. 8)

KISS

Draga Saska, tvoj problem nije jedinstven, u tvojim godinama svi manje-vise prolazimo kroz slicne stvari. Ja te u potpunosti razumem i znam kako se osecas. Ja se u tim godinama nisam slagala sa roditeljima i mislila sam da su mi najveci neprijatelji na svetu, a da samo moje tzv. drugarice mogu da me razumeju. Bezanje od problema kroz pice i pusenje nikako nije resenje za problem. Ako zelis da izgradis neki bolji odnos sa mamom, moras da se pokazes kao zrela osoba, moras ponekad da pokazes strpljenje, da prihvatis dogovornost. Ako si uporna i ako tvoja mama vidi da se trudis i da umes da budes odgovorna osoba, sigurna sam da ce ti ukazati mnogo vise poverenja i da cete se bolje slagati.
Rekla si da te smatraju dosadnom osobom. Ti meni ne zvucis nimalo dosano, naprotiv. Jedini tvoj problem je to sto nemas dovoljno samopouzdanja. Upamti, onako kako ti vidis sebe, i drugi ce te videti. To je pravilo koje NIKAD ne omane. Skola moze da bude nesto u cemu mozes da se dokazes, da pokazes koliko si sposobna. Zasto to svoje lose stanje sa ocenama ne bi shvatila kao jedan veliki izazov? Mozes da sednes i napravis detaljan plan ucenja do kraja skolske godine, po predmetima, da odredis za svaki dan sta ces uciti, kada ces se javljati da popravis ocene, kada ces se vise spremati za kontrolne... sigurna sam da ti to mozes, ako se dobro organizujes, mozes i odlicna da budes. Veruj mi, puno nastavnika jedva ceka da cuje ucenika koji se menja nabolje i nadoknadjuje propusteno.
Znas, uvek u zivotu postoji neka svetla tacka, nesto za sta se uhavtis kad ti je tesko i nesto sto te tera da ides napred...pronadji sebi tu svetlu, pozitivnu tacku i ne odustaj.

Jos jedna skolska godina je blizu kraju...ti si od ticherke dobila jednu vrstu saveta i ja ne bih da to isto ponavljam...reci cu ti kako da se ponasas ubuduce. pokusaj da se, za sledecu godinu fokusiras samo na ocene, jer taj uspeh ce ti predstavljati snagu i cilj, a i ostali ce ti pozavideti. mama ce se,s vakako, radovati uspehu, pa ce se i sa njom odnosi popraviti-najvaznije je da sve vreme imas na umu da ti je MAMA NAJBOLJI PRIJATELJ U ZIVOTU!!!!!
Ali, rekla sam da sam htela jednu drugu vrstu saveta da ti dam. Naime, moras da odaberes pravu srednju skolu, vec sad odluci sta je to sto najvise volis i sto ti se svidja i potrudi se da taj cilj ostvaris-a onda u nove pohode. Nova skola, novo drustvo, drugacije se postavi nego u srednjoj skoli. Budi jaka, samouverena, sigurna u sebe, dokazi se najpre uspehom u skoli a onda ostalo dolazi samo po sebi. pri tom se trudi da budes u toku sa svim desavanjima u gradu, kulturi(filmovi, knjige, muzika...) i budi komunikativna, razgovaraj sa ljudima koji ce ti prijati, a one druge izbegavaj!
eh, da je mene ovako neko savetovao u tvojim godinama.....

Draga S@sk@, dobila si dva dobra savjeta, ja ih mogu samo potvrditi. Posto smo svi mi bili u tvojim godinama, vjeruj da tvoje trenudno stanje prati svaki pubertet. Ne kaze se uzalud da je to najteza faza odrastanja. Sada odjednom kod sebe vidis najvise mana i nedostataka koje su zapravo sitnice u usporedbi sa ostalim problemima sa kojima se u zivotu obicno susrecemo. Vjeruj da ni tim tvojim prijateljima i prijateljicama nije lakse i oni se traze. Sada je najbolje da se posvetis sebi, pomognes svojoj mami oko malih svakodnevnih poslova u kuci. Ona ce te rado saslusati ako joj pokusas predociti svoje probleme. Ni njoj nije lako brinuti za tebe i istovremeno se suocavati sa svim njenim problemima, koje sigurno kao samohrana majka ima. Pomognite jedna drugoj i postanite prijateljice. Vidjeti ces da ces odjednom drugacije gledati na sve probleme koji te trenutno toliko okupiraju.

Draga Saška,

što se škole tiče, preporučila bih ti da budeš malo otvorenija da bi te društvo lakše prihvatilo.

Slažem se sa Tarom da biste ti i tvoja mama trebale da pomognete jedna drugoj u rešavanju vaših problema i da budete drugarice, jer niko neće da vam bolje misli od vas jedna drugoj.

