Dokle ste stigli sa životom?

Stigla sam do toga da imam divnu porodicu,dva andjela mala
i divnog muza koji me pazi i mnogo voli...
Mislim da mnogo bitno da covek ima cilj,i da ide pozitivno glavom
samo napred i da nigde nesrlja....

...citam postove,razmisljam sta bih ja mogla na napisem za sebe...odakle sam krenula...gde sam sada...kuda dalje...toliko pitanja,a sve me na jedno vraca:Jesmo li uvek na nekom pocetku?Ili su to nasi nizovi,nase perle...i nizemo ih iz dana u dan...Ja sam na pocetku,sa svojim voljenim bicem,i krenuli smo tek u zivot,kao mala deca...drzimo se za ruke...ali,vazno nam je da smo zajedno...

Idem kroz zivot. I poprilicno mi se svidja to sto vidim oko sebe.
Mislim da je takvo posmatranje stvari ispravnije od podvlacenja crte u 29.-oj godini.

Pa sad....bas tesko pitanje...do pre dve godine sam tapkala u mestu i sve sto sam htela i pokusavala nisam imala podrsku....sve se nesto vrtelo u krug,ni tamo ni 'vamo,sto bi rekli....a onda sam resila da guram i evo hvala Bogu guram dobro......trka sa "preponama",ali ne zalim se....imam jos raznih zamisli u glavi koje bih da ostvarim,ali imam pored sebe nekoga ko zeli isto sto i ja....a zajedno smo jaci...

Konacno mogu reci da sam nesto postigao u zivotu i da sam na neki nacin postigao onu samostalnost koju sam pokusavao graditi godinama...

Zadovoljna sam za sada sto se tice toga dokle sam stigla,ostalo mi je jos ono najvaznije I najbitnije a to je prosirenje porodice

Nikad nisam svoj zivot posmatrala tako i mislila dokle sam stigla...
Kako god da okrenemo,uvek imamo josh toga u zivotu da obavimo,tako da Smo uvek na nekom pochetku..Mnogo je bitnije da li smo zadovoljni onim shto smo dO sada uradili..Ako jesmo,imamo vishe samopouzdanja i volje da idemo dalje... Licno,jesam zadovoljna i ponosim se onim shto sam postigla u zivotu,ali uvek kazem:"bravo Jelena,ali mozesh ti josh,mozesh bolje,mozesh vishe"! Bitno je u zivotu uvek imati ciljeve i teziti ka istim..Mozda neke ostvarimo,neke ne,ali nemojte se kajati u zivotu jer sve se deshva sa nekim razlogom..Samo gledajte napred i gurajte dalje,ne osvrcite se iza sebe,posebno ne za ruznim stvarima,samo za lepim!Ali,nemojte ni ziveti u mashti,vec u stvarnosti koju cete obojiti lepim stvarima,zeljama i mislima..
Uh,sad sam pochela vec da filozofiram,ponela me tema
Dakle,zadovoljna sam,uradila sam mnogo i uradicu josh,trudicu se!
Za sada mi je cilj da sledece godine zapochnem sa planovima za bebu i tezim ka tome,a bice onako kako je sudjeno,a ja cu se truditi da bude najbolje shto moze!

dokle sam stigla..osvrnem se nazad,i setim se svega.. svega sto sam prosla kroz zivot za ovoliko godina koliko imam..osim toga, dogurala sam daleko, jer sam uspela da preguram problem na koji sam osudjena za ceo zivot, i trudila sam se i trudim se...trudicu se i dalje,jer znam da uvek mogu vise i bolje,i da se usavrsim u skolovanju i studiranju..

Po godinama gledajući imam još dosta....bar mi tako deluje....
A po ostvarenosti:mama sam dve devojčice,uspešne,lepe...suprug mi je uspešan u svom poslu...sa svekrvom se super slažem-sluša me...samo još da se i ja u nekom poslu pronadjem....ili bar zadržim....

....pa, mogu da kazem, da sam stigla do jedne prilično zadovoljne tačke, tj. jaaaaako sam zadovoljna sa sobom....naročito otkad sam se upustila u proizvodnju lekovitih likera i biljnih sirupa...

Zadovoljna i srecna

Studiram ono sta volim. Imam divnog decka i duzu vezu.

Gledam ovu temu, vracam se na neke stare postove i vidim da sam poslednji put pisala pre sedam i po godina upravo onda kad se otvorilo novo poglavlje u mom zivotu i koje mi je preokrenulo zivot iz korena. I dalje smo u srecnom braku, imamo troje predivne dece. Da mi je neko onda rekao da cu tako brzo izroditi toliku decu ne bih mu bas verovala ali eto tu smo, trudimo se da ih podignemo zajednickim snagama, da ih vaspitamo, da ih ucinimo srecnim i dobrim ljudima. Oni su nas zivot sad. I upravo sam tamo gde zelim da budem u zivotu