Sta radite kada ste tuzni?

Bas nista. Retko kad sam stvarno tuzna, a to je onda nesto veliko i ne moze nista da mi skrene misli s toga. Nisam u stanju da pricam s bilo kim, samo sedim, cutim i cekam da prodje. Tad mi je tesko da radim sve ono sto moram da radim, ako moram da spremam nesto ili cistim, sva sam blokirana. Medjutim, kako dodje, tako i prodje, iznenada, kao da nista nije ni bilo...

pa za neke manje stvari nista...ali ako je nesto veliko onda odem nedge sa drustvom i pijem...ipak je lakse kada covek nije sam kada je tuzan...uz drustvo se lakse zaboravlja

Ja sam osoba od krajnosti, ili sam skrroooz happy ili sam skroooz u bedaku, sitnica može da mi popravi raspoloženje ali i da mi ga sroza, u sekundi. Kad sam tužna volim da sam sama i ne pričam puno, za divno čudo jer ja inače jako puno pričam. Moj momak me inače pitam ako šutim je li sve ok s tobom?
Slušam muziku najčešće kad sam tužna, ako sam malo tužna onda slušam pjesme koje će me oraspoložiti a ako sam malo više tužna eh onda pustim neku tužni pjesmu koja će mi pomoći da se isplačem.

Pa placem..
I zovem drugaricu...da pricam sa njom o tome sto me je rastuzilo..

Ja puno placem . I stalno placem , i stalno sam tuzna . Ali sam takodje imala velikih muka sa stitnom zlezdom tako da je to zbog toga najvise .
Nije me sramota toga sto placem , smatram da emocije ne treba potiskivati . Treba biti iskren po svaku cenu !
Tuzna sam cesto , placem cesto , ali uvek se vratim i isplivam na povrsinu . Taj predivan osecaj nista ne moze da zameni
Ja sam depresivni tip osobe , nasledila sam to od mame . Takva sam i ko me voli , voli me takvu ! Mada idem iz krajnosti u krajnost . Nema sredine , ili potpuni bedak ili optimizam do ludila . Zivot je lep . Predivan , zaista ! Obozavam zivot ! Trudim se da sa svojim depresijama izadjem na kraj kako znam i umem ....

Dobra knjiga i setnja me vrate u zivot

I ja sam osoba od krajnosti, mrzim to, u sekundi znam svima popraviti raspoloženje i biti puna te neke pozitivne energije koju prosljeđujem a zato i zna da me uhvati crnjak, radi sitnice, i odjednom se sjetim svega negativnog

Pre sam i ja bila takva ali dosta sada radim na sebi i dosta citam.....pokusavam se izgraditi u duhovno cvrstu i stabilnu osobu koja zna sta hoce a i posle rodjenja moje dece shvatila sam da zbog njih moram biti jaka u mnogim situacijama i optimista

U tome i uspjevaš. Da me znaš ali u stvarnom ne ovako u virtuelnom životu o meni bi sigurno stekla mišljenje da nikad ali nikad ne lažem niti imam potrebu da se ulizujem ljudima, može zvučati narcisoidno ali mene vole i bez toga, iz nekog razloga mi tepaju svi koje upoznam i daju nadimke. Znači nije do toga. Eh, sad poenta priče, mislim da si pozitivna osoba i veliki borac u životu i znam da možeš šta god hoćeš. Podržavam te u tome i čast mi je poznavati takvu ženu.

Hvala draga i ja imam isto misljenje o tebi i znam kada budes imala decu i ti ces tada biti jos jaca.....

zavisi..placem,pricam s nekim jer mi mnogo pomaze kad nekom ispricam ono sto me muci..slusam muziku,jedem nesto slatko,odspavam...ali uglavnom se ne dam..kad sam tuzna,jako boli u meni,ali idem napred sa osmehom na licu i sa verom,nadom..

citam

Placem i razmisljam gde sam pogresila....ako sam pogresila.

Slušam muziku

Kad loše krene i ne ide, razvučem osmijeh i briga me

nejcesce odvrnem muziku do kraja...otplacem....i posle kao da nije nista bilo....sta god da je procice,kao i sve drugo u zivotu...dodje,bude malo i prodje