Kažem ti, jer sam i ja prešla tu tvoju fazu odrastanja, samo što mene društvo nije prihvatalo u predškolskom kad sam bila, čak su mi i šamare udarali bez razloga. Kasnije je sve postalo drugačije, otkad sam ja sa njima i učiteljicom počela otvoreno da pričam o svojim problemima i normalno rekla sam i svojima šta se dešava i pružili su mi potpunu podršku, a tata pogotovo, jer je on osećajan.

Nadam se da me kapiraš

Razmisli malo i javi šta se desilo.

Kiss

Verovatno ti priča da se pomiriš sa mamom i da ti ona bude najbolji drug, zvuči kao da ti neko kaže da treba da istrčiš odavde do Lajkovca, samo u čarapama bez stajanja. Ali je priča i te kako na mestu.
Ali, činjenica je da samo TI sama sebi možeš da pomogneš. Ne možeš i još sa mamom da pričaš ravnopravno, ali povuci negde ručnu, baš da te ne bi zezala bez potrebe i razloga. Zakoči. Ona grakne, ti iskuliraj. Ne odgovaraj. Kada vidi da urla samo monofazno (u jednom pravcu ) i sama će shvatiti da si tvrdoglava i da nema povlačenja.
Školu učiš ne zbog drugih i ne da bi kačila diplome, već kada za desetak, petnaestak godina se okreneš iza sebe, ne kažeš sebi da si propalitet i bedara kao mnogi koji su se kurobecali u školi i pravili haos, a sada su klošari bez kinte, i bez obraza.
Ne trči za društvom, ako već vidiš da te kuliraju. Pusti paćenike. Zapali ponekad, štekaj se, ali nemoj da piješ.
Nema potrebe da te zateknu ulokanu kao klošara sa ulice. Ne možeš to fizički da izdržiš. Ako se urnišeš od svega, tek ćeš onda ispasti jadna.
Dotle, pokušaj da napraviš sama svoj fazon.

Ne ocajavaj, bar ne u tim tvojim godinama. Ocajanje ostavi za kasnije dane, za starost na primer.
Pokusaj da se stavis u ulogu tvoje majke. Kao za pocetak nesto mi kaze da nisi bas bila iskrena, ili bar si sakrila neke sitnice u vezi sa mamom. Ponasanje tvoje mame meni govori da ona ocajno trazi nacin da te zastiti uticaja okoline, samo mozda je promasila nacin. Ko zna sta sve prodje tvojoj mami kroz glavu, posto si ti u pubertetu. Ne odobravam samare, ali mora da je dovedena u situaciju da na taj nacin demonstrira autoritet. Deca u pubertetu znaju i te kako da poljuljaju autoritet roditelja. Malo obrati paznju sta ti njoj govoris kad se svadjate, i porazmisli o razlozima svadje.
Za drustvo ne brini. Imaces prilike u zivotu da upoznajes ljude i da stices jos i prijateljstva i neprijateljstva. Sto si se zakacila za njih, jednostavno nisu vredni tvoga drustva-njihov problem. Pa sto moras pripadati vecini, budi jednostavno svoja. Citanje ce te obogatiti, a to je prioritet.
Skola pa sve ostalo, i brisi iz glave te misli, koje si pomenula.
Pijancenje, pusenje i droga su preskup nacin za bezanje od realnosti.
Sport je bolje resenje, pa onda se javi da opet popricamo

svoj problem sam napisala u veze i vezice, pa sam upucena na ovu temu. rekla bih da nisam u takvoj situaciji u kakvoj je bila s@sk@. mada se takodje osecam odbaceno. kada sam upisala gimn. plashila sam se kako ce me drushtvo primiti, jer sam u osnovnoj stvarn imala losha iskustva... drushtvo me je na srecu primilo lepo, i lepo smo se druzili. kad ono, situacija polako pocinje da lici na onu u osn. cini mi se da sam im dosadila, tj. da je ipak tacno da ja SMARAM... na sve to nemam decka, niti mislim da ce se uskoro pojaviti... da bi vam bilo jasnije, svratite do veze i vezice, mrzi me da ponavljam

a dugo nisam bila ni u shkoli, jer sam operisala petu (duga i nebitna prica) pa imam puno da ucim. sutra sam tu - OBECAVAM, a vi koji mislite da mozete da mi pomognete, smislite neshto dobro, jer stvarno imam jako malo vremena. mislim ucicu sutra, a sada moram u horizontalu... kiSS! i laku noc svima!

Anci, iako nisi napisala kakav si ucenik, pretpostavljam da je problem osjecaja tvoje odbacenosti upravo u tome sto si uzoran ucenik, a takvi obicno ne naidju na odobravanje svojih vrsnjaka. Posto ste tek u prvom razredu, ocijene su jedino mjerilo po kome te trenutno mogu okarakterizirati. Tek kasnije, kad otkriju i ostale tvoje kvalitete rodit ce se prijateljstva i nesto cvrsce veze. Zbog toga ne ocajavaj, vec se posveti trenutnom gradivu, a sve ostalo doci ce na vrijeme.

Citat:

Probaj na sve skupa gledati malo drugacije Tebi su na volju svi decki ovog sveta, jedino da tebe (jos) nema ni jedan.

