Da li licite na svoju majku...

ovako ukratko da probam da objasnim:
Svako moze da pogresi u zivotu,usponi padovi,nijedan brak nije idealan bar je to moje misljenje,ljudi mogu da se razvedu nije to nista strasno,svakome to moze da se desi.
Ali da jedna majka misli samo na sebe, da voli samo sebe i samo sebe za decu da nepita
a ima nas troje da nas tako ...ne zelim da izgovorim rec...ostavi i nepita za nas,pa se seti posle dvadeset i kusur godina da ima decu...eeeeeee...sta da kazem?posavetuj me mozda gresim....zaboravila sam cak i kako izgleda:

a jojjj,anaana tesko je to...ali sta ces zivot je takav...
Ja sto sam starija sve vise i vise licim na svoju mamu,pokusavam
da to tako nebude ali uhvatim sama sebe u nekim situacijama jao boze
kao da gledam svoju mamu....

Vise nije veruj mi. Ja sam sada roditelj imam svoju porodicu koja mi je na prvom mestu i svetinja.Svi smo hvala BOGU odrasli imamo svoje porodice.A mogu svojoj majci da zahvalim na tome sto nas je sve naucila sta znaci kad te roditelj ostavi.Nije ni to lose jer se mnogi bracni parovi razvedu,ni jedno od njih nece da popusti i da predje preko i najgorih stvari a deca najvise osete.Dobra pouka bar za mene. Da nekada kada sam ljuta uhvatim sebe i vidim nju u sebi ali me u stomaku presece kao ostrica ...to me vrati u normalu.Udavih ja dosta.

Ne bi volela da licim ikada u zivotu na moju majku,jer sta reci o zeni koja je ostavila nekada davno bebu od 2 meseca i otisla daleko

tini mogu da te razumem u potpunosti ali ja kazem i za sebe :
ko zna zasto je to dobro
neka smo mi i nase porodice zive i zdrave ,
imamo i prijatelje:

anaana i tini,zao mi je sto vas je majka ostavila.ne znam o cemu se radi,ali ja pokusavam da sagledam stvari sa one vedrije strane.mozda su ipak imale neki jak razlog...moja mama je genije,obozavam je!i jako mi nedostaje sad kad sam daleko od nje.ne licim na nju,mozda malo po naravi i mnogo puta uhvatim sebe u nekim situacijama kako je kopiram.nasmejem se samo i nastavim dalje i drago mi je sto je tako,jer smatram da je sve dosad radila ispravno.mnogo se u zivotu zrtvovala zbog nas i zahvalna sam joj.da je drugacije postupila mozda bi je i ja osudjivala.volim je i volela bi da i ja budem takva majka svojoj deci kao sto je ona nama

Licim na svoju majku malo fizicki,ali dosta i psihicki.Tvrdoglava,uporna i pricljiva sam na nju.Jako volim svoju mamu,super kuva,divno me je odgojila i stvarno sam ponosna zbog toga.Radila je kao zubar i bila uvek dama,a sada je u penziji.Zaista je jako meka i ucila je moju sestru i mene da budemo postene i zato sam joj zahvalna...Ponekad prasnem kad se iznerviram,bas kao ona a imamo i slicne pokrete.Ja sam prava mamina cerka

Razumem da covek mozda nekada ima neke razloge da nesto uradi ali ne mogu razumeti da posle nikada se ne interesuje za to svoje dete

Zao mi je tini ima svakakvih ljudi...Poznajem neke koje ni ne znaju kako im se zove majka...stvarno strasno...

Jako licim na svoju mamu likom i drago mi je zbog toga.Kada odem u njeno rodno mesto ne moram da se predstavim ko sam,svi znaju čija sam.....

Ja ne licim na moju mamu ........ja sam na tatu!
I moja cerka lici na muza a ne na mene ali zato moj sin je malo na mene

izgledom puno,ali osobinama nazalost malo!
voljela bi da imam njenu snalazljivost,upornost,
snagu...

ja uopste ne licim na moju majku, ali je mnoogo volim ! i izgled i osobine nam se ne poklapaju....izgleda da licim na tatu.moj brat lici na mamu, a ima i dosta njenih osobina

ja bih volela da licim na majku, baba kaze da dosta posdsecam fizicki na nju, ali nemam njen pitomi temperament

Fizicki jako licim na svoju mamu, ali smo zato po naravi dva razlicita sveta...Zaista mislim da imam majku kakva se samo pozeleti moze, sta god ja ili moja sestra uradile, uvek je bila uz nas, pozdrazava nas apsolutno u svemu sto pozelimo... Najvise sam srecna sto sam imala prelepo detinjstvo koje su mi pruzili mama i tata.

Nadam se da necu biti tako staromodna kao ona! Uzas!

Fizicki pomalo licim i na mamu i na tatu.
Karakterno sam, takodje, njihova mesavina.
I nemam nista protiv sto licim na mamu, jer mislim da je ona divna zena. Ali, ja sam "mozda" malcice tvrdoglavija. I savremenija, sto je sasvim razumljivo.
Mama je svoj zivot potpuno posvetila porodici tj. nama troma. Kako sam rasla pomalo sam se ljutila na nju, jer je zapostavila sebe, ne mislim fizicki, nego je zapostavila svoje zelje i snove. Bila je potpuno predana nama. Nama je bilo odlicno. A, ona?
Govorila sam da ja nikada necu biti takva i pitala se kako neko do te mere moze biti nesebican i posvecen.
... Dok nisam zavolela. Onda sam shvatila da veoma licim na mamu. I shvatila da je i ona bila srecna.

Ja sam po svemu ista majka, drago mi je zbog toga..

Ne,nikako,ni u cemu.....Fizicki licim na oca,ali tu se prica zavrsava\

Htedoh da otvorim temu moja mama, kad ugledah ovu. Moja mama ima LAVLJE SRCE, sa cime je sve u zivotu uspela da se izbori. Divim joj se, uvek je bila i ostala pozitivna i optimista, sta god je snalazilo...a snalazilo je sto cuda. U jednom svom ocajnom trenutku sam se trgla i rekla sebi STANI, kad je ona mogla da se izbori u ono vreme, a nije imala nista sem nas tri, sto ne bih mogla i ja danas kada imam 'ajd da kazem sve. I uspela sam, od nje sam preuzela optimizam. Rodjena je jako sitna, kaze jedva je prezivela, majka joj nije imala mleko. Znaci od pocetka je veliki borac. Uvek je bila i ostala primer hrabrosti. Ja sam u pubertetu znala biti namcorasta, ali sam u glavi uvek imala njene savete i drzala se toga...i nisam pogresila. I kad sam radila pitala me je jer mi treba koji dinar, ma nemam reci dovoljno velike da je opisem, moja mama je jedno veliko srce...i u komsiluku je omiljena. Tata je suprotna prica, nikada sa nama nije uspeo da uspostavi pravi roditljski odnos...previse je kukavica za zivot, probleme, sve mu je ko smak sveta. Ranije su mi pricali da licim na njega i njegovu najmladju sestru fizicki, mozda i jeste tako do nekle, ali sada kada pogledam sebe u ogledalu zapazim nesto mamino.