Citat:

Evo, Anci, kopirala sam ceo tvoj post, pa sad ovde možemo lepo nastaviti...
Dobro su ti rekli i Tara i Dark. Uvek prvo vodi računa o sebi. Dodala bih samo to da ni slučajno ne očajavaš, nego da budeš vedra i raspoložena. Srećni ljudi su magnet i za prijatelje i za ljubavi, one natmurene ljudi su skloni da izbegavaju. Opusti se samo i budi prirodna, imaš puno toga pred sobom, sve će doći. A što se izgleda tiče, kao da si mene opisala, samo ja sam upravo tolika i ostala...

Vidi Anchi, iliti Anci, ni u jednom momentu ne treba se nerviras. Sto bi rekao Dark, pokusaj da sebi u glavi ispricas njegovu ideju. Svi su tvoji, ali tebe nema niko! Sta to znaci? To znaci da bi na sebi trebala da primenis tu teoriju. Jer, kada malo bolje razmislis, mi pojma nemamo, sta ce nam se od sa bajle desiti. Hoces li, sesti pored nekog u autobusu, naleteti u liftu, zurci.., znaci ima mali miliJon opcija na koji nacin ti mozes da opcinsi nekog momka da zaboravi i koji smo Zvezdani sistem.
Ono to ja licno, mislim da bi trebala da uradis, jeste da negujes autenticnost svog kefala. Jer kefalo ce da ti izvuce svaku drugu sitauciju, onako kako treba da bude najovoljnije za teba.
Samo napred.

Malena, ceo svet je tvoj! Nemoj žuriti nikud, naoružaj se osmehom i uživaj u svakom novom danu! Okruži se ljudima koji te poznaju i vole, ignoriši glupost i predrasude, budi svoja i sve će biti dobro i lepo! Svi smo imali tu fazu i ona boli dok traje ali smo naučili da nam je to bio i najlepši deo života i da su ti bolovi iz perspektive zrelih godina , bili baš slatki i nevini!
Prvi korak koji bi trebala da napraviš je da pronadješ pravu drugaricu ili druga .Traži pažljivo.Proučavaj društvo oko sebe.Mnogi dobri drugovi se kriju iza maske koju stavljaju da bi bili interesantni u društvu.I oni su izgubljeni kao i ti u nežnim godinama kad tražiš svoje ja.Prepoznaćeš blisku dušu kad vam se sretnu pogledi u nekoj situaciji u školi, na ulici...Prepoznaćeš je kad spadne maska i otkrije se pravo lice petnaestogodišnjaka! Moja kćerka ima baš toliko godina. Posmatram je kako se druži s osobamanalik njoj a odbacuje one koji joj ne odgovaraju. Ona je mnogo prijatelja našla i u sportu! ako imaš sklonosti, idi na neku sportsku sekciju, druži se i sa drugima...videćeš kako sport zbližava ljude! Ako lepo pišeš, ubaci se u novinarsku, literarnu sekciju...Pronadji sebe i u nekoj vanškolskoj aktivnosti!
Nemoj da shvataš svet preozbiljno ! Još nije vreme za to! Nasmejana i vedra postaćeš magnet za ostale i steći ćeš puno prijatelja a onda i dečka! Mnoge devojčice tvojih godina se hvale kako su imale dečka i razmeću se " iskustvom" .Mnoge od njih sve to izmišljaju da bi bile zanimljive u društvu a u stvari su isto tako uplašene i neiskusne. Sve ti je dopušteno kad imaš 15! Zabavljaj se , pevaj , pleši, izmišljaj pričice, ...ali trudi se da ostaneš svoja i neko će to primetiti!!! Javi se da nas obavestiš o novoj drugarici ili dečku kojeg ćeš uskoro upoznati!

Još jedan savet (dobronameran): Nikad ne reci svima da si očajan. Ta reč, poput magneta privlači samo loše emocije, izaziva sažaljenje, apatiju...A to ne želiš!
Reci nešto lepo i ulepšaj i sebi i drugima dan!
Ako ti i nije do toga, ipak reci nešto lepo i odmah će ti biti bolje.
Veruj mi...

Ono što osećaš reci samo pravom prijatelju!

MNOGO HVALA NA DIVNIM I OHRABRUJUCIM RECIMA!!! Inace uvek sam se bolje osecala u drushtvu decaka - nemojte pogreshno da shvatite, hocu da kazem da se vrashnjakinje vishe takmice nego druze, bar u ovim godinama. Toliko. Jesam dobar ucenik, i kakva je gimnazija dobro mi nisu sve dvojke... Pocele su i cetvorke!!! Javljacu i dalje samo sam sada u frci... Sad ce tromesecje! KiSS!

ja takodje imam 13,ali moj priča je potpuno suprotna od tvoje. popularna sam u školi i svi me često zovu u provod, ali kad stvarno zagusti i bude mi potreban prijatel jnema nikog veruj mi bolje je imati jednog pravog prijatelja nego hiljadu lažnih koji su tu samo da bi im rekao sve svoje tajne kako bi posle mogli da ih tračare